Imenovanje - Nekomercijalno - Dijeli pod istim uvjetima

Gamifikacija omogućena

Srbija

Muško

<para>Drage moje, dragi moji, došlo je pravo proleće, sve je odavno zeleno, pijace su pune i sve je kao što je i bilo. Bar naizgled je normalno. O distanci, maskama, rukavicama, preporukama struke, virusima i svemu ostalom što nas je mučilo proteklih meseci, neću uopšte da diskutujem. Nema svrhe gubiti vreme na to. Ovde smo da bi kuvali i uživali. Najzad možemo normalno ići svuda i baviti se nekom fizičkom aktivnosti. Vreme je da počnemo gubiti ono što smo bez po muke stekli tokom pandemije.</para><para>„Sve mi se skupilo za ova dva meseca. Majice, pantalone, košulje…“ Do duše, ne spadam u tu kategoriju, na sreću. Stres, koji nas je mučio par meseci, iscrpeo je magnezijum. Pravo je vreme da ga nadoknadimo iz ishrane. Možemo ga nadoknaditi i hemijom ali klopom je ipak lepše. Dakle, pošto su pijace pune, udrite po cvekli, brokolima, spanaću, bademu, bamijama, krastavcima… ima toga na pretek.</para><para>Selen nam fali a to i ne osećamo. Selen je esencijalni mineral koji je odličan antioksidans naročito u kombinaciji sa vitaminom E. Ima sposobnost da vezuje slobodne radikale u organizmu. Ti radikali izazivaju mnoge zdravstvene probleme. Mogu biti i opasni i oštetiti ćelijske membrane i DNK, doprineti srčanim oboljenjima i oboljenjima krvotoka. Selen kao antioksidans neutrališe efekat slobodnih radikala i pomaže revitalizaciji organizma. Ovaj mineral je slabo zastupljen u našem organizmu, ima ga tek u tragovima, i zbog toga je bitno da ga unosimo namernicama i to onih bogatih proteinima. Kad smo već na pijaci, bacimo oko na beli luk, svežu ribu, beli sir, morske plodove, meso, jezgraste plodove – badem, indijski orah, pistaći, pinjoli, tunjevinu, lososa, mahunarke… Lepo kažem, počinje žurka.</para><para>Malo pre pomenuh vitamin E. Tokoferol. Na Grčkom znači „onaj koji donosi plodnost“. Tokoferol zaista ima veliku ulogu u procesu reprodukcije: poboljšava funkciju polnih organa kod muškaraca i žena, normalizuje hormone, lučenje estrogena i progesterona, doprinosi sazrevanju oocita, jajnih ćelija koje se oslobađaju iz jajnika u toku ovulacije. Dakle, momci i devojke, držite se! Kao i u ostalim slučajevima, prirodni tokoferol (tzv. d oblik) je aktivniji od veštačkog (tzv dl oblik) iz suplemenata . Taj drugi se dodaje u ulja, ali je za 100 I.J. tokoferola potrebno 67mg prirodnog ili 100mg iz suplemenata. Zašto gutati više ulja ako možemo grickati badem, seme suncokreta, paradajz, spanać, avokado ili batat? I upravo ovim redom idu najveći izvori vitamina E (tokoferola) u ishrani. Eliksir mladosti, vitamin plodnosti, sreće… ne dozvoljava oksidaciju LDL holesterola i umanjuje rizik od „srdačnih“ oboljenja. Gotovo svo zeleno, lisnato povrće je izvor (manji ili veći) tokoferola.</para><para>O vitaminu C nema potrebe trošiti vreme. Vitamin B, zapravo kompleks vitamina B je takođe opšte poznat i verujem da većina zna kako da ga unese kroz ishranu. No, osvrnimo se na vitamin B12 ili kako ga drugačije nazivaju „kobalamin“ i „cijanokobalamin“. Po svojoj hemijskoj strukturi predstavlja jedan od najsloženijih vitamina. Usled nedostataka ovog vitamina mogu se javiti brojni zdravstveni problemi zbog čega je nephodan svima. B12 ne sintetizuju ni biljke ni životinje, već samo neke vrste bakterija. Ne bojte se, nećete morati da gutate „overnajte“ bakterija. Mikroflora stomaka preživara sintetizuje vitamin B12 u dovoljnoj količini. Opet, bez straha, nećete morati da jurite krave i jedete im burage, sirišta, mrežavce (retikulume) ili listavce (omasum). Osnovni izvor ovog vitamina upravo su proizvodi životinjskog porekla. Vitamin B12 je posebno važan za normalan razvoj nervnih ćelija i eritrocita, a zajedno sa folnom kiselinom učestvuje u sintezi DNK, sintezi crvenih krvnih zrnaca i regulaciji mnogih drugih procesa u ljudskom organizmu. Izvori ovog vitamina su meso, džigerica, riba, sir, mleko, jaja i školjke. Međutim neke žitarice takođe mogu biti dobar izvor ovog vitamina, razni sojini produkti i pivski kvasac (to mi kaži!). U manjim količinama se nalazi i u cvekli, susamu, lešniku, soji i morskim algama. Dobar izvor ovog vitamina je i kiseli kupus kao i sve namernice koje sadrže mlečnu kiselinu poput povrća iz turšije.</para><para>Zn iliti Cink. Odmah da se razumemo, lizanje oluka ili karoserije automobila nije rešenje za unos cinka.Izuzetno važan, esencijalni mineral koji ima značajnu ulogu u organizmu, od zaceljivanje rana do percepcije ukusa i mirisa i polnog sazrevanja. Može čak uticati na libido: cink pomaže proizvodnji testosterona, polnog hormona. Ala će biti zabavno hehehe… Pomaže kod otpornosti tela na infekcije, sprečavajući upale, pa čak može pomoći u lečenju prehlade i gripa. A to nam upravo i treba: jači imunitet. Proizvodi od mesa, crveno meso, teleća džigerica, jagnjetina, govedina, piletina, ćurtina, svinjetina, ribetina… ups, riba. Osim ribe, to su uglavnom plodovi tora. Dalje, plodovi mora– kamenice, ostrige, rakovi, tunjevina, školjke. Jaja pored cinka sadrže i A, E, D i K, vitamine i provitamine. Pivski kvasac (lepo kažem, pivo je zakon), semenke - sušene semenke lubenice, semenke bundeve, suncokreta, čia semenke, lanene… Pa ko voli, nek‘ izvoli.</para><para>Morska riba je za vitamin D. A onda obazrivo na sunce od 8 do 10 pre podne i posle 17h. Vodite računa da ne izgorite na suncu, ne mogu sad da pišem i o melemima posle opekotina.</para><para>Da ne nabrajam dalje, ovo je zaista grebanje po površini. Nauka o vitaminima je daleko dogurala i obimnija je od mnogih drugih disciplina. Klopa je najbolji lekar i preventiva. To znamo od davnina. Budući da je opet počela vegetativna sezona, navalite na zdravu ishranu. Kao što vidite, nije svaka hrana baš za izbegavanje. Ima tu i mesa i mleka i povrća i grickalica… za svakoga po nešto i bićemo zdravi i rumeni. A korone i virusi neka nas batale. Aj uzdravlje, za sad od mene toliko.</para>

Došlo je proleće, trkom na pijacu

<para>Duže me nije bilo, što ne znači da sam nestao. Samo sam imao druga posla i malo vremena za coolinariku. Ovih dana, svi smo u situaciji da nam je mnogo toga ograničeno. Neki od nas, generacija u najboljim godinama, imali smo priliku da osetimo nešto slično ovome. Ovi, mlađi, nemaju tu priliku i fala bogu na tome, ali im, za ovu situaciju, fali znanja i iskustva. Budući da je ovo kulinarski blog, nije na odmet izneti neka svoja znanja i iskustva po pitanju ishrane u sličnim situacijama. Da ne dužim, prelazim na stvar.</para><para><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Svi ili bar većina, sedimo u kućama, vežbamo palac na ruci menjajući kanale na tv, i jedini izlazak nam je do prodavnice i kontejnera kada bacamo smeće. To ni iz bliza nije dovoljno kretanja za zdrav organizam, pa je neophodno vežbati u kućnim uslovima. Prisetimo se starih, dobrih vežbi za razgibavanje na početku svakog časa fizičkog vaspitanja u osnovnoj i srednjoj školi. Svaka, pa i najprostija vežba je bolja od nikakve. Da bi nam duh bio očuvan, pored bilo kakve fizičke aktivnosti, veoma je važna dnevna rutina. Dakle, imali smo nekoliko dana da se naspavamo, izblejimo ispred televizora, vidimo sve što nudi internet. Sada je došao čas kada se ne smemo više opuštati. Ustajanje u isto vreme kao kad idemo na posao. Muška populacija mora da se redovno brije u istim razmacima i u isto vreme. Moramo menjati garderobu iako sedimo u kući. Ne smemo svaki bogovetni dan provoditi u trenerkama, gaćama, bade mantilima... Naprotiv, naš život mora izgledati isto kao i pre ovog haosa, s tom razlikom što ne izlazimo iz kuća. Da ponovim, dnevna rutina je pod obavezno. Nipošto ne smemo sebi dopustiti da se potpuno opustimo, zapustimo i pređemo u mod "ma baš me briga". Umesto odlaska na posao, oni, koji rade od kuće, imaju svoja dnevna zaduženja. Oni, koji nemaju posla, moraju sebi naći neku aktivnost koja će zameniti dnevnu rutinu rada na poslu. Od čitanja knjiga do pravljenja Ajfelove kule od šibica. Bilo šta, samo ga radite barem 6 sati tokom dana. Naravno da vam ni ja, niti bilo ko može naturiti da se tako ponašate ili vas naterati da nešto radite ili ne. Ovo je samo moj drugarski savet i ništa više. Morate sami sebe naterati da se bavite nečim. Progutajte koliko god možete gustina, čvrstina, štirka, čega god, ako će vam to pomoći da učvrstite volju i mrdnete pozadinu sa kauča. Šalim se za ovaj štirak, naravno, ali malo šale je ne samo potrebno nego je i obavezno. Pričajte viceve sa sagovornicima, pa makar i one sa bradom iz srednje škole. Sprdajte se i smejte se koliko god možete. Bolje tako nego da upadate u depresiju i katatoniju koja vam, ako se ne aktivirate, neminovno sledi u blagoj formi. Dakle, da rezimiram ovaj deo: dnevna rutina, obavezna. Zabava za mozak, obavezna. Higijena i lična i kuće, obavezna u ogromnoj meri. Nećete sprati kožu ako se tuširate kao i svakog normalnog dana, a pouzdano znam da bar polovina vas kaže "ma mrzi me sad da se tuširam, nisam bio/bila nigde van kuće". Greška! I to je dnevna rutina. I ne zaboravite: dokon mozak, đavolje igralište.</para><para><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Znam da većina sedi, vrti recepte i ždere. To je normalno u ovakvoj situaciji. Jedemo na nervnoj (nervoznoj) bazi. To je druga greška koju ćemo kasnije skupo platiti. Budući da se ne krećemo, ishrana mora biti prilagođena novonastalim dnevnim potrebama. Duboko sam uveren da na ovom mestu svi znamo šta to znači i tu smo u velikoj prednosti nad onima koji to ne znaju. Iskoristimo tu prednost u našu korist, i posavetujmo neuke u tom smislu. Sva je verovatnoća da će mnoge mlade domaćice posegnuti za našim receptima. Mladi domaćini, isto tako. Nije njihova greška što možda nemaju dovoljno iskustva u kuhinji jer im do sada i nije bila preko potrebna. No, situacija ih je najverovatnije naterala da menjaju navike. Pa, da se podsetimo nekih osnovnih činjenica o ishrani u ovakvoj situaciji. Ne trošimo mnogo energije sedeći u kući. To je činjenica. Nije nam potrebna ishrana bogata ugljenim hidratima koja daje "brzu" energiju za preko dana. Sedenje usporava probavu, pa i o tome moramo voditi računa. Bazirajmo ishranu na lakoj hrani bogatoj proteinima i vlaknima. Šećeri bilo koje vrste, sada nam nisu neophodni, ali ih ipak moramo uneti, pa zato pamet u glavu. Samo ćemo taložiti salo i uskoro ćete svi ličiti na mene, a to ne valja. Imaćete stomak! Bićete debeli! Ovo je savršen trenutak da izbegnete debljinu i taloženje masti. Samo je potrebno malo truda i zdrave pameti. Hrana bogata proteinima se sporije vari i nemamo potrebu da češće jedemo. Zamka, u koju možemo upasti, je da ne unosimo dovoljno vlakana koja su bitna za probavu. Moramo unositi što više svežeg povrća i voća i pripremati hranu bogatu ovim namirnicama. Ujutru je poželjno pojesti jedno ili dva parčeta hleba. Neće vas to ugojiti, a daće vam vlakna i dovoljnu količinu ugljenih hidrata. Izbegnite hleb, pogačice, salčiće, kiflice, žu-žu, paštete, knedlice, kajzerice... tokom dana. Kad izađemo iz kućnog pritvora i počnemo normalno da se krećemo, imaćemo i potrebu i želju da se natovarimo svim lepim stvarima koje za sada treba izbegavati. Sad je vreme da budemo pametni i racionalni. Dijeta "rupa na kašiki" je odlična za ovu situaciju. Ne smemo se tovariti hranom, ma koliko bila raznovrsna i lepo spremljena. Manji obroci i biće nam sasvim dovoljno. Raznovrsnost ishrane je suština cele priče. Moramo sve jesti u malim količinama, pa čak i po neki kolačić, jer nam mozak radi na šećer. PO NEKI kolačić! PO NEKAD! Samo vas zamišljam kako se oblizujete na krofne sa džemom. Može i to, ali jedna dnevno. JEDNA KROFNA! Ne jedna činija krofni dnevno.</para><para><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Meso je, svi znamo, važna namirnica bez obzira šta ko kaže. Svako ima pravo na svoj ukus i stil života i u to mu se ne smemo mešati. Ako jedemo meso, jedimo ga umereno. Manje jedimo svinjskog, a više živinskog, ribe ili junetine. Samo je pitanje količine masti unete u organizam. Moramo povremeno pojesti i čvarke i svinjski vrat, ali mišić bez masti je bolji izbor za svakodnevni obrok. Batalimo sada papke u saftu, teleće glave u škembetu, gulaše iz kotlića... Obična juneća šnicla na žaru ili teflonskom tiganju je bolji izbor. Sa piletine skidajmo kožicu jer je masna. Nju i tako treba odbaciti jer ovi PVC pilići već nemaju posebnu vrednost, pa im i kožica ne miriše posebno prijatno. Samo daje maščobu. Bolje za doručak pojedite JEDNO parče hleba namazano svinjskom mašću sa belim lukom i alevom paprikom nego da jedete pileću kožuru. Tokom dana, naravno, nećete krasti 'leba i masti. Dosta je jedno parče. Pirinač je izvrstan izvor ugljenih hidrata i biljnog proteina i ne treba ga izbegavati. Izbegnimo svakodnevno jedenje veće količine pirinča i to iz dva razloga. Prvi je što unosimo veću količinu ugljenih hidrata nego što su nam trenutne potrebe, a drugi je što nam pirinač uštirka probavu, pa sutradan u toaletu imamo krupne oči hahahahahahah... što kažu "what comes in, must come out", je l' te.</para><para><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Već sam odužio tiradu i umal' da zaboravim bitnu stvar. Jela na kašiku! Svaki dan moramo jesti supu ili čorbu ili jelo na kašiku. Kroz supe i čorbe unosimo sve što nam je potrebno, plus tečnost. I to ne običnu vodu, već tečnost obogaćenu svime što je potrebno. Upravo zbog danonoćnog sedenja, ležanja, leškarenja i malo kretanja, metabolizam i probava su usporeni. Pomozimo stomacima tako što ćemo jesti kašikom. Em se supe i šorbe lakše i brže vare, em u organizam brzo i lako dospevaju svi hranljivi sastojci, upravo zbog tečnosti. Ima onih koji ne vole supe i čorbe. Njima preporučujem da zabatale te kerefeke i nateraju sebe da jedu tanjir supe ili čorbe dnevno. Kad sve prođe, nastavite da se mazite sa "ja ne jedem supu". Sad je vreme da se bude mudar i misli na korist organizma, a ne poseban ukus ili navike u vezi ishrane. Danas, na pijaci, vidim da je počela zelena salata. Mladi ljudi, vama savetujem da "pasete" zeleniš. Lako ćete se vratiti na "pravilnu i ukusnu" ishranu pljeskavicama na kajmaku, hamburgerima, pomfritom... Za sad, gutajte zeleniš. Prijaće vam, a nećete ni primetiti. I nemojte sipati kečap ni u šta. Urme su bolji izbor za šećer, a nema "zdrave" hemije kao u kečapu. Imam utisak da je paradajz najbliže kečapu na etiketi. Neka mi oproste proizvođači.</para><para><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Da ne tupim više. Ovo su neka moja razmišljanja i svako, ko ih čita, ima apsolutno pravo da se složi sa mnom ili me proglasi dileom. Neću se naljutiti ni u kom slučaju. Znam da je ovo, što sam izneo, ispravno ili bar najvećim delom ispravno, i rado ću prihvatiti svačiji savet za ispravku ili proširenje znanja. Daleko od toga da sam najpametniji. Od mene za sad toliko. Voleo bih da se iz cele ove situacije izrode novi recepti i novi kuvari sa sadržajem prialgođenim ovakvim ili sličnim situacijama. Sve mora proći, pa i ovo... da ne kažem šta. A kad prođe, bacamo se na normalan život i ishranu. Ostajte mi zdravi i nasmejani.</para>

Ništa posebno, samo razmišljam na tastaturi

<para>Teška vremena nas vode putevima punim rupa, a svaka rupa je, u stvari, nešto što smo izgubili kao osećanje. Polako se sušimo hodajući tim putevima, jer kad god naiđemo na mekan teren, stvori se rupa pod našim stopama i ostajemo bez nečega. Najgore je što, kao po pravilu, uvek ostanemo bez nečeg lepog u nama, a ono drugo se čvrsto drži za našu dušu i nikako da otpadne. No, ipak nije sve izgubljeno. Koliko god mali događaj, veliki je jer u nekim dušama još uvek ima lepog, nežnog, emotivnog, ljudskog. Taj događaj je povod da ovo napišem.</para><para> Pre nekih desetak dana, mladi bračni par je svratio na Đeram pijacu. Na parkingu su se dva mačeta igrala pikavcima. Čim su mačići ugledali mladi par, potrčali su pravo na njih i počeli da im se umiljavaju oko nogu. Rezultat je bio da su oba mačeta istog momenta završila ispod jakne mlade dame koja ih je odnela kući. Samo po sebi, ništa naročito. Mačići su udomljeni. To je to. Super pričica za fejsbuk.</para><para> <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="8fc21c02-641b-11eb-95f8-0242ac12001c" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Mene je nešto drugo navelo na razmišljanje. I sam sam donosio mačiće i kučiće kući, negovao ih, puštao ih da vode svoje normalne živote u vreme kad nije bilo ni deset odsto današnjeg nasilja. U poslednjih par decenija smo se nekako ostrvili. Nije nas briga ni za šta osim za sebe, pa makar to značilo gaziti preko drugih. Danas jedni smatraju da je životinja životinja i da joj je mesto tamo negde, napolju, daleko od ljudi da ne smetaju njihovom uskogrudom prosperitetu. Drugi, pak, misle da je životinja nešto što je opasno, što prenosi zaraze, što je divlje i nepodobno za njihov sterilni svet prepun pravila ponašanja, ispran od svega što nije plastično, veštačko, kontrolisano, bezdušno.</para><para> <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="91481252-641b-11eb-abcd-0242ac120052" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>I, tako dođosmo do trećih. To je sve više manjina u ostrvljenom svetu prepunom ružnih strasti, jer uglavnom samo to dobijamo kao informacije o dešavanjima van našeg okruženja. Mladi bračni par sa početka ove priče spada u treću kategoriju. Oni još uvek osećaju. Imaju svest i o svojim potrebama, ali i o okruženju. Još uvek mogu biti ganuti nečim što vide, čuju ili dožive. To je danas, retkost. Iskreno, drago mi je što postoje mladi ljudi koji imaju empatiju i gaje pozitivna osećanja, a ne bave se tračevima, površnom kulturom (ako se to uopšte može nazvati kulturom) koja vodi samo putem potrošnje i zadovoljavanja najnižih potreba jednokratnim produktima.</para><para> Ne kažem ni da je moguće, niti da svaka životinja sa ulice treba da završi u nečijoj dnevnoj sobi. Čak je često bolje da su na ulici nego na balkonu, jer "prljaju po stanu, a dete je baš želelo kućnog ljubimca". Zato kuče držimo na terasi i prenosimo ga preko stana da ne uprlja tepih. Dete je formalno dobilo ljubimca, a mama i tata imaju čist tepih. Tek je to pogrešno i nakaradno. Ako si napravio prvi korak i odlučio da imaš ljubimca, onda ga imaj na pravi način, što znači da ljubimac mora biti srećan što je tu, a ti moraš biti srećan jer si u tome uspeo. Nema tu preterane matematike.</para><para> <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="90cc56d0-641b-11eb-a565-0242ac12003a" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Na ovakvo razmišljanje me je naveo i odgovor mlade dame na moje pitanje „pa šta vam bi, već imate dve mačke i kuče. Kako ćete izgurati sa menažerijom?“ Dama se nasmešila i rekla „nisam mogla dozvoliti da se igraju pikavcima“. I to je bit ove priče. Ima još ljudi koji će učiniti presudni korak vođeni empatijom, iskrenom svesti o tuđem životu i željom da se učini makar neko dobro delo. To nije ni cela kap u moru, ali je pokret ka boljem, lepšem, duševnijem životu. Nije mogla dozvoliti da se mačići igraju pikavcima. Mačka kao mačka, igraće se svime što joj je interesantno. Mačke ne prave veliku razliku između pikavca i naročite igračke za mačke. Suština je emocija mlade dame koja je osetila da tu nešto debelo ne valja.</para><para> <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="8f0c6132-641b-11eb-a203-0242ac120028" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Mačke se igraju našim đubretom. Ne ganjaju miševe, što im je prirodan posao, već kopaju po đubretu, jer to zahteva manje truda. Putevi po kojima idemo su prepuni rupa u kojima je nestalo ljudskosti i svesti i o nama samima, i o živom svetu koji nas okružuje. Nemoguće je da čovek pobedi prirodu. Ta floskula je najstravičniji vid obesti i arogancije. Mi ćemo pobediti prirodu od koje smo nastali. Čak i da uspeju veštačke bebe iz epruvete, priroda je uvek korak ispred i ravnotežu će vratiti ovako ili onako. Tu nema nikakve pobede.</para><para> <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="8e48aa62-641b-11eb-8745-0242ac120066" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>A slike mačića sam snimio dok spavaju, jer samo tada su dovoljno mirni da ih se može fotografisati. Još se malo plašimo „velikog oka“ foto aparata, pa sam slikao mobilnim telefonom. Verovatno ste pretpostavili da sam udomio mačiće kod mene. Malo sam promenio raspored stvari po kući i sad imam dve dušice (bolje reći organizovani kriminal 🤬) koje jedu kao mećava, jurcaju i skaču, troše velike količine posipa u toaletu i spavaju kao prave bebe. Bar mi kuća nije pusta i imaju mnogo bolje igračke od pikavaca. O hrani da ne pričam. Kad odrastu, imaće mogućnost izbora. Prozor je u prizemlju i ako se odluče za pravi mačji život, dovoljno će biti da sa simsa skoče napolje. Uvek će dobiti nešto da se pregrize ako se vrate i tretiraću ih protiv parazita. Ako odluče da ostanu, pa već su usvojili kuću kao svoju i imaće sve što mačja duša poželi. Priroda se mora poštovati. Do tada, spavaju na mojoj trenerci. Verovatno im bajno miriše 🤬🤬🤬</para><para> Riđi je dečko Džindžer, bela kafa je devojčica Mocca. Oni su brat i sestra iz istog legla. Nemamo buve, ušni šugarac, crevne parazite i vakcinisani smo pre tri dana. Sad pokušavamo da dopišemo nešto tako što pipkamo tastaturu dok "alfa lav" piše članak. Šic bre iz moje patike! Dečja posla, šta ćete 😁</para>

Putevi prepuni rupa

Gibanica gužvara

<para>Ulična hrana je priča za sebe. Ima dosta sličnosti sa indijskom. Začinjena je, aromatična i ljuta. Na ulici možete jesti momo, ali zastupljenije su samose, što je tipično azijska kuhinja. Ima raznih vrsta testa sa karijem, knedlica i ćuftica od mesa, takođe sa karijem. Na ulici, hrana se servira u listu banane ili u novinama. Svežina namirnica se određuje prema datumu novina i redovno je današnje izdanje. Šalim se, naravno (za datum. Budu i novine od juče). Ne koriste se štamparske boje sa olovom, pa slobodno prionite na jelo. Gotovo sva ulična hrana je prošla termičku obradu u vrelom ulju ili na žaru, pa nema opasnosti. Pre će vam biti teško od čilija nego od opranih ili neopranih namirnica.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="620a476c-641b-11eb-a7e1-0242ac12004b" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Šetnja Katmanduom ili nekim drugim gradićem obiluje mirisima ulične hrane, uzvicima prodavaca, dimom od roštilja i obavezno u vama budi osećaj gladi. Pa taman da ste ručali pre pola sata, nema načina da se odbranite od želje da maznete koji zalogaj na ulici. Kao i u susednoj Indiji, i u Nepalu dominira kari kao aroma, ali je zapravo mrtva trka između kumina, đumbira, muskatnog oraščeta,kima, kardamoma, korijandera, belog luka, raznih trava… Uz sve to i mnogo više, opojno miriše povrće na grilu, limeta, limun, mandarine… Na žalost, džabe mi je sva priča. Nikako vam ne mogu dočarati kako to zapravo izgleda. Mogu samo nabacivati podatke, a vi dajte mašti na volju i nećete pogrešiti.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="63dd3090-641b-11eb-8fbb-0242ac120015" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Kad se lepo naručkate dok hodate, red je i da se zasladite. Nebrojene tezgice sa slatkišima mame da svratite i utišate vapaj vašeg tela za šećerom. Kuglice, štanglice, okrugle, trouglaste, prave, uvijene, bombonice, kolačići, punjene knedlice, šećerna vata, parčići sečeni, parčići lomljeni crveni, žuti, beli zeleni, sa začinima odozgo, sa začinima u testu, u sirupu, posute krupnim kristalima šećera, posute prah šećerom, kakaoom, seckanim voćem… brate mili, kraja nema.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="6345f6e4-641b-11eb-909f-0242ac120026" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>No, kad se osvrnete i bacite oko na kuhinju…</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="637ab320-641b-11eb-98e2-0242ac12005f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Mnogi turisti pobegnu kao opareni. Naročito oni iz besmisleno bezbednih sredina uljuljkanih u sterilnu higijenu, što svaki čas vade iz torbica dezinfekciona sredstva i mažu se po rukama i licu. Tačno sam ih video kako im bale cure na usta, ali ne smeju ni da priđu. Kao da će iz čađavog kazana punog vrelog ulja iskočiti masna aždaja i progutati ih bez začina. Onako, klot. Natur, što bi se reklo. A onda na red dođe debeli gnjurac i krene da degustira sa leva na desno, odozgo na dole. Čak su me neki i slikali, pa mi dali slike. Nije im bilo jasno kako belac sme da jede tu… otkud znam, strahotu, čudo neviđeno, leglo zaraze, naslage bakterija, nuklearni otpad… U slast sam jeo. I nudio sam ih da probaju. Pazi kad ustuknu korak kad ispružim ruku i ponudim im samosu iz novina. No, dosta ogovaranja civilizovanih turista.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5fa056c4-641b-11eb-87b6-0242ac12004f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Na ulici ne možete mnogo uticati na stepen ljutine. Oko toga možete izvoljevati po restoranima, ali na ulici je sve ljuto i kraj priče. Međutim, ako uzmemo da je u aprilu u Katmanduu preko dana oko 33-34 stepena, ljuta hrana je sasvim u skladu sa time. Iako leži na 1400m nadmorske visine, Katmandu ima suptropsku klimu jer ka jugu nema planina, pa se tople struje neometano penju iz Indije. Pohara takođe ima veoma toplu klimu, a o gradovima južnije ne treba ni govoriti.</para><para><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="61db8b5c-641b-11eb-9d05-0242ac12004a" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="656084ee-641b-11eb-a369-0242ac12002a" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Kad se od Katmandua ili Pohare popnete samo 1000m naviše, klima se drastično menja i topla jakna vam deluje sve simpatičnije. Sve do prvih planina, klima je topla. Čim pređete prve prevoje, Himalaji otkrivaju svoju pravu prirodu. Suv, hladan vazduh koji pali kad udišete, stvara uslove za najbolje sušare hrane. Meso ili povrće ostavljeno da prenoći na otvorenom, sutradan je suvo i spremno da čeka još hladniju zimu. Stočari tačno zjanu kada treba poći ka pašnjacima na visinama do kojih stiže topao vazduh sa juga, i kada odatle treba pobeći pre dolaska nemilosrdno hladnih zima. Na tim područjima se jede isključivo kuvana hrana i sobzirom da nema ulica, nema ni ulične hrane.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="643e56cc-641b-11eb-b31b-0242ac120040" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Levo je vrh Machhapuchhare 6993m, Himalaji, Masiv Annapurna</emphasis>
</para><para>Može se reći da je higijena u Nepalu... pa, rastegljiv pojam. To nije zemlja za gadljive iako se niko nije otrovao ili imao problema od hrane. Bar ja nisam čuo za to. Ulična hrana se priprema na licu mesta, pa je pogled na "kuhinju" često dovoljan da vas odbije od namere da jedete. Ali ako ste od onih kojima je ukus važniji od izgleda kuhinje, boravak u Nepalu je period bogatstva arome, boja, oblika i načina pripreme kojima ćete biti zadovoljni i tražićete repete. Bilo gde da se nađete isto jelo možete naručiti u vegetarijanskoj i mesnoj varijanti. Tamo ima mnogo vegetarijanaca, pa je Nepal raj za one koji ne jedu crveno meso ili meso uopšte. Za mesoždere, već sam pomenuo da ima svih vrsta mesa i jela sa mesom.</para><para><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="63a1ef62-641b-11eb-96f5-0242ac12002d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>   <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="66dc3408-641b-11eb-b928-0242ac120051" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Grad Pokhara leži na obali jezera Phewa (Feva), a u blizini je i jezero Bengas. Oba jezera obiluju ribom, rakovima i slatkovodnim školjkama, pa se i to nađe na meniju, najčešće u restoranima, ali i na ulici. Ribu uglavnom spremaju na dva načina: pržena u ulju i pržena u ulju sa začinima. Razlika je u začinima. Ove potonje ne morate dodatno začinjavati. Zanimljivo je da u jezeru Phewa žive ribe koje nemaju kostiju. U prvi mah sam pomislio da u kuhinji postoji čovek čiji posao je da vadi kosti iz riba. Kako sam radoznao i suda moram da zabodem nos, provirio sam u kuhinju jednog restorančića na obali jezera. Niko ne vadi kosti. Ribe jednostavno nemaju kosti. Kao i kod oslića, ostane skroman češalj od kostiju i to je sve. Na tanjiru dobijete čiste filete bez kostiju.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="603b5c6e-641b-11eb-81ec-0242ac120036" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Jezero Phewa. U pozadini se vidi Pohara</emphasis>
</para><para>Restorana ima raznih kao i vrsta jela. Uglavnom su čisti, mada ima i manje uglednih za naše pojmove. Kao i svuda, najbolje se jede tamo gde jedu lokalci, ali možda nekima to neće predstavljati užitak. U svakom slučaju, nećete ostati gladni.</para><para>
  <strong>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </strong>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="63fdbe46-641b-11eb-a7a2-0242ac120046" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Bhaktapur durbar square, Kathmandu, pogled na restorane. Nepalci vole da žive na terasama</emphasis>
</para><para>U Nepalu nema mnogo namirnica koje danas ne možete naći kod nas. Među nama nepoznatim ili manje poznatim namirnicama su mesa planinskih koza, jakova i "čaurija", kao i mlečni proizvodi od mleka tih životinja. Nepalska boranija je često dugačka i po pola metra i ima različit ukus od naše. Svo povrće je malo drugačijeg ukusa i mirisa od našeg što nepalskim kuhinjama daje posebne arome. Ako se odlučite da pripremite nešto sa nepalskog jelovnika, nabavka začina, bar u Beogradu, neće biti problem.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="60278ba8-641b-11eb-8a71-0242ac120061" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>I tako, dođosmo do kraja traktata o Nepalu i gastronomskim izazovima na obroncima Himalaja. Nadam se da sam bar nekima “uvalio rovca u glavu” i da ćete poželeti da odete u tu čudnovato lepu i siromašnu zemlju koja gotovo uopšte ne liči na nama poznate krajolike. Voleo bih da i vi prošetate selima i gradovima i doživite sve što sam doživeo i video.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="63c2cb1a-641b-11eb-99c3-0242ac120061" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Za sam kraj, kratka priča kao ilustracija Nepala. Hodajući uz Anapurnu, u jednoj seoskoj kući sam zamolio staricu za malo vode. Jedva smo se razumeli dok nije došao njen sin koji natuca engleski jer je radio jedno vreme u Pohari. Dobio sam vodu, ali sam morao da podelim obrok sa njima. Bukvalno, dobio sam šačicu barenog pirinča, par štapova boranije na aluminijskom tanjiru i šolju čaja. Domaćini jednostavno nemaju više hrane od toga, ali su je podelili sa putnikom namernikom. Objasnili su mi, a to su posle potvrdili i vodiči, da je u Nepalu gost dar od boga i da je došao tu da donese dobrobit svima. Uopšte se ne radi o materijalnom dobru, već o duhovnom. Neko sa strane je došao, doneo drugi jezik, drugu kulturu, drugo duhovno vaspitanje i energiju. Svakog gosta treba ponuditi onim što se ima u kući jer je njemu teže nego domaćinima. U rancu sam imao nešto hrane, pa smo podelili i to uz veliku zahvalnost domaćina što delim svoju hranu sa njima. Naterali su me da “za puta” od njih ponesem par banana i jedan roti (beskvasni hleb). Bilo me je sramota da ih slikam jer bi ispalo da slikam njihovo siromaštvo. Osećao sam se kao da bih foto aparatom oskrnavio njihov duhovni mir i dobrodošlicu. Kao da bi ih slikao ne znam… kao cirkuske atrakcije. Brže bolje sam spakovao aparat i seo da popričam sa domaćinima.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="6588a230-641b-11eb-83d9-0242ac120020" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Na rastanku, pored banana i rotija, od starice sam dobio i mali privezak sa ogledalcetom. To je da se setim njih, da se pomolim za njih kao što će se oni moliti za mene. Ostavio sam im svoju brojanicu kao uspomenu. I sad, dok ovo pišem, stoji mi knedla u grlu. Zaboravili smo mi mnogo toga. Nismo više na tako visokom nivou ljudskosti i iskrenosti. Šačica pirinča i par štapova boranije bio je mnogo hranljiviji obrok od puke nutritivne vrednosti tih namirnica. Eto, to je Nepal i to je moje najveće iskustvo odande.</para>

Nepal. Ulica, ogledalce, pirinač i roti

<para>Reći u Nepalu da volite ljuto, ili još gore, moliti domaćine da vam dodatno zaljute hranu, često je gest nerazumne hrabrosti. Nepalci su gostoprimljiv narod i vole da učine gostu kako bi se osećao što prijatnije. Ako tražite da vam dodatno zaljute hranu, nemojte se posle žaliti kako vam nisam lepo rekao da to ne radite, osim ako zaista možete da izdržite dve-tri sitno seckane Bhut Jolokie u jednoj činiji čorbe od sočiva u kojoj već ima toliko čilija. U Nepalu samo sladoled, voćni sokovii neki keksi iz marketa nisu ljuti, ali u većim gradovima ima brojnih restorana sa jelovnikom prilagođenim Evropljanima i tu se nećete mnogo oljutiti.</para><para>
  <strong>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </strong>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="639c7d34-641b-11eb-bc49-0242ac120021" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Bhat - pirinač sa povrćem, serviran u savremenom restoranu. (Kathmandu)</emphasis>
</para><para>Ne možete boraviti u Nepalu, a ne probati <emphasis>momo, dal-bhat-tarkari</emphasis>, slatki jogurt, <emphasis>samose</emphasis>, pileći <emphasis>čou mein</emphasis>, kolačiće na ulici, meso sa karijem i pivo. Najpopularnije jelo je <emphasis>dal-bhat-tarkari</emphasis>. <emphasis>Dal</emphasis> je supa ili čorba od sočiva. <emphasis>Bhat</emphasis> je kuvani pirinač u posudi sa strane. Pravite kuglice od pirinča, umačete u čorbu i jedete. Na kraju popijete ostatak supe. <emphasis>Tarkari</emphasis> može biti svašta od povrća. Kupus, krompir, paradajz, ukišeljena rotkva, karfiol, spanać (u ogromnim količinama), kuvana bundeva... Kao dodatak servira se limeta, limun, mandarine, azijska kajsija, mango... To ćete dobiti i kao dezert ukoliko vam ne ponude kolače najčešće od pirinčanog brašna sa šećerom od trske.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5d717702-641b-11eb-a978-0242ac120038" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Dal-bhat-tarkari serviran na tradicionalan način</emphasis>
</para><para>Momo su "knedle" od tankog testa punjene čime god, u skladu sa religijom. Ovo jelo je došlo iz tibetanske kuhinje, ima ih u vegetarijanskoj i mesnoj varijanti, kuvaju se na pari. Oblik je ili okrugao ili izdužen, u zavisnosi od toga gde se nalazite. Svuda je testo tanko, ukusno i prosto se topi na jeziku. Bilo da sam jeo vegetarijansku varijantu ili mesnu, obilje ukusa je bilo garantovano. Prvi „udar“ je kari, ali odmah za njim počinje harmonija ostalih začina i sastojaka. Ukusi se ređaju se jedan za drugim i očas posla bih na tren zatvorio oči da me ništa ne ometa dok zalogaj klizi niz grlo. Čak i ta agresivna ljutina prestaje da bude dominantna i ostaje vam samo osećaj ispunjenosti i zadovoljstva posle bogatog obroka iako su porcije, već sam rekao, za naše pojmove vrlo skromne.</para><para><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="60f0e98a-641b-11eb-98e1-0242ac120038" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>   <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5f84044c-641b-11eb-a6ed-0242ac120035" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>
  <emphasis>Momo, desno je način pripreme na zapadu Nepala, levo je tibetanski način. (Restorani u Pohari i Katmanduu)</emphasis>
</para><para>Kad smo kod arome, mleko bivola ima jak miris na koji mi nismo navikli. Bar ne mi, koji ne koristimo bivolje mleko i prerađevine u svakodnevnoj ishrani. Posle izvesnog vremena, u početku gotovo neugodan miris postaje običan jer se naviknete. Posledica je da vam po povratku naše, kravlje mleko ima neugodan miris. Za razliku od mleka, sir od bivoljeg mleka je poslastica. Bliski rođak bivola je jak koji se na Himalajima gaji zbog vune, mleka i mesa, a koristi se i kao tovarna životinja iznad 4000 metara. Od jakovog mleka se pravi jogurt, beli sir sličan našem kravljem siru i naročit kačkavalj koji je poslastica.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="639ce6fc-641b-11eb-b704-0242ac120053" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Drugarica bivolica sa naslednikom. Nikako ne prilazite ukoliko niste član uže porodice</emphasis>
</para><para>U Nepalu nema kajmaka, pa su svi mlečni proizvodi punomasni. Kačkavalj od jakovog mleka je intenzivno oker boje, mastan do nivoa da se jasno vide kapljice mlečne masti, slan i pomalo brašnjave teksture. Ima jak miris bivoljeg mleka i raznih trava koje jakovi pasu na visinama. Uživao sam u svakom zalogaju. Sekao sam ga na sitnije kockice i puštao da se polako otapa u ustima dajući vremena da se razviju svi mirisi. Uh, da mi je sad kockica da se zasladim. Beli sirevi su slični našim ali, kao što rekoh, svi su punomasni i ne mogu se baš jesti kao kačamak, do iznemoglosti. To je još jedan razlog zašto su porcije relativno skromne. Suština je jaka hrana koju ne morate jesti u velikim količinama. Zamislio sam sebe kako se pentram po Anapurni prepunog stomaka. Prosto ne ide tako.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="63a33b4c-641b-11eb-bcf0-0242ac12000d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Bhat tarkari - pirinač sa povrćem (Hetauda blizu hrama Pashupati)</emphasis>
</para><para>Gotovo svuda ćete uz glavno jelo dobiti i jogurt, najčešće zaslađen. To je savršena odbrana od ljutine čilija i jolokie i vraća nadu u život. Kad ceo dan pešačim, bilo po gradu ili van naselja, zemljana činijica slatkog jogurta u rancu je odlično osveženje i vraća energiju.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="61cfb37c-641b-11eb-b89d-0242ac12001d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Slatki jogurt od bivoljeg mleka u zemljanoj posudi - ulična hrana (Bhaktapur blizu Katmandua)</emphasis>
</para><para>U početku sam mislio da ću teže variti bivolje mleko, ali se ubrzo pokazalo da je strah bio potpuno neosnovan. Kad se popije mleko ili pojede neki mlečni proizvod, u stomaku nema osećaja kao da ste progutali oblutak za kiseli kupus. A tako je i sa ostalom hranom. Brzo ste siti, dugo vas drži sitost, a niste pretovarili stomak.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="60301d22-641b-11eb-bfea-0242ac120030" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Ulični prodavac negde u blizini Pohare</emphasis>
</para><para>U prvih par dana u Katmanduu jedan od najvećih utisaka mi je bio da svuda, na svakom koraku, ulični prodavci nude banane. Žute, manje žute, zelene, male, velike, prave, krive... Neverovatne količine banana svih vrsta, oblika i boja, na svakom ćošku. Zapitao sam se na koji način se dopremaju tolike količne banana u Nepal koji nema železnicu, već se sve prevozi kamionima ili „na leđa, pa udri uzbrdo“?</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="6009db30-641b-11eb-8de7-0242ac120028" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Kolona kamiona duga preko 5km čeka na graničnom prelazu ka Indiji (blizina Siddharthanagar)</emphasis>
</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="6198b638-641b-11eb-8611-0242ac120017" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="68b9f1f2-641b-11eb-a0b6-0242ac120068" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Jedan od nebrojeno mnogo novih visećih mostova iznad reka, klisura i jaruga (blizina Pohare)</emphasis>
</para><para>Pitao sam jednog Nepalca u hotelu odakle je toliko banana u Katmanduu. Odgovorio je kroz smeh da banane rastu u Nepalu kao korov. Niko ih ne gaji, nema plantaža, rastu bukvalno svuda do visine od 2000 metara i ljudi ih beru, jedu, prodaju i kuvaju jela od slanih banana. Niko nije znao da mi kaže odakle banane u Nepalu, već samo da ih ima oduvek, raznih vrsta. Danas se nasmejem kad god vidim bananu na pijaci ili u radnji. Kod nas ih smatramo južnim voćem i skoro delikatesom, a u Nepalu su korov. Naravno da sam jeo banane u neverovatnim količinama. Šta ćete, voli matora beba slatko hahahahahah…</para><para><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="6519caae-641b-11eb-9eed-0242ac120053" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>    <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="619e54f8-641b-11eb-96c4-0242ac12002e" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>
  <emphasis>Banane u Nepalu su korov</emphasis>
</para><para>Pomenuo sam da Nepalci vole dobar zalogaj, ali i dobru kapljicu. Obožavaju pivo i ne retko ga sami spremaju kod kuće. Industrijska piva su odlična, a mnoga su jača od naših i imaju i do 11% alkohola. Snažne su arome, slađa od nemačkih piva i ne previše gorka. Kao poslednji ukus u grlu ostaje prijatna, neagresivna gorčina, dok na jeziku još osećate slast. Standardna flaša piva je od 0.6 lit.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="605937ca-641b-11eb-9502-0242ac12005e" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para><emphasis>Zaista sam bio umoran, a mangupi su mi stavili pivo u ruku da me slikaju</emphasis> 😘</para><para>Za ukuse piva, zaslužna je voda. Teško da ćete naći predeo gde nema obilja vode. Na svakom koraku je po neki izvor, a kako nema industrije i zagađivača, slobodno možete piti izvorsku vodu. Ipak, u Katmanduu, preporučljivo je piti flaširanu vodu jer su vodovodne cevi stare, pa i sami Nepalci nerado piju sa slavine. Ja sam je pio i, hvala bogu, pišem o tome u zdravlju i veselju. Manji gradovi poput Pokhare nemaju taj problem i tu se normalno pije voda sa slavine. Na kraju, sve te vode izviru nedaleko na obroncima Himalaja i teško da je nezdrava.</para><para>Pored hmeljnog piva, pije se pirinčano vino koje ni slučajno nemojte probati osim ako ste bezumno hrabri kao sa ljutinom. Slobodno kod kuće pomešajte malo alkohola i sirćeta i imaćete isti problem sa gutanjem kao da pijete pirinčano vino.</para><para>“Raksi” je nepalska rakija od prosa i/ili pirinča. Nešto slično japanskom sakeu. Čini mi se da nema kuće koja ne pravi svoj raksi. Jako piće koje vas zažari ali posle par sekundi osetite finu toplinu u stomaku. Udara u glavu, pa budite oprezni jer samo prva čašica žari. Ostale neosetno klize i greju. Dobra strana je što sutra ne boli glava… bar ne mnogo. Pijte dosta vode uz raksi i svet će biti prelep, a brige će se skotrljati niz Himalaje i nestati u džunglama Indije.</para><para>U Nepalu se pravi i odličan rum koji je, po mom ukusu, bolji od karipskog. Svi nepalski rumovi su slađi, bogatiji sekundarnim aromama, lakše se piju (klize niz grlo) i ne boli glava ako ste se zaneli sa količinom. Šečerne trske imaju koliko hoće i prave nekoliko vrsti ruma. Ko ne voli rum, na svakom koraku na ulici možete dobiti čašu sveže ceđenog soka od šećerne trske. Odlično osveženje sa puno leda.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5fd1fe22-641b-11eb-acac-0242ac120021" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Kakva crna Koka Kola, šećerna trska je zakon (Bhaktapur)</emphasis>
</para><para>Na području gde se jede tibetanska kuhinja, obavezno, gotovo i bez pitanja, dobićete šolju vrućeg tibetanskog čaja sa puterom (maslom). Napitak je snažne arome crnog čaja i putera, a umesto šećera dodaje se so, pa je čaj slan, što je potpuno u skladu sa podnebljem. So vam daje energiju, vraća elektrolite i omogućava normalan rad mišića da se lakše krećete po napornim terenima. Čaj je inače omiljeno bezalkoholno piće u Nepalu. Naročito vole masala čaj, što je običan crni čaj sa malo bivoljeg mleka i začinima - najčešće garam masalom. Sladak ili slan, odlično je osveženje u pauzi od pešačenja.</para><para>Kafinog drveta ima gotovo svuda. Došlo je iz Afrike kroz trgovinu i sada samoniklo raste. Kafu poznaju kao pojam, napitak od kafe takođe poznaju, ali kafa u Nepalu je bleda kopija lošeg falsifikata naše kafe. Bolje je ne rizikovati, jer ćete se sigurno više puta zapitati šta pijete. Ima kofeina, što se i oseća, ali ukus… tjah… nije to, to. Na sreću ljubitelja dobre kafe, a sebe ubrajam u ovisnike od kofeina, u većim gradovima (u sva tri) ima dosta pravih kafića gde se služi prvoklasna italijanska kafa, a pripremaju je školovani baristi. Sa navalom turista u poslednjoj deceniji, Nepalci su ukapirali da je kafa neophodna, pa su mnogi mladi ugostitelji išli u Italiju na obuku za bariste, i uvozi se zaista prva klasa kafe.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="673a632a-641b-11eb-a008-0242ac12005c" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Drvo kafe (negde usput)</emphasis>
</para><para>U nastavku ću predstaviti uličnu hranu i time ću završiti priču o hrani u Nepalu.</para>

Nepal. Osmeh, banane i rum

<para>Tokom boravka, obišao sam Nepal, što se kaže, uzduž i popreko. Ne baš bukvalno popreko, jer dobar deo Nepala leži na Himalajima iznad 5500 m.n.v., pa su zbog toga ti regioni dostupni samo iskusnim planinarima i alpinistima. Budući da sam na prvom mestu ronilac, visoki vrhovi ne spadaju baš u moju "prirodnu sredinu". Ipak, to me nije sprečilo da se popnem do baznog kampa Annapurna na 4.130 m.n.v., a zatim pređem prevoj Thorung La na 5.416 m. Priznajem, bilo mi je izuzetno naporno i par puta sam se zapitao šta ja tu tražim? Zahvaljujući iskusnim vodičima, uspeo sam da, tokom pet dana, završim takozvani <emphasis>Annapurna circuit</emphasis>, kružnu stazu preko masiva Annapurna, na zapadu nepalskog dela Himalaja.</para><para> <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5e135e32-641b-11eb-b3fe-0242ac120047" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>   <emphasis>Pogled iz baznog kampa Annapurna (4130 m.n.v.)  na vrh Machhapuchhare (Mačapučare) 6993 m.n.v.</emphasis></para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5df3746e-641b-11eb-a7fd-0242ac12001f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Pogled na dno glečera iz baznog kampa Annpurna. U daljini desno se vidi čelo glečera koji se zbog globalnog otopljavanja povukao više od 3km</emphasis>
</para><para>Pešačio sam i po selima bez infra strukture, bez puteva, u koja se stiže jedino peške, uskim stazama i milijardama stepenica u kamenu. U nekim od tih sela, od nedavno jedini komoditet je struja i, potpuno neverovatno, fantastično brza 4G mreža mobilne telefonije, koja radi na solarne panele. Potpuni paradoks. Žene sa izvora nose vodu na glavi u aluminijumskim sudovima, i svaka ima android telefon. Ne znam da li negde postoji veći kontrast u civilizacijskom smislu. E, na takvim mestima se najbolje upoznaju Nepal, Nepalci i nepalska kuhinja.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="61b9b842-641b-11eb-834c-0242ac12003f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Ovo je staza kojom se stiže do jednog sela u masivu Annpurna. Nema puta već se sve prenosi peške</emphasis>
</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5fdda010-641b-11eb-8386-0242ac120028" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Od nedavno, struja je stigla i u ovo selo. (Masiv Annpurna)</emphasis>
</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5f9d95f6-641b-11eb-a3df-0242ac120041" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para> <emphasis>To što imaju struju ne znači i da imaju mogućnost da je koriste na način kako to mi radimo</emphasis></para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="60287aae-641b-11eb-a851-0242ac12005e" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Nepalci vole dobar zalogaj i dobru kapljicu. Čak i po zabačenim selima, a verujte neka su zaista zabačena izvan svih naših pojmova, relativno dobro se jede i hrana je raznovrsna, ali su količine daleko ispod evropskog nivoa. Tamo se ne prejeda. Nećete ostati gladni i žedni, to je sigurno.</para><para>
  <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="5e3738c0-641b-11eb-a76b-0242ac120060" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>
  <emphasis>Svakog prolaznika valja pozdraviti. Otpozdrav se podrazumeva. Starica koja mi je dala vode da se napijem. (Masiv Annpurna, nemam pojma kako se zove selo)</emphasis>
</para><para>Kao što je i sam Nepal raznovrstan, tako su i ljudi na tom prostoru različiti i svaki narod i pleme ima svoj ukus po pitanju hrane. Ne postoji jedna, opšta nepalska kuhinja. Neka jela se ipak mogu naći u svim krajevima Nepala, ali su i ona različita od mesta do mesta.</para><para>Pored pirinča, u skoro svakoj varijanti nepalske kuhinje nalaze se sočivo, heljda, ječam, kukuruz, raž, ovas. Od hlebova, gotovo svuda jedu beskvasne lepinje roti ili čapati, što je uticaj indijske kuhinje. Budući da se Nepal graniči sa Indijom, Kinom (Tibet je danas kineska provincija) i Bhutanom na istoku, uticaj komšija se vidi i u ishrani. Do aneksije Tibeta od strane Kine, oktobra 1950., Tibetanci su trgovali sa Nepalcima i Indijom, pa je tako vidljiv značajan uticaj tibetanske kuhinje u visokim predelima Himalaja. Danas, u Pokhari i okolini, živi više hiljada Tibetanaca koji su se tu nastanili kao izbeglice pred kineskom invazijom i zadržali su u potpunosti svoj izvorni način života i, naravno, ishrane. Kinezi su, opet sa svoje strane, kroz trgovinu doneli i kinesku kuhinju. Indijska kuhinja je sveprisutna u nižim predelima na jugu. Kad se sve to sabere, ono što bi nazvali nepalskom kuhinjom je, zapravo, mešavina ukusa i načina pripreme tibetanske, indijske i kineske kuhinje.</para><para>Hrana se najčešće priprema kuvanjem, što je uticaj Tibeta, prženjem u dubokom ulju, kao što se radi u Indiji, ili pečenjem na plotni ili u peći na drva, kao što često rade Kinezi. Način pripreme varira od regiona do regiona i jasno se oseća uticaj komšijske ishrane. Ulična hrana je najčešće pržena na ulju ili kuvana na pari. Ukusi se menjaju u zavisnosti od nadmorske visine što je posledica različitih vrsta istih sirovina koje uspevaju na nekom području. Pirinač ima sasvim drugačiji ukus u niziji prema Indiji, u odnosu na ukus planinskog pirinča koji raste iznad 2500m. na severu Nepala. Isti slučaj je i sa mnogim drugim kulturama povrća i voća.</para><para>Himalajska kuhinja (u regionima podno najviših vrhova) primila je uticaj tibetanske kuhinje. Budući da na visokim obroncima Himalaja nema povoljnih uslova za zemljoradnju, oskudno obradivo zemljište omogućava uzgoj heljde, prosa, ovsa, golog ječma, nekih vrsta pasulja i planinskog pirinča. Sva jela koja bi tamo dobili su kuvana i jedu se vruća zbog hladne klime. Možete jesti supe i čorbe od povrća, kuvano meso jaka, himalajske koze, ovce ili "čaurija", mešanca između krave i jaka. Pored ovoga, jede se sir od svih vrsta mleka, ghi (puter) i jogurt.</para><para>Rekao sam već da se u Nepalu jede dosta mesa. Svinjetina je „dobar dan“ u celoj zemlji . Ipak, manje se jede u niziji, a u višim predelima naročito vole, zanimljivo, čvarke. Nisu baš kao naši čvarci. Malo su masniji jer ne cede mast i ima dosta kožurice, ali su prava poslastica. To je normalno budući da je iznad 2500m poprilično hladno i treba vam mnogo energije, a svinjče je izvrsna „baterija“ za hladnu klimu. Piletina je najjeftinije meso i ima je svuda. Junetina i govedina se jedu uglavnom u niziji, ali postoje, kao što rekoh, mesa koja se jedu po cičoj zimi na 5000m.</para><para>Interesantno je pomenuti da se u Nepalu ne kolje ništa. Verski su razlozi u pitanju. Nepalci ne žele da na njihovu zemlju pada krv, pa se tako živa stoka izvozi u Indiju (i to je kuriozitet) gde se kolje, i vraća meso u Nepal. Kako god to nama čudno delovalo, Nepal se najlakše prihvata tako što vam ništa nije čudno. Oni to tako rade i prihvatite sve kao najnormalniju stvar. Mi se sahranjujemo pod zemlju, a Nepalci se zgražavaju od toga i svoje preminule spaljuju na lomačama, od čega se nama diže kosa na glavi. Nama je raka normalna, njima je lomača normalna i to je, prosto, tako. No, da ne skrećem sa teme.</para><para>U Nepalu se jede prstima kad ste kod kuće. Naravno da će vam svuda dati pribor za jelo čim vide da ste stranac. U restoranima se jede samo priborom, mada vam niko neće reći ni reč ukoliko jedete prstima. To je tamo normalna stvar.</para>

Nepal. Nećete ostati gladni.

<para>Pre polaska u Nepal, tri meseca sam trenirao stomak i jezik za ono što me je čekalo na obroncima Himalaja. Za svaki obrok sam jeo isključivo najljuću kinesku hranu u Beogradu i začinjavao je čilijem. Bio sam unapred upozoren da se tamo jede ljuto, ali nisam znao koliko, dok prvog dana po dolasku, nisam seo da večeram. Majčice mila, kakvo vatreno krštenje. Desetak minuta sam bio bez glasa, a znoj se slivao od temena do peta. Za Nepalce, običan čili je kao gumena bombona i isto toliko ga jedu. Ljutinu doteruju Jolokiom, hibridnom vrstom čilija, dobijenom ukrštanjem Capsicum chinense i Capsicum frutescens. Gajena je u Nepalu i severnim delovima Indije. Na Skovilovoj skali je od milion do milion i sto hiljada SHU. Boli koliko je ljuta.</para><para>Kasnije su mi objasnili da je domaćin hteo da se pokaže u najboljem svetlu, pa je dodatno začinio hranu misleći da se i u Srbiji (za koju nije baš najbolje znao gde se nalazi) jede ista koncentracija kapsicina po glavi stanovnika. No, posle prvog iskušenja, shvatio sam da hrana ipak nije toliko ljuta i da možete zamoliti domaćine da ne zaljućuju hranu, što će oni u potpunosti poštovati. I, tako je, pored ostalog,  počela moja gastro turneja po Nepalu, zemlji na obroncima Himalaja, u kojoj je rođen Buda.</para><para>Na početku, par reči o Nepalu i njegovim zanimljivostima. To je zemlja sa najvećom visinskom razlikom na svetu i potpunom tolerancijom svih veroispovesti. Visinska razlika je od 66 metara n.v. na krajnjem jugu, do 8.848 metara n.v. koliko je izmereno na vrhu Everest. Do duše, posle zemljotresa u aprilu 2015. Everest je, izgleda, porastao za par metara i sada je viši od 8.850 m. ali to još nije zvanično potvrđeno. Raznovrsnost prirodnih bogatstava, vrsta i varijeteta flore i faune je gotovo beskonačna. Čudnovata zemlja na južnim obroncima Himalaja, do pre pedeset godina gotovo bez putne infrastrukture, privlačila me je od rane mladosti zajedno sa Tibetom, Indijom i zemljama nekadašnje Indokne. Zašto je to tako, ni dan danas nemam pojma. Važno mi je bilo, i ostalo je, da ih sve posetim, ako je moguće, po više puta.</para><para>Od suptropskih savana na krajnjem jugu do arktičke klimatske zone na Himalajima iznad 5.500 metara nadmorske visine, Nepal je širok svega 200 km. U tih 200 km smenjuju se sve vrste staništa životinja i šuma, od supropskih širokolisnih biljaka, preko listopadnih i četinara, do gotovo beživotnih stena najviših vrhova na svetu, večito okovanih snegom i ledom. U nastavku prelazim na hranu. Ipak je ovo kulinarski sajt, a opštepoznate zanimljivosti o Nepalu možete naći na internetu, pa ne bih da vas davim.</para>

Došlo je proleće, trkom na pijacu

Ništa posebno, samo razmišljam na tastaturi

Putevi prepuni rupa

Gibanica gužvara

Nepal. Ulica, ogledalce, pirinač i roti

Nepal. Osmeh, banane i rum

Nepal. Nećete ostati gladni.

Nepal. Ipak nije mnogo ljuto

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme