Došlo je proleće, trkom na pijacu

Drage moje, dragi moji, došlo je pravo proleće, sve je odavno zeleno, pijace su pune i sve je kao što je i bilo. Bar naizgled je normalno. O distanci, maskama, rukavicama, preporukama struke, virusima i svemu ostalom što nas je mučilo proteklih meseci, neću uopšte da diskutujem. Nema svrhe gubiti vreme na to. Ovde smo da bi kuvali i uživali. Najzad možemo normalno ići svuda i baviti se nekom fizičkom aktivnosti. Vreme je da počnemo gubiti ono što smo bez po muke stekli tokom pandemije.

„Sve mi se skupilo za ova dva meseca. Majice, pantalone, košulje…“ Do duše, ne spadam u tu kategoriju, na sreću. Stres, koji nas je mučio par meseci, iscrpeo je magnezijum. Pravo je vreme da ga nadoknadimo iz ishrane. Možemo ga nadoknaditi i hemijom ali klopom je ipak lepše. Dakle, pošto su pijace pune, udrite po cvekli, brokolima, spanaću, bademu, bamijama, krastavcima… ima toga na pretek.

Selen nam fali a to i ne osećamo. Selen je esencijalni mineral koji je odličan antioksidans naročito u kombinaciji sa vitaminom E. Ima sposobnost da vezuje slobodne radikale u organizmu. Ti radikali izazivaju mnoge zdravstvene probleme. Mogu biti i opasni i oštetiti ćelijske membrane i DNK, doprineti srčanim oboljenjima i oboljenjima krvotoka. Selen kao antioksidans neutrališe efekat slobodnih radikala i pomaže revitalizaciji organizma. Ovaj mineral je slabo zastupljen u našem organizmu, ima ga tek u tragovima, i zbog toga je bitno da ga unosimo namernicama i to onih bogatih proteinima. Kad smo već na pijaci, bacimo oko na beli luk, svežu ribu, beli sir, morske plodove, meso, jezgraste plodove – badem, indijski orah, pistaći, pinjoli, tunjevinu, lososa, mahunarke… Lepo kažem, počinje žurka.

Malo pre pomenuh vitamin E. Tokoferol. Na Grčkom znači „onaj koji donosi plodnost“. Tokoferol zaista ima veliku ulogu u procesu reprodukcije: poboljšava funkciju polnih organa kod muškaraca i žena, normalizuje hormone, lučenje estrogena i progesterona, doprinosi sazrevanju oocita, jajnih ćelija koje se oslobađaju iz jajnika u toku ovulacije. Dakle, momci i devojke, držite se! Kao i u ostalim slučajevima, prirodni tokoferol (tzv. d oblik) je aktivniji od veštačkog (tzv dl oblik) iz suplemenata . Taj drugi se dodaje u ulja, ali je za 100 I.J. tokoferola potrebno 67mg prirodnog ili 100mg iz suplemenata. Zašto gutati više ulja ako možemo grickati badem, seme suncokreta, paradajz, spanać, avokado ili batat? I upravo ovim redom idu najveći izvori vitamina E (tokoferola) u ishrani. Eliksir mladosti, vitamin plodnosti, sreće… ne dozvoljava oksidaciju LDL holesterola i umanjuje rizik od „srdačnih“ oboljenja. Gotovo svo zeleno, lisnato povrće je izvor (manji ili veći) tokoferola.

O vitaminu C nema potrebe trošiti vreme. Vitamin B, zapravo kompleks vitamina B je takođe opšte poznat i verujem da većina zna kako da ga unese kroz ishranu. No, osvrnimo se na vitamin B12 ili kako ga drugačije nazivaju „kobalamin“ i „cijanokobalamin“. Po svojoj hemijskoj strukturi predstavlja jedan od najsloženijih vitamina. Usled nedostataka ovog vitamina mogu se javiti brojni zdravstveni problemi zbog čega je nephodan svima. B12 ne sintetizuju ni biljke ni životinje, već samo neke vrste bakterija. Ne bojte se, nećete morati da gutate „overnajte“ bakterija. Mikroflora stomaka preživara sintetizuje vitamin B12 u dovoljnoj količini. Opet, bez straha, nećete morati da jurite krave i jedete im burage, sirišta, mrežavce (retikulume) ili listavce (omasum). Osnovni izvor ovog vitamina upravo su proizvodi životinjskog porekla. Vitamin B12 je posebno važan za normalan razvoj nervnih ćelija i eritrocita, a zajedno sa folnom kiselinom učestvuje u sintezi DNK, sintezi crvenih krvnih zrnaca i regulaciji mnogih drugih procesa u ljudskom organizmu. Izvori ovog vitamina su meso, džigerica, riba, sir, mleko, jaja i školjke. Međutim neke žitarice takođe mogu biti dobar izvor ovog vitamina, razni sojini produkti i pivski kvasac (to mi kaži!). U manjim količinama se nalazi i u cvekli, susamu, lešniku, soji i morskim algama. Dobar izvor ovog vitamina je i kiseli kupus kao i sve namernice koje sadrže mlečnu kiselinu poput povrća iz turšije.

Zn iliti Cink. Odmah da se razumemo, lizanje oluka ili karoserije automobila nije rešenje za unos cinka.Izuzetno važan, esencijalni mineral koji ima značajnu ulogu u organizmu, od zaceljivanje rana do percepcije ukusa i mirisa i polnog sazrevanja. Može čak uticati na libido: cink pomaže proizvodnji testosterona, polnog hormona. Ala će biti zabavno hehehe… Pomaže kod otpornosti tela na infekcije, sprečavajući upale, pa čak može pomoći u lečenju prehlade i gripa. A to nam upravo i treba: jači imunitet. Proizvodi od mesa, crveno meso, teleća džigerica, jagnjetina, govedina, piletina, ćurtina, svinjetina, ribetina… ups, riba. Osim ribe, to su uglavnom plodovi tora. Dalje, plodovi mora– kamenice, ostrige, rakovi, tunjevina, školjke. Jaja pored cinka sadrže i A, E, D i K, vitamine i provitamine. Pivski kvasac (lepo kažem, pivo je zakon), semenke - sušene semenke lubenice, semenke bundeve, suncokreta, čia semenke, lanene… Pa ko voli, nek‘ izvoli.

Morska riba je za vitamin D. A onda obazrivo na sunce od 8 do 10 pre podne i posle 17h. Vodite računa da ne izgorite na suncu, ne mogu sad da pišem i o melemima posle opekotina.

Da ne nabrajam dalje, ovo je zaista grebanje po površini. Nauka o vitaminima je daleko dogurala i obimnija je od mnogih drugih disciplina. Klopa je najbolji lekar i preventiva. To znamo od davnina. Budući da je opet počela vegetativna sezona, navalite na zdravu ishranu. Kao što vidite, nije svaka hrana baš za izbegavanje. Ima tu i mesa i mleka i povrća i grickalica… za svakoga po nešto i bićemo zdravi i rumeni. A korone i virusi neka nas batale. Aj uzdravlje, za sad od mene toliko.