Imenovanje - Nekomercijalno - Dijeli pod istim uvjetima

Gamifikacija omogućena

Srbija

Žensko

Salata od hobotnice

<para>Botaničko ime biljke:	Mentha x piperita L.;porodica LAMIACEAE-usnače <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Izgled biljke:<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Stabljika mente je četverobridna, gola, razgranjena u gornjem delu, visoka do 80 cm, s brojnim podzemnin i nadzemnim vrežama. Listovi su duguljasto jajoliki, nasuprotni, s grubo nazubljenim rubom, suženi u kratke peteljke. Cvetovi su sitni, bledorozi, sakupljeni u guste klasaste cvatove na vrhu stabljike.</para><para>Nana ili menta  je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka koja se koristi od davnina što u narodnoj medicini, što u kuvarskim specijalitetima, u obliku čaja, alkoholnih napitaka, konditorskim proizvodima...</para><para>U savremenoj medicini se nana koristi protiv mnogih bolova, tegoba, upala i infekcija, za pravljenje čajeva,pripremanje eteričnih ulja, lekova i kozmetičkih preparata.</para><para>Interesantno je da u našim krajevima za nanu ima dosta imena: bela nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, popova meta, crna nana..</para><para>Vrsta i podvrsta nane ima jako puno u našim krajevima se uglavnom mogu naći šumska menta, menta piperita ili ti pepermint menta,limun menta , vodena menta.Sve vrste su uglavnom veoma slične dele ih nijanse u obliku listova, boje i arome.</para><para>Menta sadrži mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteričnih ulja ili čajeva :mentol, limnopen, pinen, felandren, gvožđe...</para><para>Menta se najčešće koristi u sušenom stanju, i to najviše stablo, cvet i list. Koristi se kao dodatak jelima, za spremanje čajeva, za inhalaciju, za pravljenje eteričnih ulja, za kupke, spravljanje obloga i kao dodatak kozmetičkim preparatima.</para><para>Menta se ne sme kuvati ni u kom slučaju ni sušena ni sveža.Kuvanje guši aromu i uništava eterična ulja po kome je menta i poznata i na taj način ona gubi sva svoja korisna svojstva.</para><para>Menta deluje antiseptički, antibakteriski,antivirusno,umirujuće tako da je veoma efikasna u sprečavanju i lečenju raznih bolesti: akne, bolesti desni, bolesti usne duplje, bolesti zuba, bolesti diajnih organa,menopauza,gastritis,grčevi u želudcu,protiv mučnine, protiv povraćanja i gađenja,migrena, mamurluk, kožne infekcije, sinusi, zapušen nos.....</para><para>Nana je lako pristupačna u trgovinama se može naći dosta kozmetičkih preparata na bazi nane.</para><para>Prilikom branja i sušenja nane-mente  treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni da je nana; nana se lako razlikuje po specifičnom mirisu, jer ima dosta sličnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji ali nemaju specifičan miris.</para><para>
 Sirup od mente
</para><para>
 2l vode
</para><para>
 1,5 kg šećera
</para><para>
 1 limuntus(limunska kiselina 10g)
</para><para>
 1-2 limuna
</para><para>
 150 gr sveže  pepermint mente
</para><para>Vodu zagrejemo do ključanja sa šečerom.Isključimo vatru i ostavimo vodu da se koji minut ohladi .Mentu u obliku grančica sa listovima dobro operemo pod hladnom vodom,makazama usitnimo na manje delove, poređamo u dublji sud i prelijemo sa vrućom-toplom vodom  i obavezno poklopimo da eterična ulja ne ispare.Kada se sirup ohladi da bude mlak  odklopimo i ocedimo mentu gnječeći iz nje sok i bacamo je u sok sada ubacujemo 1 limuntus  i sok 1 limuna pa sve procedimo kroz gazu i nalijemo u flaše koje držimo u frižideru.U naliven sirup u flaše možemo dodati još koju krišku limuna sa koje smo odstranili koricu i beli deo mesa i nekoliko svežih listova mente.Količina limuna je opcionalna u zavisnosti od ukusa.Sok služimo uz dodatak leda i limuna razređen po ukusu.Kao dekoraciju ivicu čaše možemo navlažiti i potopiti u kristal šećer , na ivicu čaše dodamo još i krišku limuna i list mente a u čašu nekoliko listova mente, nekoliko kockica leda i nekoliko kriški limuna.</para>

Letnje osveženje

<para>
 Sokić koji sam sklopila je u suštini sok od cvekle u osnovi sa sokom od višnje i sokom od maline pa ću prvo objasniti proces njegovog pravljenja i količine pa posle ću vam predstaviti bitne stvari koje se tiču sastava ovog soka.
</para><para>Oko 1.5 kg presne cvekle očistimo i sameljemo u blender(cveklu radimo dan ranije da se odmori i pusti sok u frizideru sa dodatkom oko 150 gr šećera ili bagremovog meda), 0.5kg višanja očistimo od koštica i sameljemo u blenderu, i oko 300 gr malina sameljemo u blenderu.Ceđenje soka je naj nezgodniji deo posla al nije težak više je mackav pa ako ne želite da vam ruke budu flekave nekoliko dana predlazem da navučete rukavice pre ovog dela posla.Postoji više tehnika ceđenja : gazom, cediljkom al meni je nekako naj jednostavniji sledeći sa kuhinjskom krpom.Kuhinjska krpa treba da je prokuvana u čistoj vodi bez deterdženta i omekšivača.Krpu prebacimo preko suda u koji cedimo sok i u nju uspemo masu pazeći da se neprospe uhvatimo krpu iznad mase,zavrnemo i zavrtanjem cedimo sok u sud dok go to možemo kada u krpi ostane suva masa operemo krpu od ostataka, iscedimo vodu sto više iz krpe i ponovimo postupak sa sve tri kaše dodamo oko 2 dcl prokuvane vode.Na kraju procedimo sok kroz gustu cediljku jos koji put da ne bi slučajno zalutao koji delić voća jer se većina dece gadi plutavaca u soku.I to je to cela nauka, naravno ovako pripremljen sok može stajati u frizideru max dva dana tako da je bolje da ga rasporedite i nalijete u plastične čaše u količinama koje vaše dete ima običaj da pije i zamrznete pa vadite svaki dan po jednu času.Količinski se dobije oko 1,5 litar soka ali to je relevantno u zavisnosti od sočnosti.</para><para>
 Nekoliko bitnih informacija o cvekli:
</para><para>Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance. Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slucajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda cini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov visestruke lekovitosti ove biljke cine ipak betanin i betain, jer podsticu razmenu materija, regulisu krvni pritisak, smanjuju holesterol,<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>odrzavaju krvne sudove, podsticu rad jetre... ,</para><para>Lekovito delovanje: osnovno delovanje cvekle je u suzbijanju tumora i lecenju leukemije. Zatim, u lecenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u pocetnom stadiju. Osim toga, koristi se za regulisanje krvnog pritiska, osobito kod bolesnika s niskim ; povoljno utice na zivce i rad mozga. Za sve vrste lecenja koristi se sveze cedjeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle može se dobiti 700 do 750 g soka. Cvekla je, nadalje, korisna u lecenju slabokrvnosti, posebno kod dece i mladih osoba, a pospešuje rad zeluca, creva i zuci.( materijal iz  <ulink url="http://www.herbateka.eu/">http://www.herbateka.eu</ulink>)</para><para>
 Nekoliko bitnih informacija o visnji:
</para><para>Višnje sadrže biljni pigment koji je moćni antioksidans u prevenciji srčanih oboljenja i tumora.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Najveći sadržaj u višnjama je ugljenih hidrata i glukoze. Višnje su bogat izvor kalijuma. Imaju visok procenat vode oko 84%, a sadržaj belančevina je jako nizak. Masti nemaju.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, kao i vode deluju jako osvežavajuće na organizam. Višnje sadrže vitamin C i vitamine B grupe, kao i kobalt, što je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska, za jačanje krvnih sudova, posebno kapilara.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Zbog sadržaja antocijana (biljnog pigmenta), koji se nalazi u celom plodu višnje pogodan je u prevenciji raka, kao i za lečenje anemija. Sadrži i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi pa su višnje dobre u prevenciji arteroskleroze i malokrvnosti.</para><para>
 Nekolko bitnih informacija o malini:
</para><para>Koriste se mladi i zreli plodovi. List nije dovoljno hemijski proučen. Sadrži <ulink url="http://sh.wikipedia.org/wiki/Vitamin">vitamine</ulink> C i E, bojene materije, <ulink url="http://sh.wikipedia.org/wiki/Tanin">tanine</ulink> i <ulink url="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Flavonoid&amp;action=edit&amp;redlink=1">flavonoide</ulink>. U plodu se nalazi više sastojaka od kojih se izdvajaju šećeri (<ulink url="http://sh.wikipedia.org/wiki/Glukoza">glukoza</ulink>, <ulink url="http://sh.wikipedia.org/wiki/Fruktoza">fruktoza</ulink>, <ulink url="http://sh.wikipedia.org/wiki/Saharoza">saharoza</ulink>), organske kiseline (jabučna, limunska, salicilna, elaginska i dr.), <ulink url="http://sh.wikipedia.org/wiki/Etarsko_ulje">etarsko ulje</ulink>, bojene i taninske materije, vitamine C i E i dr.</para><para>U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i <ulink url="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ekcem&amp;action=edit&amp;redlink=1">ekcema</ulink>. <ulink url="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ekstrakt&amp;action=edit&amp;redlink=1">Ekstrakt</ulink> iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira <ulink url="http://sh.wikipedia.org/wiki/Pankreas">pankreas</ulink> na lučenje <ulink url="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Insulin&amp;action=edit&amp;redlink=1">insulina</ulink> pa time snižava šećer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj industriji.</para><para>U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na <ulink url="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Maligne_%C4%87elije&amp;action=edit&amp;redlink=1">maligne ćelije</ulink>. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr.). U terapiji malignih oboljenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti.(materijal iz <ulink url="http://sh.wikipedia.org/wiki/Malina">http://sh.wikipedia.org/wiki/Malina</ulink>)</para>

Imunitet u čaši

<para>Moje iskustvo sa ovom vrstom gljiva je oko 25  godina, znaci dosta.Toliko je berem a nesto malo krace spremam.</para><para>Raste u niziskim regijama na stablima i polu trulim panjevima tik uz vodu i uglavno gledajuci ka vodi.Iako se po raznim clancima i strucnim literaturama mogu naci razne cinjenice kao sto je da ta vrsta gljiva raste na nekoliko vrsta listopadnog drveca moje iskustvo govori da to nije tacno jer raste iskljucivo samo na vrbama i njihovim panjevima.Ovo mogu sa sigurnoscu da tvrdim za regiju Vojvodine oko dunava koju sam prosla uzduz i popreko, mada sumnjam da ovo ne vazi i za druge posumljene niziske regije.</para><para>Period branja je od sredine maja do sredine jula, ponekad se mogu naci primerci i pre i posle navedenog perioda ako su idealni vremenski uslovi a to je promenljivo vreme sunce-kisa.Isto tako ako ima previse kise ili je manjka kasnije ce se pojaviti.Gljiva raste na kori drveta kao lisnato testo gusto se nizuci jedna ispod druge u grupacijama.Grupacije mogu biti od malih do 0.5 kila pa do 10 kg i vise.Mlada gljiva koja je naj pogodnija za jesti i naj ukusnija je jako meka skoro zelatinasta i veoma vlazna.Gornja strana joj je jarko narandzasta a donja  zuta. Kada stari boje blede i gubi vlagu.Cak ni stari primerci nisu ne jestivi ali su manje ukusni, uglavnom se bare u slanoj vodi pre pripreme i prilikom cepanja se listaju kao belo pilece meso.Ova vrsta gljiva je pogodna za branje i kod laika jer se ne moze zameniti sa nicim drugim ,nema slicnih vrsta na istoj teritoriji.</para><para>Gljivu beremo rukama ili secemo ostri nozem na oko 1,5-2 cm od kore od ostalog mesa nakon nekog perioda ponovo se formiraju gljive.Gljive dobro operemo ocistimo i secemo u snicle kao meso .Snicle dobro pregledajte jer ova gljiva nije omiljena samo medju gurmanima, zna se zavuci i koja bubica ili crvic.Nasecene snicle sveze gljive nema potrebe tretirati pre pripreme, nemojte koristiti puno zacina odnosno izbegavajte ih jer sama gljiva ima divnu aromu i neodoljivo podseca na belo pilece meso, samo socnije.Sprema se pohovanjem,dinstanjem, na rostilju,mlevena .Sto se tice kuvanja ovu vrstu ne bih preporucila za takve specije.</para><para>U literaturi sam pronasla neke podatke o mogucim alergijama ali ja zaista od kada ovo spremam a znam brojku od stotinjak ljudi kojima je branje i spremanje ove gljive isto hobi nisam cula ili naisla na nekog ko to moze potvrditi ali opet predlazenm oprez jer alergija jeste opasna za zdravstveno stanje pa predlazem minimalnu kolicinu za prvu degustaciju.Sto se tice reakcije sa alkoholom ni ona mi nije poznata jer se uz dobro spremljene gljive uvek sluzi kod nas neko lepo belo vino.</para><para>Jedina od negativna strana ovih gljiva su mozda grcevi u crevima i gasovi sto je tipicno za sve gljive ali i to zavisi od individualne osetljivosti, a druga negativna strana jeste da ako se navucete na njen ukus falice vam za vreme zime.</para><para>Gljivu je moguce cuvati u zamrzivacu ali pomalo gubi aromu.</para><para>
 <ulink url="http://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/basidiomycetes/polyporales/laetiporus-sulphureus.php">http://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/basidiomycetes/polyporales/laetiporus-sulphureus.php</ulink>
</para>

Salata od hobotnice

Letnje osveženje

Imunitet u čaši

Vrbovača(Laetiporus sulphureus)

Letnje osveženje

Letnje osveženje

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme