Njezine fotografije govore više od 1000 riječi i već na prvi pogled obećavaju užitak svim čulima.

Cool Chef

Imenovanje - Nekomercijalno - Dijeli pod istim uvjetima

Sudjeluj u istraživanjima

Gamifikacija omogućena

Cool chef

Kanada

Žensko

<para><ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=BxEaKsQM_k4">Tuđa Amerika</ulink> je film o emigrantima, naseljenicima, doseljenicima, dođošima, nađošima i njihovoj mogućnosti (ne)prilagođavanja.  Kod mene je na slici Američki kontinent, ali malo severnije na obali okeana i Kanade...<ulink url="https://www.google.rs/maps/place/Steveston,+%D0%A0%D0%B8%D1%87%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B4,+%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0,+%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0/@49.1291599,-123.1971861,14z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x5485e1d78ef4de71:0x2a2ef4540ffa2bc2!8m2!3d49.1336586!4d-123.179328?hl=sr">Vancouver, British Columbia i malo ribarsko selo Seveston</ulink>....</para><para>Verujem da se na dobro čovek lako prilagodi i da za mene i moju porodicu to neće biti problem.</para><para>Kuhinja mi je u nastajanju pa sam sklona jednostavnim kulinarskim zahvatima, ali verujem da će vremenom i to biti bolje. Sigurna sam da se u tom smislu vrata otvaraju više i šire ?</para><para>Sve vas puno pozdravljam sa obale okeana!</para>

Tuđa Amerika :-)

Šampinjoni sa susamom

<para>      Nemam mnogo iskustva sa ovom problematikom, nije to deo moje profesije i znanja, ali imam interesovanja za ovu tematkua. Sećam se nekoliko velikih slučajeva kolektivnih oboljevanja od<emphasis> salmonele</emphasis>.</para><para>Osamdesetih godina u našem gradu državna pekara proizvodila je sendviče koje su svi obožavali, novosađani koji imaju dovoljno godina ih se sigurno sećaju. Bili su to sendviči na ukoso sečenom gradskom hlebu, garnirani tako da ih je bilo nekoliko ukusa: sa sardinom, ruskom saltom, sirom ili salamom. Neki od njih sadržali su majonez, kao ovaj sa ruskom salatom, koji je pravljen u istoj pomenutoj fabrici. Bili su transportovani u kutijama, a u prodavnici bi vam po dva upakovali u flis papir (onaj takni beli, mastan sa jedne strane) ili ste mogli da ih dobijete odmah u ruku i da navalite. Sendviči su bili najbolji i najlakši izbor prepodne zaposlenima, a naročito školarcima za užinu. Njihova proizvodnja je prestala istog onog dana kada je "pola" njihovih konzumenata završilo u bolnici na lečenju od salmonele. Imala sam sreće da me to mimoiđe iako sam ih jela taj dan. Tada je, koliko se sećam, neko od zaposlenih salmonelu sa sobom "poneo" na posao. Mnogo njih se zarazilo, a sendviči su (na žalost građana) trajno ugašeni kao proizvod. Ne znam da li je za isto neko odgovarao.</para><para>Sledeći veliki slučaj koji pamtim je uzburkana noć u Crnoj Gori u Petrovcu na moru, 4-5 godina kasnije. Gosti odmarališta iz istog moga grada za večeru su imali u ponudi više jela. Svi oni koji su izabrali jelo uz koje se služio majonez su iste noći dobili simptome zaraze salmonelom. Neki su lečeni lokalno, neki prebacivani helikopterom u obližnje bolnice. Svima im je, verujem, preselo letovanje. Uzrok trovanja je bio majonez, pravljen u kuhinji odmarališta sa jajima dovezenim iz centrale preduzeća čije je odmaralište(u Novom Sadu).</para><para>Neretko u vestima čujem ili pročitam o zarazama u vrtićima, školama i sl, a nedavno sam čitala i osmomilionskoj odšteti<emphasis> KFC-a</emphasis> u Seulu, porodici koja je cela zaražena <emphasis>salmonelom</emphasis>. Sa druge strane poznajem samo jednu meni blisku osobu koja je sa ovim imala problem. Moja prijateljica i njene dve male devojčice završile su na infektivnom odeljenju, nakon jednog običnog domaćeg ručka sa španatom u koji je na kraju njegove pripreme, ona dodala živo celo jaje. To jaje bilo je jedno, iz pakovanja, koje su kupili u hipermarketu, sve u kutiji i sa pečatom proizvođača. Naravno da nikada niko nije odgovarao zbog toga niti su imali načina da to izguraju.</para><para>Sve u svemu, ovde su četiri različita primera zaraze salmonelom, od kojih je samo ovaj jedan nastao u kućnim uslovima. Ne kažem da je pravilo, ali ima indicija da se lakše zaraziti tamo gde je hrana "kontrolisana".</para><para>      Roditelji mi već duže vreme žive na selu što mi omugućava da neke stvari (jaja,mleko,sir,med,meso...) dobijem od njih ili kupuim od proizvođača, njhovih komšija koji to rade na onom starom principu, bez upotrebe neke tehnologije i onoga što je prati. Jednom rečju DOMAĆE. Pamtim i da su moji roditelji u mom detinjstvu, dok su živeli u gradu uglavnom nabavljali domaće, samo što to onda nije bilo tako naglašeno važno i korisno. Jednostavna i uvek dostupna poslastica u to vreme bilo je žumance dobro umućeno sa šećerom (moj brat i danas to često konzumira). Mama je često pravila <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/mamin-majonez/">majonez</ulink>, baš kao i ja danas.   </para><para>Čitam ovde da mnogi zaziru od takvih jela i upotrebe svežeg jajeta u kolačima, kremovima,majonezu, zato i nastade ovaj tekst. Kod jajeta i zaraze jajetom je to najčešće izazvano salmonelom, a kako ona nije samo stanovnik jaja trebalo bi da se bolje informišemo gde i kako se možemo zaraziti i na koji način možemo da se zaštitimo.</para><para>
 
 <emphasis>Salmonela</emphasis>
 
</para><itemizedlist>
 <listitem>
 <para>Salmonella je bakterija koja izaziva infekciju poznatu kao salmoneloza . Ova infekcija se može pojaviti kod ljuidi i životinja. Većina ljudi inficiranih salmonelom, boluje 4 do 6 dana, ali su moguće i teži oblici i komplikacije, pa i smrt.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Ljudi se inficiraju salmonelom kada progutaju bakteriju koja se nalazi u hrani koja nije potpuno skuvana ili se njome zagadila nakon pripreme. Salmonela se može preneti s osobe na osobu i kada inficirana osoba ne opere dobro ruke posle upotrebe toaleta. Oni koji rade sa hranom ili zdravstveni radnici koji imaju infekciju, mogu inficirati hranu za vreme pripreme, ili dok hrane pacijenta, ukoliko nisu prethodno dobro oprali ruke.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Salmonela se obično može naći u prehrambenim proizvodima životinjskog porekla, kao što su jaja, proizvodi od jaja, meso, proizvodi od mesa, nepasterizovano mleko i drugi nepasterizovani mlečni proizvodi. Kuvanjem i obradom hrane, bakterija salmonele se može efikasno uništititi.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Ćelije salmonele su pronađene i u stolici bolesne, ili prividno zdrave osobe ili životinje. Većina domaćih životinja, uključujući stoku, patke, svinje, pse, mačke, kornjače i piliće, nosi ili prenosi salmonelu. Bakterija je takodje pronađena kod raznih vrsta divljih životinja. Preporučuje se dobro pranje ruku posle kontakta sa životinjama, kako bi se sprečilo širenje salmonele. </para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Zagađena voda je takođe mogući izvor salmonela infekcije.</para>
 </listitem>
</itemizedlist><para>
 
 <emphasis>Jaje i salmonela</emphasis>
 
</para><itemizedlist>
 <listitem>
 <para>Salmonela u jaje može da dospe na nekoliko načina, preko izmeta, pošto se salmonela može naći u crevnom traktu ljudi, životinja, pa i kokošaka, tako da kokoška može da zarazi jaje sedeći na njemu. Može da se pritaji i u jajovodima kokošaka koje deluju savršeno zdravo, a u tom slučaju se u jajetu nađe još pre nego što se ljuska formira. Dodatno komplikuje stvar i činjenica da se u takvim slučajevima može desiti da u desetinama jaja koje takva kokoška snese tek jedno ili dva budu zaražena, pa onda nije uvek lako utvrditi poreklo zaraze.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Kada se izlegu, jaja su zaštićena takozvanom kutikulom, zaštitnim omotačem na površini ljuske, koji predstavlja prirodnu liniju odbrane od ulaska bakterija kroz pore. Ako se ona razori, sigurnost jaja je smanjena. </para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Jaja se mogu kontaminirati i sa površine ljuske ako je bila u kontaktu s inficiranim kokošjim izmetom jer uzročnici mogu prodreti kroz mikroskopske pore u ljusci.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Što je veći broj prisutnih bakterija salmonele u jajetu, to je veći rizik da će takvo jaje uzrokovati obolenje.</para>
 </listitem>
</itemizedlist><para>
 
 <emphasis>Mere zaštite</emphasis>
 
</para><itemizedlist>
 <listitem>
 <para>Kao i svu ostale hranu, jaja držite sve vreme u frižideru na temperaturi ≤4° C.Držanjem jaja u frižideru na odgovarajućoj temperaturi, sprečava se dalje razmnožavanje postojećih bakterija salmonele,  zato je potrebno držati jaja rashlađena sve do njihove upotrebe.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Kupujte jaja samo iz prodavnica ili dobavljača koji ih drže u frižideru.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Nemojte koristiti napuknuta ili prljava jaja.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Boja ljuske i žumanceta domaćih i jaja sa farme može da bude  različita, ali to ništa ne znači za kvalitet, ukus i karakteristike za kuvanje, a njihova hranljiva vrednost je ista. Sigurnije je koristiti jaja koja su pregledana i imaju odgovarajući kontrolni znak sanitarne inspekcije. Domaća jaja nose veći rizik jer nisu sanitarno pregledana. 😐(gore pomenuta situacija ovo negira)</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Pojedite jaja nedugo nakon što ih pripremite. Nemojte grejati jaja ili ih držati na sobnoj temperaturi duže od 2 sata. Na sobnoj temperaturi se vrlo brzo umnožavaju mikroorganizmi.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Neiskorištena jaja ili preostalu hranu koja sadrži jaja što pre stavite u frižider.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Treba znati da se kuvanjem smanjuje broj bakterija u jajetu, ali, mekokuvano jaje sa tečnim belancem ili žumancem još uviek predstavlja određen rizik u odnosu na tvrdokuvano jaje. Kuvana jaja treba da se u kratkom roku pojedu i ne treba ih držati duže od 2 sata na temperaturi između 4 – 60° C. Bakterije salmonele se u potpunosti uništavaju na 71°C i to za 15 sekundi.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Izbjegavajte jela u restoranima koja sadrže sirova ili mekokuvana, nepasteriziovana jaja. </para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Konzumiranje sirovih ili mekokuvanih jaja treba posebno da izbegavaju deca, starije osobe, osobe sa oslabljenim imunim sistemom ili teškim oboljenjem.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Uvak dobro perite ruke sapunom i vodom pre jela, pripremanja hrane, posle upotrebe toaleta, <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>menjanja pelena ili igranja sa kućnim ljubimcima.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Postarajte se da svi proizvodi životinjskog porekla budu dobro skuvani (pečeni), posebno živina i proizvodi od jaja. Sveže žumanca bi trebalo da budu cela kada se jaje razbije. Proizvodi od mesa i živine ne bi trebalo da imaju roze boju.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Ostaci hrane bi trebalo da budu ispravno odloženi u frižider i dobro podgrejani pre ponovne upotrebe.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Pazite da ne zagadite hranu koju ne kuvate, sa drugom hranom životinjskog porekla. Perite ruke i posuđe koje je upotrebljivano u pripremi sirove živine, pre nego što, na primer, spremate salatu. Nadev nikada ne treba da stoji u živini.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Da bi zaštitili širu populaciju, svako ko je inficiran salmonelom, a radi na radnom mestu visokog rizika - obrada hrane, briga o pacijentima, proizvodnja mlečnih proizvoda, dečje ustanove u kojima se sprema hrana za decu, ili se samo hrane deca, ne bi trebalo da odlaze na posao sve dok postoji rizik da mogu inficirati druge ljude.</para>
 </listitem>
</itemizedlist><para> Ja se raspisala baš...Ima toga sigurno još ali ono što htedoh reći je da dodlazi sezona (leto i više temperature) povećanog rizika. Hrana je idealna podloga za razmnožavanje bakterija, a ukoliko je spoljna temperatura  20- 40 stepeni, već posle dva do tri sata broj bakterija se meri milionima. Dolazi sezona povećanog konzumiranja rizičnih namirnica kao što je sladoled, smanjene odbrambene želudačne barijere zbog povećanog unosa tečnosti, razvoj insekata-posebno muva, pa u odnosu na to trebamo voditi računa kod pripreme i konzumiranja hrane.</para>

Bauk jaje

<para>     Kreativo stvaranje u raznim oblicima je ogroman deo moga života. Čini se da ono potiče od moga oca koji je stvarao na svoj muški način, onako iz glave i iz ruke, oblikujući žice, armature i slične "teške" stvari, a sve iz ljubavi. Ako bolje razmmislim počeci su ipak nešto dalje, od bake i prabake koje su  onako ženski, domaćinski, svoju kreativnost ispoljavale u kuhinji i na svim drugim ručnim radovima sa kojima su baratale - štrikanje/pletenje , heklanje, šivenje, necanje, vezenje....</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="368e776a-6426-11eb-9489-0242ac120045" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>     Uvek sam bila deo toga, zaokupljena, oduševljena i nadasve zainteresovana, da sve naučim i sve probam. U školi sam ovaj deo sebe podelila sa drugima. Radila sam kreativne zadatke (iz tehničkog na pr) pre drugih, a onda pomagala ostalima da se u tome snađu. Bila sam rezervisana (od strane nastavnika) za sve dekorativne radove (panoe, plakate, pozivnice...) i sva takmičenja u kojima se tražilo kreativno izražavanje. Bili su to počeci u kojima ću pronaći sebe i koji će me odvesti put daljeg školovanja u okvirima umetnosti i dizajna. Danas je moj posao upravo to, kreativno stvaranje, ali u određenom vremenu u tačno određenom pravcu i po definisanim principima. Kreativno stvaram za novac (čitaj život). Nasuprot tome stoje drugi kreativni porivi koji bi trebali da se iznesu iz ljubavi, a najčešće za njih nema vremena i to je krug u kom se vrtim već godinama....sukobljavajući kreativne nagone i želje sa kreativnim izražavanjem iz potrebe. Ponekad obruč tog kruga puca i ja se onda nađem u situaciji kad želim svuda....</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="36ae3190-6426-11eb-bbc1-0242ac120029" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>    Uskrus je bio jedan od glavnih mesta gde sam pronašla izlaz i komad tog kreativnog neba pod kojim ne moraš da mislš o nečem drugom, već prosto nešto stvaraš radi svih nas...Pre više od dvanaest godina, nakon što je izrasla iz pelena, moja bratanica, prvo dete mlade generacije u porodici, ljubimica, tetkino dete, pokazala je prve znake kreativne ličnosti. Mala, još skoro beba bila je zaokupljena, oduševljena i nadasve zainteresovana za ono što sam joj spremila....bio je to naš prvi zajednički Uskrs, u bezbrižnoj atmosferi nakon nekih "ružnih" godina, njoj prvi kreativni, prvo farbanje jaja, meni prvi sa njom....Od tada do danas iz godine u godinu, Uskrs i farbanje jaja postali su željnoiščekivana kreativna radionica. Tokom godina pridružila nam se bratanicina majka i brat, a onda i moje dete....nekako su svi pre ili kasnije pokazali iste sklonosti i želje.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="368dd508-6426-11eb-bfef-0242ac120052" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>     Sve se odigrava u roditeljskoj kući, gde se okupimo već Uskršnji četvrtak veče. Moja majka (dečija baka) već je pripremila jaja, ona će ih skuvati, 50 komada po našoj "zapovesti", a naše je da ih oslikamo. Kada dođe jutro za farbanje, svi su nestrpljivi, ne daj Bože da su jaja vruća....Posle doručka, na velikom stolu, ako je vreme lepo na terasi ili napolju, rasprema se alat: boje uljane, tempere, voštane, markeri, četkice, tanke, debele razne, lepljive trake, šljokice, lepkovi, paste, salvete, lakovi, žice....sve što smo mogi da se setimo da će nam zatrebati i sve što smo poneli, pošto baba i deda naravno ništa od toga nemaju. Zatim idemo u potragu za prirodnim ornamentima, lišćem, cvećem  po izboru kako bi sve to fino spakovali na jaja, pa u čarapu, i onih obaveznih, odvojenih 10 komada jaja ofarbati u lukovini. Stara tehnika, jednako dobra i interesantna bila je isprobavana sa čipkama, raznim mrežama, gumicama, trakama. Nikada nas nije izneverila, uvek je dala prvoklasne rezultate🙂. Kada se to obavi, kuvana jaja se pregledaju, eventualno napukla sklone na stranu i preostala podele na ravne časti (da slučajno neko ne oboji jaje više), a potom se zada "slobodna tema". Obično do kasno popodne, četkice i pera klize po ljuskama jaja, boje se razlivaju po prstima, etrom se razliva dečiji žagor, pesma i  obavezna svađa zbog sitne dečije zavisti (mlađe dete ne može ono što može starije). Posao je gotov kad su sva jaja prekrivena, osušena i lako namazana uljem da dobiju sjaj. Ona koja su napukla biće obučena u industrijsku šaru, tek toliko da se sačuva do Uskršnjeg doručka. Svako ima svoj favorit i svoje malo umetničko delo, koje sklanja na stranu, štiteći ga od mogućnosti da bude pojedeno ili dato nekom na dar, zato se pravi odabir i podela, na one koje ćemo čuvati i one koje ćemo razbiti s radošću. Još uvek čuvamo petnaestak komada iz prethodne dve godine i moje dete ne da da im se išta "nažao" uradi. Tokom godina isprobali smo razne tehnike (islikavanje temperama, tuš, batik, dekopaž, markeri, boje sa svilenih tkanina...), ali ove godine idemo korak dalje u kreativnom radu....bušimo i praznimo jaja, sa željom da ih dekorišemo bušenjem....već samo bušenje i pražnjenje je posebna zabava....</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="3933d69a-6426-11eb-a9c9-0242ac12001c" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>     I tako sa ogromnim nestrpljenjem očekujemo taj dan našeg kreativnog skupa, dan koji ćemo svi jednako i zauvek pamtiti i u tim sećanjima uživati do sledeće godine. Deca će radosno pokazivati svoje slatke kreacije drugarima, a ja ću sa novim potencijalom i infuzijom energije koju dobijem nastaviti da stvaram kreativno ono što moram. Ne znam tačno šta je tu presudno, dečiji osmesi i zadovoljstvo, njihova energija i okruženje ili naše relaksirano i neopterećeno raspoloženje, tek ova naša radionica kreativnih zečića je terapija za buduće dane i lek za pobeći od ovog teškog, gradskog modernog života. Svakim danom nestrpljenje za taj događaj je sve veće i veće...</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="367360f6-6426-11eb-9b4b-0242ac120022" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>     *** U poverenju, ja imam poseban odnos i prema Uskršnjem doručku, to mi je onako, nešto posebno priraslo za srce.....šunka, jaja i sav mlad zeleniš...mmmmm ♥♥♥♥</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="3673ac3c-6426-11eb-a02f-0242ac120029" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>     *** Fotografije datiraju nekoliko godina unazad - od 2006, one pre toga su ili zagubljene u problemima s kompjutersom  😨 ili su na hartiji u staroj tehnologiji, koja ne može tako lako da se uništi🙂</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="36787f00-6426-11eb-86e6-0242ac12004d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para>

Kreativni zečići

<para>     Nisam u životu putovala mnogo, ili nisam putovala onoliko koliko bih želela....Ipak videla sam po delić sa sve četiri strane sveta. Strane su već unapred nekako bile rezervisane za različite "intervencije" u "tuđem" svetu. Jug i jugoistok je bio izbor za odmor i punjenje baterija, dok se sever, severozapad i severoistok nametnuo kao poslovna obaveza u kojoj sam uvek tražila (i nalazila) tračak iz onog sa suprotne strane.</para><para>     Samo jednom sam krenula na sever onako slobodno, bez obaveza, kao pravi turista. Ima tome već 20ak godina, sa mnoštvom prijatelja, mladih - jedva u ljude stasalih kao i ja, sa nedozvoljenom količinom novca (za preneti preko granice), crvenim pasošem, zemlje koja je baš u tim danima pokrenula proces samoubistva, bila sam Jugosloven u Londonu. Bilo je to iskustvo koje se nikada neće zaboraviti. Sirene su se često razlivale gradom, naš vodič je pričala o onome što se dešava u našoj zemlji i kako o tome pišu novine. Kazne za bačen papir ili opušak na ulici bile su ogromne kao i za nedozvoljeno zaustavljanje (ne parkiranje). Nisam marila za sve to, niti za majčin strah od onoga što je znala i šta je predosećala i  što je uobličila u pozdravima pre nego što ću otići na taj put: "Čuvaj se, tamo ima puno terorizma. Ipak, ako ovde bude nemira nemoj ni da se vraćaš ako možeš ". Videla sam u Londonu puno toga, više onoga što je neko mislio da treba da vidim, nego onoga što bih možda želela. Ni za to me nije bilo briga. I sada, za mene, bilo je to putovanje puno mladosti, optimizma, bezbrižnosti i lepote. Sigurna sam da bih danas London gledala drugim očima, da bih imala želju da vidim sasvim nešto drugo u njemu i da se mnogo u vezi sa njim i putovanjima tog tipa,  izmenilo. Bez obzira na sve detalje, pravac do Londona, koji je za malo bio u jednom smeru, ostao je za mene sa epitetom "naj" u svim kategorijama.</para><para>     Danas na taj put gledam drugačije. Godinama posle njega nisam napuštala zemlju i često se opterećivala mišlju da je trebalo da ostanem, ali to je već neka druga priča.... </para><para>    Prošle su godine, granice su se otvorile, a moj me je posao odveo na sever i severoistok. Sada već 7-9 godina unazad, bez prevelikih želja, pod obavezom, u više navrata kretala sam se u pravcu Ukrajine. Jedan blog ovde napisan, oko koga su se slile neke "niske" strasti, me je  potakao da se prisetim mog "krstarenja" po zemlji mladoj poput moje, ali velikoj kao da je deo Rusije 😉. O tome sam u stvari želela da pišem ali mi se uvod odužio...</para><para>     Više ne mogu u glavi da povežem na kom se putovanju šta dogodilo i kada sam tačno šta videla, ali fotografije dokazuju da ja pamtim mnogo više od njih, s tom razlikom što slike u mojoj glavi nemaju definisan datum. Pravac Beograd - Kiev prelazila sam u oba smera nebeskim svodom, koristeći na tom putu usluge Jat-a ili Ukraine airlines-a. U nekoliko navrata bio je neizbežan let do Beča sa Austrian airlines-om, duga čekanja  na aereodromu, bez mogućnosti za izlazak van njega zbog viznog režima koji nas je već godinama gušio na putovanjima. Neke moje kolege su sa druge strane, ovaj pravac u oba smera prelazile automobilom 😨</para><para>     Prvi put sam u tom pravcu bila u pratnji troje kolega, početkom zadnje nedelje decembra meseca. Bila sam ljuta na sve koji su putovanje osmislili i smestili u tri zadnja radna dana u godini. 28og decembra uveče doputovali smo na kijesvski aerodrom kojim je šibao hladan vetar kakav nikada ranije nisam osetila. Samog leta se ne sećam kristalno, znam da nas je na izlazu iz aviona dočekao autobus koji nas je vozao i vozao dok je vetar šumeo oko nas. Sve je nekako bilo u mraku....baš u takvom mraku u kakvom je bio i Beograd iz čijeg smo smera došli. Sledeće čega se sećam je hotel <ulink url="http://www.hotelrus.kiev.ua/">Rus</ulink> koji će nas još mnogo puta kasnije ugostiti. Iako slovi za jedan od veoma važnih i kvalitetnih hotela (po svojoj veličini, gostima i uslugama) u Kijevu, mene nikada ničim nije zaintrigirao. Veliki, hladan, na neki moderan način staromodan, meni je ostao je upamćen po "noćnim frajlama" koje su se naveče kretale hodnicima, po šapatu iz kazina koji je bio više prazan nego pun, fotografijama evropskih političara na zidovima koji su tu odsedali i samitovali, po  klasičnom hotelskom mirisu i restoranu koji je jedini vrveo od ljudi za doručkom zaista raznovrsnom na sve načine...                Sledeći dan (29i) je do večeri prošao u poslu, i ja se ne sećam apsolutno ni jednog jedinog minuta toga - bačeno vreme 😕. Veče je bilo hladno, ali ni blizu onome što sam očekivala. Zime nije bilo ni u nagoveštajima. Centar grada se odenuo prazničnim šarenilom, sa najvišljom okićenom jelkom koju sam do tada videla. Po ulicama su bile razastrte bele šatre, zagrevane nekakvim gasnim grejalicama, ljudi su u njima ispijali časice, graja je obuzimala grad. Večerali smo u nekom prijatnom restoranu, a onda sam našeg domaćina upitala da li postoji način da pošaljem razglednicu. U prijatnoj šetnji gradom, koji ima dva puta šire ulice nego moj grad (i one pešačke) došli smo do pošte. Ogromne velike sive cigle od kojih je zgrada pošte sačinjena bile su identične nekim beogradskim zgradama samo za nijansu veće. Kasnije ću analizirati koliko je ruska škola arhitekture imala uticaja da ova dva grada imaju sličnosti u tom smislu, a koje sam pronašla i na drugim mestima. Bila sam zaprepašćena da je pošta u 21h uveče otvorena. Iako sam znala da ću već sutra 30og biti u svom gradu, poslala sam razglednicu mojoj tada trogodišnjoj devojčici. Čuvamo je i danas u njenoj radosnici (i sve druge koje sam joj kasnije slala). Bolelo me je i bila sam ljuta što je ona kilometrima u drugom smeru od mene, bez previše bitnih razloga. Napisala sam joj:</para><para>
 
 <emphasis>Valjda sve ovo ima smisla, nadam se da ćeš jednog dana imati bar malo koristi od toga što trenutno nisam sa tobom. Lepo spavaj večeras moja mačkice.</emphasis>
 
</para><para><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="2325a7c0-6426-11eb-8213-0242ac120067" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>                                                      </para><para>      Sutra dan sam već bila na poznatom tlu, u svojoj zemlji i svom gradu pored svoje porodice. 31og sam bila na poslu, a dočeka dolazeće godine se ne sećam...Još nekoliko puta sam išla u istom pravcu, kretajući se u oba smera, ali sam Ukrajinu videla na drugi način iz drugih uglova kao i moj pravac kretanja u jednom i u drugom smeru...O tome neki drugi put....</para>

Jedan pravac - dva smera

<para>Priča o kalorijama i praznicima vrtimi se još od onog momenta kada sam zaključila da su se ovogodišnji praznici na meni ocrtali kao tri kilograma viška. Nije to ništa strašno, i nije previše, ali kada uporedite potrebno vreme da iste skinete, statistički, uhvati vas panika kuda to može da odvede. Nisam u svom životu imala previše problema sa kilogramima, dešavalo se tri ili četiri puta da svoju masu uvećam za nekih nedozvoljenih 10-15%težine.</para><itemizedlist>
 <listitem>
 <para>Prvi put kao tinejđžerka kada su neprimetno i bez napora kilogrami sami od sebe otišli - hormoni su učinili svoje, a sve se izdogađalo u nekih <emphasis>godinu dana</emphasis>.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Drugi put u šest nedelja nakon porođaja (nekih <emphasis>8kg</emphasis>), nasuprot svih ostalih trudnica koje su kilograme skupljale u trudnoći, ja sam to odradila posle, pijući nekontrolisano velike količine gustog soka koji je prepun šećeara. Prijateljica, sa iskustvom mi je kasno rekla da žeđ zbog dojenja mogu i samom vodom da nadoknadim. Do bebinog prvog rođendana uspela sam koliko toliko da vratim kilograme na početnih <emphasis>57kg</emphasis> (računam nekih <emphasis>4 meseca</emphasis> od kada sam prestala da dojim)</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Treći put sam to sebi dozvolila nakon što sam počela da radim u jednoj velikoj kompaniji, gde se pre podne doobro i obilno (u menzi) doručkovalo, a odlazilo kasno popodne kući na ručak. Moj se gastronomski dan, međutim završavao kasno uveče (ponekad i pre ponoći) sa večerom, koju je najčešće činio ostatak od ručka. Uz sve to bila sam ovisna o slatkišu zvani Nutella. Ne znam koliko sam dugo bila na tom programu (oko <emphasis>2godine</emphasis>), ali sam u jednom momentu shvatila da sam na 15kila viška i da kupujem dva broja veće pantalone. U to vreme nekako, počeli su i prvi problemi sa kičmom. Ne znam šta je tačno bila prelomna odluka, tek odlučila sam da proces nakupljanja kilograma zaustavim i suzbijem u korenu. Nisam se podvrgla nekoj određenoj dijeti, promenila sam svoj način ishrane: bez slatkiša, bez kasnih večera, variva bez hleba, manje peciva i testenine. Polako i sigurno, radeći isti sedeći posao, bez ikakvog opterećenja za <emphasis>1godinu</emphasis> stigla sam na svoju devojačku težinu od <emphasis>55kg</emphasis>. U međuvremenu, kičma me je nekoliko puta opterećivala, verovatno jer sam i ja ranije opterećivala nju, lekar mi je savetovao da nedopustim sebi više od 5-6kg što je 10% od moje ukupne težine.</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para>Nakon razvoda, koji nije bio preterano strašan, danas smatram jednim od najgorih psiholoških pritisaka na osobu, dodatno sam izgubila kilograme do uočljive "mršavosti", za <emphasis>mesec-dva</emphasis> bila sam na <emphasis>50kg. </emphasis>Kada su posle par godina stvari došle na svoje i prašina se slegla, ja sam sebe uljulkala u "novi život" i neprimetno krenula da nakupljam kilograme. Krajem proleća, minule godine uočila sam da se ne može obući ono od prethodnog proleća i leta, vaga je pokazivala 65kg (<emphasis>15kg</emphasis> za <emphasis>4godine</emphasis>). Prvi put sam se odlučila za dijetu. Izbor je pao na UN jer mi je bila najviše u skladu sa mojim potrebama, a donekle je bila slična načinu ishrane koji sam sama primenila pre 7-8godina. Za <emphasis>3meseca</emphasis>, izgubila sam planiranih <emphasis>10kg</emphasis> i bila sam veoma zadovoljna. Nakon toga sam ušla u Božićni post, koji nije uticao na moju kilažu, iako je, kako mnogi ne znaju, to veoma kaloričan način ishrane (žitarice, testa, koštunjavo i sušeno voće), osim kad je na vodi sa samim voćem i povrćem. Početkom treće nedelje januara, nakon prazničnih (slobodnih)dana, moja vaga je pokazala 3kg više, to je iniciralo moju analizu:</para>
 </listitem>
</itemizedlist><para>Kao mlada nevesta pravila sam o novogodišnjim praznicima sitne kolače za četiri kuće, moju, roditeljsku, kuću muževljevih roditelja i kuću moga brata. Taj zadatak mi nije teško padao i uživala sam u njemu. Radila sam u to vreme kao nastavnik, zimski raspust je bio na domak ruke i vremena dovljno da se tome maksimalno posvetim. Promenila sam kasnije posao, život, navike,  pa sam prestala da pravim novogodišnje sitne kolače za sve. Ove godine ukazala su se dva slobodna dana, i tri popodneva (ukupno oko 40sati) za ovakav slatki projekat, napravila sam 10 vrsta sitnih kolača. Počela sam od 2 mere <ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/844327/">mojih vanilica</ulink>, <ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/kitnikez-od-gunja-quitttenkse-moje-bake/">kitnikeza</ulink> i <ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/847177/">kuglica od jabuka</ulink>, a zatim sam napravila pola mere Pomoravkinih <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/bele-bozicne-pralinice/">Belih Božićnih pralina</ulink>, <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/grilijas-posni/">Posni grilijas</ulink> Milice74, Jafine <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/738313/">Kikiriki kocke</ulink> (sa orasima i kupovnim koricama), <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/homemade-ferrero-rocher/">Homemade Ferrero Rocher</ulink> od arone 78, <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/posne-rafaelo-kuglice/">Posne rafaelo kuglice</ulink> od vefa, moja devojčica mi je pomogla da napravim <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/posne-lubenice/">Posne lubenice</ulink> od zokaoka i na kraju <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/805189/">Macarons</ulink> od DajanaD. Na sve ove kolače mama je pravila dva puta <ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/vasiljica-ili-cesnica-moje-mame/">česnicu/vasiljicu</ulink> pa je i to ušlo u moju računicu. Zahvaljujem se svim autorima recepata na ukusnim rezultatima i molim za razumevanje što sam njihove kolačiće pretvorila u brojke i statistiku.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="824ac768-6425-11eb-951b-0242ac12002f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>E te brojke kažu da su svi ovi kolači, računajući  za neke duple mere, za neke pola mere, zajedno teški <emphasis>11,97kg </emphasis>i da svi ukupno imaju <emphasis>54347kcal</emphasis>. Porcija od 30gr (za neke kolačiće malo, za neke optimalno) sadrži sledeću količinu kalorija:</para><itemizedlist>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/844327/">Moje vanilice</ulink> 135 kcal</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/kitnikez-od-gunja-quitttenkse-moje-bake/">Kitnikez</ulink> 70 kcal</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/847177/">Kuglice od jabuka</ulink> 92 kcal</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/bele-bozicne-pralinice/">Bele Božićne praline</ulink> 158 kcal</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/grilijas-posni/">Posni grilijas</ulink> 152 kcal</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/738313/">Kikiriki kocke</ulink> 154 kcal (sa orasima i kupovnim korama)</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/homemade-ferrero-rocher/">Homemade Ferrero Rocher</ulink> 174 kcal </para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/posne-rafaelo-kuglice/">Posne rafaelo kuglice</ulink> 118 kcal</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/posne-lubenice/">Posne lubenice</ulink> 158 kcal</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/805189/">Macarons</ulink> 100 kcal (punjenje, krema: čokolada,maslac,mleko)</para>
 </listitem>
 <listitem>
 <para><ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/vasiljica-ili-cesnica-moje-mame/">Česnica/Vasiljica</ulink> 163 kcal (porcija 70gr)</para>
 </listitem>
</itemizedlist><para>Istina je da smo nas devetoro (9), troje (3) dece i šestoro (6) odraslih, od toga troje (3) muških i šest (6) ženskih sve ovo pojeli za 15 dana (računam da smo 10% podelili sa komšijama i sporadičnim gostima). Statistika u skladu sa tim kaže, da u proseku nas devetoro (9) imamo 42 godine i da smo za <emphasis>15 dana</emphasis> (svako u proseku) pojeli <emphasis>1198kg (5435 kcal). </emphasis>Na dnevnom nivou to je <emphasis>80gr(362kcal).</emphasis></para><para><emphasis>80gr(362kcal) -</emphasis> i nije tako strašno da statistika nema skrivene momente. U ovom slučaju to je moja majka koja skoro uopšte ne jede slatko (uzela je koji kolačić za probu), deca koja su pored kolača jela i druge slatkiše (industrijske) pa je pitanje šta su i u kojoj količini pojeli i koliko kolača može da pojede starica sa 82 godine. Sa druge strane nisam računala reformu, bajaderu i neke štangle koje je mama pravila , a tu imam situaciju da brat najradije izabere reformu kao poslasticu. Mogla bih da idem još dalje pa da uzmem u obzir ko je najviše bio željan kolača, tek onda bi statistika podbacila.</para><para/><mediaobject>
 <imageobject>
 <imagedata fileref="https://encrypted-tbn3.google.com/images?q=tbn:ANd9GcTVlwZrqAoSieIrt7AT7yqW2EquXeUrFRZ2tTS8F_Fykif7VYMa"/>
 </imageobject>
</mediaobject><para>Držim se zato onoga da statistika može dokazati sve osim istine, a istina je da nisu samo kalorije sitnh kolača krive za moja 3kg (u međuvremenu sam ih se rešila). Svaki gram kolača koji sam napravila isplatio se u osmesima i zadovoljstvu  mojih ukućana (i  mom ličnom)  i nijedna statistika na svetu nije u stanju da izmeri toplinu tih osmeha.</para><para/><mediaobject>
 <imageobject>
 <imagedata fileref="https://encrypted-tbn1.google.com/images?q=tbn:ANd9GcS-JisVGRQtiY3bonlWtFvUfM0tfG60UX9HkmnY8pfNGUYNqBYnfg"/>
 </imageobject>
</mediaobject>

Tuđa Amerika :-)

Šampinjoni sa susamom

Bauk jaje

Kreativni zečići

Jedan pravac - dva smera

Praznične kalorije i statistika

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme