oliti hvala školama što sam saznala kada je Napoleon vodio ratove,ali od toga ne biva bolji ručak.
Srečniji od nas koji su odrastali uz bake mogli su od njih naučiti neke važne stvari o životu i domu,ja sam najviše učila iz novina.
Prvi i jedini"krivac"je moja mama.Umesto da u slobodno vreme paja po komšiluku ona je čitala.Pa kad nije imala neku novu knjigu čitala je"žensku štampu"kako se to tada zvalo.I ja uz nju.
Prvo čega se sećam"Praktična žena".Mali format,malo slika,loš papir,puno saveta za novu samoupravnu ženu i poneka šema za heklanje.Ako grešim meni na dušu.Kasnije su imali izbor Idealne žene Jugoslavije,opšta kultura,neki specijalitet,nož i kašika desno,viljuška levo od tanjira,nož ošricom okrenut tanjiru(oko toga se i dandanas svađam sa ukućanima).
Onda smo prešle na Bazar.Lepši papir,lepše slike.Aktuelna modna i kulturna dešavanja u slici i reči.Pa kolekcija Simonida Aleksandra Joksimovića,pa Mirjana Marić,Fest,Sajam mode.Pa onda Moma Kapor i njegova Ana,konkurs za najlepšu ljubavnu priču(pola časopisa sam isecala da bi ih zalepila u dnevnik koji je još uvek živ 😀).Recepti priča za sebe.U svakom broju dodatak sa pričom i na zadnjoj strani nekoliko novih recepata.A onda su počeli da izlaze i tematski dodaci (mesečni čini mi se)sa receptima,pa novogodišnji,jesenji sa zimnicom.Neke od njih još uvek čuvam kao svetinju.Ostala su mi u glavi i imena poznatijih čitateljki sa najviše recepata:Beba Aleksandra iz Pančeva i Ofelija Grbić čini mi se iz Banja Luke.
Prvi prekid ljubavi sa Bazarom bio je 90-tih kada je pola broja bilo o Dinastiji,koju ja nisam ni gledala a onda definitivni kraj u ona ružna vremena kada su pisali šta od oružja imaju naše SELJEbriti.Od tada ga nisam uzela u ruke.
A moj najvažniji univerzitet bio je Svijet.Počela sam ga čitati baš u vreme polaska u gimnaziju,onda kada se neki stavovi o životu definišu i prihvataju za ceo život.Dašak sveta,pravi kosmopolitizam,neke nove teme,novinarke koje su svojom ličnošću ostavile dubok trag i na časopis,Slavenka Drakulić,Višnja Ogrizović..Emancipacija ali istinska.O receptima da ne pričam,i sada ih se držim pa i ovde često navodim Svijet kao izvor.A tek moda na stranicama Svijeta.Pariz,London,Rim....Još se sećam jedne slike sa neke svetske revije,72 ili 73 godina,crne pantalone i dugački prsluk na šniranje.Danas sam sigurna da je to bio YSL.I jedna venčanica kakvu sam želela za sebe(ah,pusti snovi)Valentinova garant,mogla sam njega prepoznati među hiljadu.Skoro sam bacila jednu majicu sa znakom Modefest ili kako su se zvale te revije koje su organizovane leti po Jadranu.
Onda kada Svijet više nisam mogla kupovati ovde,stizao mi je iz Bosne.I prvi odlazak preko Bajakova sam jedva čekala zbog novina.Nalazila sam samo Božićne ili Uskršnje specijale sa receptima.
Burda!!!Da nije bilo nje ja bih valjda išla gola i bosa,jer je moja sirota mama provodila onoliko sati vadeći krojeve a na šnitu milion linija,4 stane,2 boje,bezbroj različitih oznaka.Na kraju sam ja naučila da krojim ,mamino je bilo samo da"tera"mašinu jer ja to nikada nisam savladala.Iz Burde sam saznala da je želatin providni listići koji se kod nas nisu mogli kupiti,da postoje začini za medenjake(stigli do nas prošle godine),ukrasi od marcipana koji se kupuje i oblikuje kod kuće,piment i još trista čuda.Pa uskršnje zeke na stolu,božićne stole i medenjaci,nešto potpuno novo za mnoge od nas.Da sam umesto u stanu živela u kući,verovatno bi na tavanu bili svi brojevi od 60 i neke,ovako samo poneka slika svedoči o tim vremenima.
Danas je na kioscima gomila časopisa,1/3 reklame,ostalo moda koja se ne može nositi,šminka za Marsela Marsoa i nove poze u sexu.Hvala znam dovoljno.Shvatila sam da za mesec dana od broja do broja nisam pročitala ni ona dva članka koji su između korica.Pa sam prestala da ih kupujem,slike mogu da gledam i na TV-u .
Možda sam previše konzervativna pa veličam prošla vremena, ali drago mi je što sam imala iz čega da naučim toliko važnih stvari o životu.
:(Još nema komentara