Vojvođanska i mediteranska kuhinja s prizvukom orijenta imaju jedan zajednički nazivnik, a to je naša nova Cool chefica – bik.

Imenovanje - Nekomercijalno - Dijeli pod istim uvjetima

Sudjeluj u istraživanjima

Gamifikacija omogućena

Cool chef

Srbija

Žensko

GRČKA SELJAČKA MUSAKA

BUTER ŠTANGLE

<para>Nekada davno živela je ( e nije jedna princeza,iako se tako ponašala ) jedna Zorica koja je jako volela da ide u pozorište.Tako je jednom otišla u Jugoslovensko Dramsko Pozoriše ,čuveni JDP i tamo gledala predstavu koja se zvala"Dejstvo gama zraka na sablasne nevene".</para><para>Ne sećam se više ni ko je glumio, mislim da je Đurđija Cvijetić (gooogl to sigurno zna,ali neću da ga pitam) , ne sećam se ni sadržaja najbolje . Čini mi se da ima i film sa istim naslovom,da u njemu glumi žena Pola Njumena,ne sećam se ni njenog tačnog imena,znam da su inicijali DŽ.V (zna googl,ali ko ga šiša ) .... Zašto onda uopšte spominjem tu predstavu??? Samo zato što mi se naziv toliko svideo da ga često koristim kao oznaku za neka druga dejstva i događaje u životu.</para><para>Kao što su ti gama zraci delovali na sirote nevene tako je jedan strip delovao na moje sinove.</para><para>Elem,u ono davno doba,u onoj davnoj državi i u onom davnom društvenom uređenju postojali su akviziteri knjiga.Za mlade,to su bile čike koje se pojave u fabričkom krugu , u vreme pauze za topli obrok, otvore jednu stranu na svom kombiju i pojavi se carstvo knjiga.Od Kastanede do Burdinog veza.Kako se tu pojavio jedan strip to ostaje tajna i za Hokinga.Uglavnom ja sam kupila Povijest rocka u stripu ,donela kući sinovima...ostalo je istorija.Pročitali su ga jednom,pa drugi put,pa još xy puta dok nisu naučili napamet.A gitarski rifovi su postali njihov način razmišljanja.</para><para>I tako je taj strip jedan od krivaca što su moji unuci pokisli do gole kože čekajući da se otvore kapije i da počne koncert Partibrejkersa. Kiša,grmljavina na nebu a onda grmljavina Antonove gitare .Dovoljno da  po sjaju u očima vidim da se "zaraženi". Slušali su oni rock od rođenja,ali ovo je bilo prvi put uživo,među hiljadama ostalih zaljubljenika u tu muziku ,dok stomak vibrira od jačine bubnja,a noge same pocupkuju . I nisu bili jedini , još puno nekih novih klinaca i klinceza su bili tu , na Tašu , jednom od kultnih  gradskih mesta .</para><para>Zašto sve ovo pišem ? Zbog dejstva rocka na tri generacije Sopića 😀</para><para>P.S.Strip je još uvek kod mene,čekam pravi momenat da im ga predam u nasleđe.</para>

O JEDNOM DEJSTVU, JEDNOM STRIPU I JEDNOM PLJUSKU

<para>Parče zemlje,100x50 m,maksimum.Nikada naročito sređeno.Ima nekoliko betonskih staza,malo više klupa i nekoliko kamenih česmi.</para><para>Autobuska stanica,peroni,tramvajske šine sa druge strane.Nekoliko lepih predratnih zgrada u blizini,parking za autobuse.Dođeš samo ako nekoga čekaš.</para><para>Tako je bilo.A sada šatorčići raznih boja,kese,kartoni razbacani na sve strane.I gomila ljudi,muškaraca,dece,poneka žena.U trenerkama,zimskim,šorcevima,papučama.Samo sam im gledala noge,piše li na njima koliko je hiljada kilometara iza njih.</para><para>A onda sam videla njih dve.Zajedno nemaju ni 40 godina.I dvoje dečice sa njima.Dugačke crne haljine,marame, samo se lica vide.I oči,bademaste,zift crne.Prazne.Ne liči da znaju neki strani jezik.Geografiju još manje.Ali sigurno  znaju  koliko su zemalja ostavile za sobom,koliko je još pred njima.Koliko su granica prešle a koliko ih ograda još čeka.Ako ih na kraju toga  neko i čeka.Da li su njihovi muževi ostali na početku ili su na kraju priče.</para><para>Jedino znam da svim srcem želim da stignu.Tamo ....</para><para>P.S.Nema slike.Bilo bi me sramota da sam ih slikala,ovekovečila  tako njihovu patnju.Neka ostanu samo NJIH DVE.</para>

NJIH DVE

<para>Na jednoj slici je ONA,bujna kosa,frizura kao filmska glumica,a znam da je uvek bila retka i slaba,to sam povukla na nju.Nekoliko mladeža,na desnom obrazu i obrvi.</para><para>Godina slikanja između 1960 i 1963,ne znam.</para><para>Na drugoj slici je ON,visoko čelo, to sam od njega nasledila,kosa po tadašnjoj modi,nešto tipa petlova kresta,valjda se tako zvalo.</para><para>Košulja bela,to je bilo obavezno,tek kasnije su došle svetloplave,drap i zelenkaste.Kravata svilena,sećam je se,jedna od pruga je bila neboplave boje.....bila mi je tako elegantna.</para><para>Svaki put kada odemo zagledam se u tu kravatu i u njene mladeže.I tako već 15 godina,gledam tu njenu sliku,njegovu nešto manje.</para><para>Danas sam shvatila da ne mogu da se setim koje boje je bila ta njena haljina sa slike.</para><para>Nemam više koga da pitam.</para>

NE MOGU DA SE SETIM BOJE

<para>Za ovaj recept potrebno je malo vremena.</para><para>Odvojiti par sati na pijaci da se obiđe svaka tezge dok se ne pronađe najmlađi grašak ,svaka mahuna iste dužine sa kapljicama rose na sebi kao dokaz da je tek ubran.Usput sa svakim prodavcem popričati odakle je,koliko tog graška ima,koliko dugo se bavi uzgojem,šta koristi za zaštitu,koliko ga zaliva i kako,kako ga pakuje i prevozi i još par sitnica(krvna grupa nije obavezna).</para><para>Kod kuće potopiti grašak u mahuni prvo u vodu u kojoj je razmućena kašika sode bikarbone jer je onog ekološkog sredstva ko za inat nestalo.Onda sve isprati iz više voda,preručiti u čistu posudu.Sesti ispred upaljenog TVa,po mogućtvu sa klasičnom muzikom ili džezom,nikako nešto što se čita ili nešto gde se spominje politika da se nebi posude izvrtale u napadu ljubavi prema državnicima.Staviti dezinfikovanu posudu u krilo i krenuti sa odvajanjem zrna iz mahune.Tu su potrebne i naočare sa malo većom dioptrijom da se dobro vidi svako zrno.Jedno po jedno zrno pregledati da nema slučajno neka crna tačka,da su sva istog obima,pravilnog oblika lopte i nežno ih spuštati u dezinfikovanu posudu.</para><para>Posle čišćenja svih par kilograma graška(nikada se ne zna koliko su pilići gladni) sipati zrna u njihov tanjir ,sesti pored pilića i zaljubljeno gledati kako svež,mlad grašak nestaje  ispred njih.</para><para>Kada je ispraznio svoj tanjir Damjan je rekao:</para><para>-Možeš ovaj recept staviti na kompjuter.</para><para>Isti ovaj recept važi i za spanać,ali je tu biranje lista po lista na pijaci sklupčano sa opasnostima od nerazumnih prodavaca,kojima se diže kosa na glavi dok u onoj hrpi tražim listiće ne duže od 2 cm.</para><para>-</para>

GRAŠAK KOJI BRZO NESTAJE

KOLAČ SA SIROM I VIŠNJAMA

<para>Srečniji od nas koji su odrastali uz bake mogli su od njih naučiti neke važne stvari o životu i domu,ja sam najviše učila iz novina.</para><para>Prvi i jedini"krivac"je moja mama.Umesto da u slobodno vreme paja po komšiluku ona je čitala.Pa kad nije imala neku novu knjigu čitala je"žensku štampu"kako se to tada zvalo.I ja uz nju.</para><para>Prvo čega se sećam"Praktična žena".Mali format,malo slika,loš papir,puno saveta za novu samoupravnu ženu i poneka šema za heklanje.Ako grešim meni na dušu.Kasnije su imali izbor Idealne žene Jugoslavije,opšta kultura,neki specijalitet,nož i kašika desno,viljuška levo od tanjira,nož ošricom okrenut tanjiru(oko toga se i dandanas svađam sa ukućanima).</para><para>Onda smo prešle na Bazar.Lepši papir,lepše slike.Aktuelna modna i kulturna dešavanja u slici i reči.Pa kolekcija Simonida Aleksandra Joksimovića,pa Mirjana Marić,Fest,Sajam mode.Pa onda Moma Kapor i njegova Ana,konkurs za najlepšu ljubavnu priču(pola časopisa sam isecala da bi ih zalepila u dnevnik koji je još uvek živ 😀).Recepti priča za sebe.U svakom broju dodatak sa pričom i na zadnjoj strani nekoliko novih recepata.A onda su počeli da izlaze i tematski dodaci (mesečni čini mi se)sa receptima,pa novogodišnji,jesenji sa zimnicom.Neke od njih još uvek čuvam kao svetinju.Ostala su mi u glavi i imena poznatijih čitateljki sa najviše recepata:Beba Aleksandra iz Pančeva i Ofelija Grbić čini mi se iz Banja Luke.</para><para>Prvi prekid ljubavi sa Bazarom bio je 90-tih kada je pola broja bilo o Dinastiji,koju ja nisam ni gledala a onda definitivni kraj u ona ružna vremena kada su pisali šta od oružja imaju naše SELJEbriti.Od tada ga nisam uzela u ruke.</para><para>A moj najvažniji univerzitet bio je Svijet.Počela sam ga čitati baš u vreme polaska u gimnaziju,onda kada se neki stavovi o životu definišu i prihvataju za ceo život.Dašak sveta,pravi kosmopolitizam,neke nove teme,novinarke koje su svojom ličnošću ostavile dubok trag i na časopis,Slavenka Drakulić,Višnja Ogrizović..Emancipacija ali istinska.O receptima da ne pričam,i sada ih se držim pa i ovde često navodim Svijet kao izvor.A tek moda na stranicama Svijeta.Pariz,London,Rim....Još se sećam jedne slike sa neke svetske revije,72 ili 73 godina,crne pantalone i dugački prsluk na šniranje.Danas sam sigurna da je to bio YSL.I jedna venčanica kakvu sam želela za sebe(ah,pusti snovi)Valentinova garant,mogla sam njega prepoznati među hiljadu.Skoro sam bacila jednu majicu sa znakom Modefest ili kako su se zvale te revije koje su organizovane leti po Jadranu.</para><para>Onda kada Svijet više nisam mogla kupovati ovde,stizao mi  je iz Bosne.I prvi odlazak preko Bajakova sam jedva čekala zbog novina.Nalazila sam samo Božićne ili Uskršnje specijale sa receptima.</para><para>Burda!!!Da nije bilo nje ja bih valjda išla gola i bosa,jer je moja sirota mama provodila onoliko sati vadeći krojeve a na šnitu milion linija,4 stane,2 boje,bezbroj različitih oznaka.Na kraju sam ja naučila da krojim ,mamino je bilo samo da"tera"mašinu jer ja to nikada nisam savladala.Iz Burde sam saznala da je želatin providni listići koji se kod nas nisu mogli kupiti,da postoje začini za medenjake(stigli do nas prošle godine),ukrasi od marcipana koji se kupuje i oblikuje kod kuće,piment i još trista čuda.Pa uskršnje zeke na stolu,božićne stole i medenjaci,nešto potpuno novo za mnoge od nas.Da sam umesto u stanu živela u kući,verovatno bi na tavanu bili svi brojevi od 60 i neke,ovako samo poneka slika svedoči o tim vremenima.</para><para>Danas je na kioscima gomila časopisa,1/3 reklame,ostalo moda koja se ne može nositi,šminka za Marsela Marsoa i nove poze u sexu.Hvala znam dovoljno.Shvatila sam da za mesec dana od broja do broja nisam pročitala ni ona dva članka koji su između korica.Pa sam prestala da ih kupujem,slike mogu da gledam i na TV-u .</para><para>Možda sam previše konzervativna pa veličam prošla vremena, ali drago mi je što sam imala iz čega da naučim toliko važnih stvari o životu.</para>

GRČKA SELJAČKA MUSAKA

BUTER ŠTANGLE

O JEDNOM DEJSTVU, JEDNOM STRIPU I JEDNOM PLJUSKU

NJIH DVE

NE MOGU DA SE SETIM BOJE

GRAŠAK KOJI BRZO NESTAJE

KOLAČ SA SIROM I VIŠNJAMA

MOJI UNIVERZITETI

PAMETNE PALAČINKE

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme