Stotka!

Sva prava zadržana

Gamifikacija omogućena

Hrvatska

Žensko

<para>  Račun za popravak crkve 1862. godine <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>   R A Č U N <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>kaj ga je za posel zbavlen vu crikvi svetoga Mihajla vu Bozulovečkoj fari složil meštar Herman Kralec leta gospodnjega ajntauzendosemstosezdesetdrugega.</para><para>Za posao koji je obavljen u crkvi svetoga Mihajla u Bozulovečkoj fari napravio meštar Herman Kralec godine 1862.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    1. Svetomu Mihajlu perje popravil .......................... 8</para><para>svetom Mihajlu perje popravio ( to  je anđeo sveti Mihael zato ima krila i perje)<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    2. Njegovoj kaci rep nastukal i pokle ga zalakeral ......... 10</para><para>njegovoj zmiji rep nadogradio- dodao dio koji je falio i polakirao<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    3. Desnem habaru berke podkurtal i pupak popravil .......... 11</para><para>
 desnom glasniku brkove skratio i pupak popravio.
</para><para><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    4. Jezušu krv promenil ..................................... 15</para><para>Isusu krv promijenio<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    5. Postament sprefarbal .................................... 9</para><para>Postament je  podnožje, ona na čemu stoje spomenici ili tak nekaj. To se lepe veli postament. Eto, to je prebojio.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    6. Črlene morje od ptičjeg dreka osnažil ................... 25</para><para>GENIJALNO! Crveno more očistio od ptičjeg dreka<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    7. Faraonu korpu na glavi sprefarbal i nove špice na gače del..... 30</para><para>Faraonu košaru na glavi prebojio i novu čipku stavio na gače<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    8. Sudnji dan sprefriškal, nebesa spreširil, napravil par zvezdah i mišje dreke osnažil ... 42</para><para>Sudnji dan prozračio, nebo proširio, napravio par zvijezda i očistio mišji drek<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    9. Svetoj Magdaleni kolena sprefarbal i novu pantliku metnul... 73</para><para>Svetoj Magdaleni obojio koljena i stavio novu podvezicu – držač za čarape.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    10. Svetoj Ceciliji levu sisu ajnštosal .................... 16</para><para>Svetoj Ceciliji lijevu sisu pribio <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    11. Svetomu Jožefu stražnje odelenje zacementerjal ......... 13</para><para>Svetom Josipu zadnji dio zacementirao<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    12. Pet devih spreda i straga osnažil i red postavil ....... 90</para><para>Pet deva odnaprijed i odostraga počistio (ali osnažiti znači počistit nešto što ima veze s smradom na primjer štalu, svinjac i slično kuća se čisti, zato i je smiješno) u postavio ih u red<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    13. Svetomu Andrašu hlače i plašc podkurtal za jedan pedalj... 72</para><para>Svetom Andriji hlače  i plašt skratio za jedan pedalj<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    14. Mariji na tronošku kiklu skefal i škornje popravil ..... 85</para><para>Mariji na tronošcu očetkao haljinu i popravio cipela<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    _________________________________ <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    Se skup: .......... 6 forinti 25 krajcerov <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>     <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    S glubokim poklonjenjem <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>    Herman Kralec</para>

RAČUN ZA POPRAVAK CRKVE

<para>Kako ono glasi  onaj Murphijev zakon ? U  mojem slobodnom prijevodu ..“ako se išta može sje... do kranjih granica i neočekivanih peripetija koje se inače ne događaju  sje.. će se baš onda kada ne treba , ma kako mala vjerojatnost  bila da se to uopće i ikada dogodi.</para><para>Ima i ona;  ako nešto stvarno želiš Svemir će se urotiti da se to i dogodi!  Istini za  volju Svemir se češće uroti da se dogodi ono što nikada i nikako , a osobito baš tada..... ne želiš da se dogodi!!!</para><para> Finagleov zakon sa svojim podvarijacijama glasi : "Ako nešto može poći na gore, krenut će još gore".</para><para>Taj je Finagel bio još pametniji od gore rečenog Murphy-a. Njegova pesimističnija vezija njega samoga glasi  (omiljena je među hackerima, također poznata kao karikiranje zakona entropije): "Perverzija Svemira teži maksimumu" POTPISUJEM!</para><para>Manje poznato je tzv. Flanaganovo pravilo koje kategorički tvrdi da su i Murphy i Finagle bili neizlječivi optimisti.</para><para>Ponekad se periodički pojavljuju tvrdnje da se osoba ne može izgovarati na neizbježnost Murphyjevog zakona da bi "izbjegla" njegove posljedice.</para><para>Dečki nemojte se šaliti !!!!!.. Kako je to pametnome optimistu moglo pasti na pamet.. po tome ja odmah vidim da je lik tipični optimista ili ti  u mom slobodnom prijevodu;  TAJ nema veze s životom.</para><para>Dakle ova je lamentacija bila uvod u petak 24.1 ljeta gospodnjeg ovoga . Ja na poslu.</para><para>Snijeg pada Bandić ga jede i liže asfalt.</para><para>Prognoza stanja : pogoršanje uz moguću vijavicu , čitaj kijamet poslije podne. Nazove mene ili  me moja kći koja je u školi i kaže „ mama oš me ti pokupiti bojim se da Samoborček ( to nam je omiljeni  provider autobusa na liniji prema kući, skup i neučinkovit ) ima garant  ljetne gume pa neće moći uzbrdo .. jedno, jedino iole ozbiljno uzbrdo prema domu od ravnih 500 metara uspona.</para><para>Pokupim ja dijete, snijeg ozbiljno pojačava i nazovem drugo dijete; ideš li ti možda doma. Taj pak ima svaki dan, a  ne samo petkom  satnicu na faksu otprilike ovakvu;  predavanje od osam do devet, vježbe od dva do tri i druge vježbe s kojih se ni za živu glavu ne smije izostati od  pola sedam do dvadeset do sedam ( nije greška u pisanju)</para><para>Ne može ima do pet, čekaju profesora koji možda dođe ranije . Ok! Kažem ja ;čekamo te u jednom shopping  centru... nemoooj možda ipak ne dođe.. OK! Krenemo ja i kći i kad smo bile taman na prilaznoj cesti auto putu i pored skretanja za staru cestu zove on ipak idem.. OOOK!  Skrenem na staru i stojimo na semaforu , kad zove on;  ipak ne idem..i što sada,  nema povratka na auto-cestu , zapravo ima, malo kompliciranog, ali ne da Murphy.. ajde valjda nije još ni jedan autobus zapeo na cesti ... vozimo se ja i kći  i pjevamo „ nosa ..nosa.. curi ti iz nosa, aj srči pesak, aj,aj srči pesak „ onu poznatu portugalsku ..kad ŠTOP... jedno kilometar ispred brdašca u pola pet.. prođe pored nas policija i stane... kontroliraju na nekom velikom kamionu iz nas jel ima zimske gume ne bi li kaznu naplatili.. a red od tri kilometra ih ne zanima..</para><para>Milimo mi milimo .. i domilimo pola šest do brda. Vidim ja ljudi skreću u neko selo na semaforu ..idem .. ne idem.. ako sada još zaglibim negdje Bogu iza leđa.. ajde nafte ima u autu za to se Murphić nije pobrinu, a mogao je.. pravo mu budu .. gorivo na rezervi  bi bilo fini začin..snijeg pojačava ko mutav..puše gore rečeni kijamet..</para><para>Kad siđe neki čiča domestikus, od nekih cestara kojima je to posao ni trag ni glasa i kaže; palo je drvo, ali se nekako prolazilo, eeee a sada je palo skroz na cestu i ne znam kako ćemo ga maknuti... opaaaaa.. što sada, mogu ga maknuti za sat, a mogu i ujutro ..ručna okret na uskoj cesti koja usput ima provaliju s svake strane, auto ispred nas klizi prema nama --unatrag.. manevar izvodim kao da je kolovoz..ajde Yeti nisi uzalud dobio ime..i skrenemo prema selu ..slijedimo neki Golf  koji se vozi ko baja po metru mokrog i klizavog snijega..pa reko valjda zna...ako se ne zbuba.. kad tip skrene u neki šljivik uzbrdo i ja za njime naravno  i neki lik za nama.. i ide.. ideee ...uzbrdo nema tragova u snijegu osim njegovih i..... stane....ne stane... ide unatrag.. majko mila.. brzo natrag... trubim.. tip iza skonta i on unatrag i dobro Golf nekako stane..klizi.. zanosi se, klizi natrag .... i ode.. ide Yeti lijevo - desno, klizi, proklizava ...kći vrišti.. brisaći se zaledili rade ko mutavi, ali jedva brišu ..grabe od metra s svake strane.. brmmmmm.. i nekako se iskobeljamo..psujem ko sedam kočijaša, urlam sve psovke koje i znam i ne znam  .. kad sam potrošila arsenal krenula sam na izmišljanje ..kći me tupo gleda još nikada nije vidjela majku u tom stanju duha ...tip iza nas ni makac.. i krenemo  kroz selo..  nemam pojima gdje to izlazi, ali u tom pravcu izlazi.. stanemo na cesti ide neka žena s psom .. kad tamo prijateljica naših susjeda s mora.. ide po unuka na željezničku postaju.. reko doooobrooo.. ako zapnemo jel možemo kod vas spavati.. ona se smije.. nema brige.. je to ti je ta cesta samo pravo..</para><para>Vozimo se kroz šumu i kada najednom...timmmbbeeeeerrrrr... padnu dvije grane s drveta otprilike tri metra duge, debele ko moja noga ravno pred nas.. kočiiim .. ma kakvi .. nema šanse auto samo otklizi i zaustavi se na njima..ajmo van.. vuci grane s ceste .. pada snijeg ko blesav, puše ko blesavo ništa se ne vidi.. reko; sada kad bubne cijelo drvo, oš na nas, oš ispred nas.. majko milaaaaa..  a i ovaj iza nas ako se iskobeljo doletjet će i zabubati se u nas jer se ništa ne vidi  .. tu Murphy opet zezne stvar ,nije pazio na satu.. nema auta.. ali ima ceste glavne... na kojoj auti  prolaze u oba smjera jer je neko ipak  maknuo drvo ..a prošla je i ralica koja do tada nije prolazila, pa je na sporednu cestu nagurala metar široko i metar visoko mokrog snijega.. nema šanse.. naprijed .. nazad... ne pomaže ni 4x4.. i tu ja prvi puta uključim off road .. aaaaaaaaa ide Yeti .. malo po malo i iskobeljamo se.. iza nas stigne onaj lik koji je zapeo .. reko maco loše ti se piše.. ti ovdje ne izlaziš..njegov Murphy je bio bolji đak od moga...</para><para>Home sweat home evo nas, sedam je sati... kažem kćeri idemo kupiti kruh i doma.. aaahaaaaa.. milo nam selo u totalnom mraku, nema struje .. ne rade dućani..kod kuće nema grijanja.. ludilo braleeee...srednji vijek.. ima ručka od jučer .. inače svaki dan nešto pojedem na poslu; taj dan baš nisam stigla.. </para><para>Zovem sina jel došao profešur.. nije uopće ..molim te zovi  moju sestričnu, ona radi svaki dan do mraka.. možda ona ide doma.. ne nećeon ..ići će na vlak..stiže struja. Stiže i sms.. vlak ne vozi uopće, pale žice..a i baterija će mu krepati na mobitelu svaki čas..</para><para>Juhu... ajmo natrag ...</para>

NEMA ZIME ZA ESKIME!!!!!

<para>gore je DANAS, a dole je NEKAD</para><para>06:00</para><para>Budilica pali radio Zagorje, dižem se zbuditi decu žena je već na poslu ona radi u dućanu od 5 ujutro</para><para>
 Spim jer je rana zorja
</para><para>06:15</para><para>Palim pilu, imam do posla vuru i pol po zaobilaznici  vozim decu u dva različita vrtića jer nije bilo mesta</para><para>
 Spim i dalje
</para><para>06:45</para><para>razvozim decu gužva za p...., kunem ko kočijaš deca se tuku na zadnjem sicu zaboravil sam im ruksak s rezervnom robom</para><para>
 Ženica mi rakijicu prinese i veli nu se zbudi, fruštikam  pa čitam novine na zahodu
</para><para>7:00</para><para>Gužva za ponoret nema mesta za parking ni ispred jednog vrtića, prvo saobračajka na rotoru a onda radovi na mostu red je od dva kilometra auto ne rezervi ne stignem na benzinsku s.. mi se jer ujutro nisam stigal na zahod</para><para>
 Do posla 5 minuta peške decu doma pazi baba
</para><para>07:20</para><para>Na poslu sam ranije jer imam sto k.. nekih za dovršiti od jučer, telefon već zvoni a i za šefa treba neki izvještaj na pet strana spojen s pet drugih izvještaja</para><para>
 Vidim nema ništa za delati cugam si kavicu i mali pelin Joža  pripoveda vica  
</para><para>08:00</para><para>Luda kuća, ne stignem po kavu, zblesira mi se komp, lupam s glavom po zidu  još uvijek nisam bio na zahodu</para><para>
 Gablec špek fileki
</para><para>10:00</para><para>Delam delam delam</para><para>
 Podrigavam se posle gableca zovem ženu kaj ima, pitam kaj kuva za obed, pita me kaj oču - pažulj i zelje ili sekeli gulaš
</para><para>10:30</para><para>Mobitel je ponorel,  smanjim ga i hitim u koš</para><para>
 Za denes je posel gotov malo prčkam  po registratorima zovem Maricu iz kadrovske jel mi donesla traperice iz Turske
</para><para>13:00</para><para>Gableca preskočil  u pekari kupim slance i jedem po putu ko cucak uz put skužim kaznu na autu parkiranom na travi</para><para>
 Isprobavam trapke i poziram po firmi 
</para><para>13:15</para><para>Šef mi je dal novi zadatak za sastanak u pet</para><para>
 Gotov mi je radni dan. 
</para><para>14:30</para><para>... za sad mi ide dost dobro ak se nekaj ne sjebe ima toga voz</para><para>
 Evo me doma u put sam s Goranom maknul dve ljute kupil malome Zagora maloj žvakače, a ženi karfijola na placu 
</para><para>15:00</para><para>Nema jebenog tonera u kopirki  sav sam se usral po šulji i sad se nemrem oprati u zahodu, sada je i papir zapel</para><para>
 Zelje i bažulj su bili za bogove ide si malo prileči  deca su kod suseda
</para><para>16:15</para><para>Vadim papir i dubina kopirke, nema čistog papira u kutiji više nemrem naštimati poklopca</para><para>
 Naspal sam se i malo ženicu poprašil
</para><para>17:00</para><para>Još pol vure za završiti izvještaj šef urlauče jebote imam dve greške sad ih više nemam vremena ispravljat jer bu se cijela tablica sjebala</para><para>
 Kod suseda sam na pivi deci smo dali novce da odu do slastičarne
</para><para>18:15</para><para>Šef psuje ko kočijaš jer su svi vidjeli one dve greške, a rekal je da je on radil izvještaj</para><para>
 Došel doma žena pere decu ja prčkam po šupi
</para><para>19:30</para><para>Žena me zvala tri put poslal sam je u onu stavr i rekal da me se nada kada me vidi nek ona vodi djecu na karate išla bu sutra na aerobik ja sad nemrem  doma</para><para>
 Došli prijateli  gledat tekmu deca pogledala crtić u 19 i 15 pak smo ih sterali spat
</para><para>20:00</para><para>Ispravljam izvještaj sve se sjebalo u formulama setim se da moram neku frku za sutra dovršit šef je otišal doma</para><para>
 Ja i prijatel gledamo tekmu žene štrikaju u kuhinji
</para><para>21:00</para><para>Zvala me žena da mali ima proljev da se mala potukla na karateu, i da babu mora voziti na hitnu, a nemre decu samu doma ostaviti</para><para>
 Došel je i sused Pero i donesel delanca
</para><para>21:35</para><para>Došel doma  klici urlaju jer su sami žena se vraća s babom i ne divani se s menom</para><para>
 Tekma završila  prelazimo na razgovor  o ribičiji 
</para><para>22:00</para><para> Svi zaspali na laptopu završavam posao pojel sam nekaj staro iz frižidera</para><para>
 Svi otišli, mi u krpe
</para><para>22:30</para><para>Boli me oči, glava, kičma, dvanaesterac, lijeva lopatica kosa i ruke… malo se protegnem i kucam dalje</para><para>
 Sanjam sebe i ženu u bikiniju na plaži u Jadranovom 
</para><para>01:00</para><para> U postelji sam nemam popluna ni deke žena sve odvlekal na sebe smrzavam se i sanjam šefa sutra je praznik ali imamo jebeni team bilding</para><para>
 Zzzzzzz....spavam snom pravednika sutra je praznik nema veze kaj je utorak spojili smo si sve do ponedjeljak 
</para>

RADNI DAN NEKADA I DANAS

<para>Svaki put kad jedem u jednom poznatom “mex” restoranu sjetim se one Čolićeve: goooori vatra , puna plama ....</para><para>Ljuto je tak da je samo za istinske obožavatelje ljutoga takozvane kapsaicin mazohiste. Poslije ni kavu ne pijem jer žali Bože para, niti kava ima okus po kavi, zapravo niti išta ima okus po ičemu još nekoliko dana. Pazim da se ne ugrizem za utrnuli jezik ili da ne kihnem jer bi nekome do mene obrve izgorile ak se ne hitim na stranu na vrijeme.</para><para>O aktivnosti mog sina i netjaka  s upaljačima na određenim mjestima ne bih jer ipak je ovo pristojna priča s receptom. Mogu jedino pristojno reči da su hlače ošle u smeće.</para><para>Uglavnom dok jedete s vremena na vrijeme probija hladan znoj zato se sjednite na terasu. Po meni bi bilo uputno da pored svakog stola stoji “hamper” vode, ali onda ne bi zarađivali na piću ko jedina oaza u pustinji s birtijom. Doma vam nitko ne brani da postavite “ hamperić” jer cugu ipak i tu  sami placate, nešto jeftinije doduše.</para><para>Moje omiljeno mex jelo su fajitas, a od restoranske je nastala moja verzija koja je čak i mojoj mami fina. Nazdravlje!!!</para><para>Junetinu od buta, mlađe generacije, narežete na rezance i stavite u pac, tako da stavite sol, čili, i malo ulja. Popržite na tavici ili u woku kojeg ja besramno koristim za sva brzinska prženja i izvadite. Posebno narežete luk na trakice, i papriku crvenu i zelenu isto tako i dinstate dok je mekano, ali hrskavo u istoj tavi, te vratite meso i još malo tušite zajedno. Volim ovo tušite nemam pojima od kud to, ali sam čula negdje da se to tak veli i jako mi je smiješno. Posebno napravite crveni grah u ljutom paradajz umaku. Prodinstate luk na kratko i dodate crveni grah iz konzerve jer toga teško da imate na vrtu i paradajz pasirani, zatim čili, malo ljutog crvenog tabasca, malo zelenog tabasca, peršin, češnjak i sve u-tušite, kratko. Uz to meni bolje ide neka fina riža, ako vam se ne da raditi tortilje koje doduše možete i kupiti, zato jer riža malo ubije ljutinu. Možete u nju i jezik umočiti pa tak ostaviti koju minutu dok vas nitko ne gleda. Servirate na isti tanjur meso s povrćem, pored toga grah i rižu, i uz to puno salate razne u velikoj zdjeli.</para><para>U tortilje ide sve to pomiješano i na kraju se zarolaju i preliju s hrpom umak od vrhnja s češnjakom ili crvenom paprikom ili po ukusu. U mojoj verziji sve sami miješate i dozirate po tanjuru i jedete s priborom ko sav kulturan svijet i ne morate poslije na pranje jer vam sve curi na sve strane pa niz rukave sve do gaća.</para><para>Možete preliti i tanjur s umakom od vrhnja ili dodati još malo ljutog ulja s čilijem.</para><para>Sumprug najviše voli čokoladni desert kao takav, a u gore rečenom restoranu čokoladni mousse s 70% čokoladom i preprženim listićima badema s hrpom tučenog vrhnja. To ja probam od njega, zove se po nekim južno-američkim indijancima, krema Montebezuma ili Nezahvalni -kojotl tako nekako, ali ne mogu vam reči da li je fino, ukusni pupoljci su mi obično mrtvi skureni.</para><para> Uz fajitas se pije piva orginalno meksička. Sad ne bi bilo korektno od mene reči da je fajn bljutava, možda i nije. Još je  bolje piti  tekilu s soli naravno, ona i onak nije tu zbog finog okusa. Uglavnom poslije te avanture putevi koji vode do želuca izgledaju tak da morate zvati dimnjačara.</para><para>Kad je bal nek je La fiesta mariachi!!</para><para>Dakle ako i kada bude kuhali po mojim naputcima gore rečeni fajitas, super vam je uspio ručak, ako još drugi dan na večer dok pijete mlijeko imate osjećaj da su krave hranili s metvicom.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 27

<para>Stvarno ako i kada, ikada promislim, stalno se zapravo petljam u nešto kaj nije moje područje,eto kao sada u ihtiologiju. Jel pasi uopće spadaju u ihtiologiju?</para><para>Dakle priča počinje ovako ..</para><para>jednom jako, jako davno..</para><para>dođem ja na plac i kako uvijek kupim nekaj iz mora o čemu veze nemam pa se onda domišljam raznim načinima da to i skuham, ubodem ja morskoga paju. Ovi mali morski peseki gospodična su vam jeftini i nemaju uopće kostiju, trgovačka posla, kao velika prednost, jer kao mi žabari jedemo samo ribe bez kostiju.. iako je okus znate jako fini treba ih namočiti u mlijeku na petnaestak minuta veli meni tetka u ribarnici.</para><para>Naravno kad su su gorki.</para><para>A ha..treba tu grda dorada vidim ja..pa uradim ovako.  Na maslinovom ulju popržim češnjak i dodam tunu iz konzerve, a sigurno je sigurno, da pas ima okus po ribi i nasjeckane kapare. Ubacim peseka narezanog na šniclove i popržim na laganoj vatrici, zatim podlijem s malo vina, da ubije mlijeko. Riba s mlijekom.. be!</para><para> Dinsta se dok tekućina ne ispari do pola, a morki pajo ne pobijeli. Ne smije se raspadati, pas naime, tuna se može raspadati.</para><para>Eto to mu dođe ko pasotonnato.</para><para>Uz to poslužim krumpir s začinima. Ogulim i prerežem po pola krumpire i izbušim rupu u sredini. Posolim krumpire, a zatim u maslac sobne temperature dodam mješavinu mediteranskih začina, te s žlicom stavim  u rupu i u pećnicu. Gotov je kad je pečen.</para><para>Ne bih znala koja su rasa morskih pasa ti mali oguljeni na placu. Valjda ih ne raspoznajem zato kaj su bez glave, he, he! Inače sam poznata kao vidioc i poznavaoc morskih pasa. Gledala sam i “Ralje” u osnovnoj školi kroz rupu od kaputa. A bliski susreti morske vrste. Stvarno sam vidjela OGROMNOG morskog psa- lisicu.</para><para>Mrtvog dakako.</para><para>Tada još nismo imali fotić na svakom privjesku od ključeva što mi je sada žao kao kopnenom psu. Što ti je dokumentacija?</para><para>Pijemo mi kavicu sumprug i ja u omiljenoj nam slastičarni koja se nećete vjerovati zove Obala, kad uljeti neki klinac i viče: Salji, Salji dođi vidit, ulovili su morskoga pasa, eto visi dolje na dizalici.</para><para> Veli sumprug, ajmo vidit.  Človek boži to je mali htio z… Saljija nije tebe, velim ja. Veli sumprug da ne bi ispao kolateralna žrtva idem se pravit da se nemam di okrenutu s autom pa ću skroz do dole jer oko dizalice je neki kružni tok. Kad tamo… majko mila s dizalice visi debela mrcina od dva i pol metra do poda, s repom u obilku srpa koji mu visi do glave..brat-bratu dvjesto kila i više. Odrezaka za osnovnu školu naharaniti. Za pasotonnato bi trebao dodatni uvoz tune iz Mađarske  i mlijeka iz Finske.</para><para>Naravno da mi nitko ne vjeruje. Iako danas niko nikome ne vjeruje ni s slikom ni bez. Zato vam to i pričam ovako u povjerenju, jer su me par puta ismijali.</para><para>Oni koju tu priču znaju nek priznaju da su mislili da lažem. Šteta kaj niste vidjeli kak ja i sumprug plivamo metar od obale. Budući da je tam gdje ja i sumprug plivamo pol metra od obale debelo more, trebali ste vidjeti kako se okrećemo k’o u hororu na svaki valić. Kunem se da sam cijeli dan čula u glavi onu muzikicu, kad počinju Ralje.</para><para>Sumprug je došao na ideju da bi si mogao napraviti od gume peraju i zaroniti, ali se onda sjetio da smo mi naoružani narod.</para><para>Imam ja još "ribičkih", recimo o somu s Vranskog jezera, ili ribi pauk s Kornata, ili.. </para><para>ali bi onda rekli da se previše družim s sumprugom.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKI POČECIMA 26

<para>Zbudila sam supruga koji je svirao sinoć, ajde doći ćemo na amen, mrmljao je kao moj tata nekada. Stavila sam kuhati goveđu juhu kao baka nekada i napravila bučnicu, gibanicu baš ne volim. Kiklju nisam obukla ni dokoljenke. <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="43b42222-6404-11eb-95c9-0242ac12002d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>Došli smo na amen naravno. Mali Bingula mi je susjed, ali sam ga srela odmah u crkvi. Volim prazne crkve, puno su inspirativnije.<pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="453672d0-6404-11eb-85c5-0242ac120037" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/> </para><para>Kako sam obećala , uzmite očale i pogledajte fragmnet o škapularima s oglasne ploće<pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="4388cef6-6404-11eb-8840-0242ac12004e" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="441e6ad8-6404-11eb-aa3e-0242ac12004f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>A sada svjetovni dio prvo štrkolice ili što bi moja baka rekla prnjkari. Neke su stvari skroz iste, našla sam i prstenje i tombolu u kuvertama iz moga doba još s mojim otiscima.<pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="43ad4470-6404-11eb-8f18-0242ac120022" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="4374a34a-6404-11eb-8216-0242ac120068" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="43c1b2d4-6404-11eb-9303-0242ac120048" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="45588492-6404-11eb-aa6d-0242ac12004b" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="44610d20-6404-11eb-9529-0242ac120023" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="4450e8fa-6404-11eb-8dca-0242ac120064" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="43fa6b9c-6404-11eb-87ff-0242ac120016" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="4362b162-6404-11eb-a70d-0242ac120053" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Onda smo kako to obično biva sreli Miru i Enia i otišli na gvirc-po starom dobrom običaju pak su nas s metlom terali.</para><para> <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="4513ebd4-6404-11eb-b653-0242ac12004a" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="4368d16e-6404-11eb-aded-0242ac120017" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="447c1f8e-6404-11eb-b74b-0242ac12002f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="43688ea2-6404-11eb-a3c0-0242ac120052" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>Sve je isto samo nema dede, ni ringišpila.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="43eaf248-6404-11eb-adb0-0242ac12002f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="441e70aa-6404-11eb-9d67-0242ac12004c" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="45412784-6404-11eb-8d94-0242ac120026" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="44cca350-6404-11eb-bb74-0242ac120010" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para>

ŠKAPULARI 2013

<para>U mom "selu "postoji samostan iz 16. stoljeca orginalno dominikanski kojeg su preuzeli Cisterciti u 17. stoljeću i ostali do prije par godina, kad se pater Bruno odselio u Sloveniju i sada su opet tu Franjevci. Osim što čuva inkunabule,  rukom pisane stare tisuću petstotina godina, ima i kapelicu Majke  Božje Škapularske..Škapular je bio habit kojeg su nosili posebni hodočasnici, bez rukava , slicno kako danas nose fratri nekih redova. To do nedavno nisam ni znala, za mene su Škapulari -proštenje. Još se izgovara i Škapuleri, s dugim e.</para><para>Uglavnom proštenje  po misljenju moje bake znači " hrpa prnjkara koji super trže jer deca imaju novce" za mene je to znacilo hrpu divota. Neprospavanu noć i " ringišpil" i plastični sat i prstenje upiknuto na spužvu s šarenim stakalcima i medenjake koji mi nikad nisu bili fini, ali moj  je dedo mislio da jesu pa mi ih je uvijek kupio i on pojeo poslije i miris kotlovine.</para><para> Najprije se deda brijao s onom keficom i sapunom i britvom, a ja sam se kreveljila pored njega radici iste one glupe face ko i on, jos uvijek osjećam miris sapuna i goveđe juhe koju je baka stavila kuhati u ranu zoru. Soba je mirišala po orehnjači, jer baka ni dan danas ne voli makovnjaču. To je kao prosta gibanica za svaki dan ne za svetke. Onda smo jeli bijelu kavu i kruh, koju je deda jeo sedamdeset i osam godina, svaki dan. Meni to srećom nije postala opsesija, ali znam neke u familiji kojima jest. Baka me je "zrihtala " u neku kiklju, bijele končane dokoljenke, razbijena koljena  i sandale, dva konjska repa iznad ušiju i satenske mašne ovisno o kiklji; roze, crvene ili bijele koje je obavezno peglala. Mrzila sam tu frizuru jer me još sad boli glava od glupih gumica i mrzim kad mi neko dira kosu. To i zbog susjede koja se voljela igrati frizerke. Nema nikakve dokumentacije mom izgledu srećom, jer mi je deda koji je jedno vrijeme bio gastarbajter kupio i dindrlicu.Nekako je se blijedo i sjećam, imala je neki prsluk s trideset gumbiju. Moja me mama voljela mučiti gumbima i čizmama koje se "žnjiraju "pola sata do koljena. Prsti bijelih dokoljenki bili su crni za pola sata po pijesku proštenja.  Onda  je baka morala složiti dedi sve po redu, potkošulju, gaće i čarape i mešno odjelo s kravatom, on si je " boksal" cipele. Ja sam morala sjediti za stolom ko "drvena marija" da se s nečim ne sredim što mi je bila draža navada.</para><para>Onda je tata došao po nas, deda je uvijek kasnio, tata i ja smo sjedili u autu, a tata je mrmljao, deda je isto mrmljao jer ćim se sjeo u auto morao se vratiti jer je nešto zaboravio. Uglavnom maramicu za što je naravno baka bila kriva. Njihova kuća ima trijem ili ti ganak, a deda je bio spor, dok se penjao po strmim štengama, a mom se tati uvijek žurilo, valjda živjeti, jer umro je s četrdeset.</para><para>Baka je uvijek pitala jeste na misi bili vani ili unutra. Vani naravno jer smo dosli barem deset minuta kasno. Deda, deda .. niste ni stali u crkvu..pa nismo zakasnili ,vani smo bili da djetetu ne bi bilo slabo u zagušljivoj crkvi reće brižni dedo. Dijete je bome bilo zahvalno, jer mi je od miomirisa raznih "prafema" kak bi rekla baka bilo dosta gadno. Onda su u modi bile đurđice i ljubičice te Pino silvestre i Pitralon kojim su se obilno zalijevali, i još koji hektolitar Tafta za postojane natapirane trajne. Moja baka nikad nije rekla lak za kosu, nego taft. Vani je bio krasan pogled na "ringišpil"  onaj s košarama na lancima na kojeg smo išli nakon šopinga prstenja i plastičnog sata. Tu se našao i koji dedin pozanik da unučici plati još koju rundu.</para><para>Nakon toga smo kod medičara Oslakovića iz "Sanobora" kupili baki gvirc, deda bi si popio koji s ledom kojeg su odlamali čekićem s velike sante i gore rečene medenjake nalik piškotama zamotane u papir i veliko "čislo" ili ti krunicu od medenjaka, žutih i roza. Bilo je i sećerne vate, ali meni to nije bilo fino.</para><para>Biti će da je proštenje kirvaj fala Mile, jer sada dolazi kotlovina. Onda smo uvijek sreli nekog Drageca ili Mirka kojeg deda nije vidio od opetovne i sjeli pod bijeli šator s smeđim potpornjima koji je ličio na turske šatore s vrhovima i uske drvene klupe i dugačke stolove. Pivica dedi, meni Nara, pa još i još pivica i Nara .. i onda kotlovina prva pravcata mirisna proštenjska, mekana i s okusom mesa kakvog više nema. Na papirnatom podlošku i šnitom, dvije bijelog kruha. Ja sam dobila najfinije meso, a dedo i moje kosti koje je obožavao kapati po mešnom odjelu na bakinu veliku radost i veselje.</para><para>Baka ja čekala s ručkom na kojeg smo siti i napiti grdo kasnili. Tata nije imao problema da nas pronađe jer su ljudi već odavno otišli doma, pod šatorom smo obično bili samo mi i mrzovoljni poslužitelji koji su još sve morali raspakirati. Popodne sam se hvalila s curama koja je što dobila.</para><para>Drugi dan smo uvijek  išli na more.</para><para>Sutra su Škapulari, zato mi se ne spava, veselim se jer sad smijem piti gvirc s santom leda, ali bez dede kotlovina nije više fina.</para>

ŠKAPULARI

<para><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="9659fe12-6403-11eb-b26a-0242ac12004c" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>P<pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="96da242a-6403-11eb-80ef-0242ac120018" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>Prvi smo puta sletjeli na Jahorinu prije osam godina na sam pravoslavni Božić. Sletjeli da dobro ste pročitali, nema još aerodrom, ali  to kad Gile vozi kombi po Bosni je ko letenje, a miliciji usput je nacionalni praznik.  Ulice su bile pune ljudi usred noći, a kako je Giletu bio rođendan, on mislio doček. Nas devet sedam Jaskanaca, jedna Omišanka i jedan fetivi Bosanac, pače Sarajlija u Tonkinu kuću, uzbrdičarku na Šatoru. Uzbrdičarku zato jer su stepenice tak strme da moraš paziti da ne zaruješ s nosom, i obavezno se penje četveronoški, što je nekima u nekim stanjima i pasalo da ne moraju puno objašnjavati. Jedva se popeli na Šator. Na Jahorini vrijedi pravilo i dan -danas da se snijeg ne čisti dok pada, odnosno do travnja. Mora i raja koja gura zaraditi koji dvacet evra po vozilu stranih tablica. Klinci su bili prvi puta u Bosni. Gi još dan danas čumur zove čmar i nema šanse da zapamti. Malo smo se čudili čirilićnim natpisima mjesta, jer šta ima tuda da se voza neko ko ne zna da čita čirilicu, ali eto i to se promjenilo, sad znamo gdje smo, osim ako ne piše tabla Konzum, Sanči oma skreće u  obilazak prodajnog mjesta- žena je naime direktorica prodaje. Prvo smo se jelte na Baš- čaršiju sparkirali ko pravi turisti, kud će suza nek na oko, pa prvo u Željo na ćevape, pa slatko čoše, pa Morića –han, pa još negdje ne znam, što je meni s obzirom na to kako je Gile živčan bilo jako brzo, ali još živčanijoj  Gi je dopilila naša „šetnja“ počela je urlati na sred čaršije da ona više ne ide ni na kakvu kafu i zašto se sad odjenom kava zove kafa.<pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="96caa41e-6403-11eb-9797-0242ac120019" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="96f96484-6403-11eb-9fb1-0242ac120063" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>Raja je plakala. </para><para> Meni su pitali svako malo- jel ti bona nisi odavde? Moj upitnik iznad glave je skinu Ado, „ prvo prosjacima nitko pare ne daje, i nitko ne govori dobar dan na ulazu u kafić jel t'sad jasno! „</para><para>Meni i suprugu je bilo te prve godine jako veselo, oblačili smo i svlačili pancerice, navlačili gaće i podgaće po cjeli božji dan, a kad nismo to radili onda smo tražili rukavice po kući. Gi je sišla na bebi stazu oko deset , u pola dvanest je bila na vrhu Poljica, i samo je pitala Adu svog novog jarana i učitelja skijanja, jel mogu sada..jel mogu sad.. jel mogu sad.. „haj natačkaj ga jarane“...za one koji ne znaju lokalizme natačkaj to znači da se sagneš u položaj jajeta staviš štapove ispod ruku i strmopizdiš se najbže što možeš pravocrtno, po najstrmijem dijelu.. i ode ona.. nekoliko puta smo red za tanjurić spašavali od dolaska puno kola hitne pomoći iz Sarajeva. Najbolji su bili čike na žici , koji nisu baš sto posto razumjeli što ona priča, ali im je onakva mala roza, glasna i histerična, jer Gi mora imati sve sada , kakav red.. koja se nemilice gura i viče začudo bila super, pa su je puštali preko reda..nije pala na onom tanjuru ni jednom, što nije lako vjerujte mi.  Tako svi proskijali, preživjeli nedostatke struje i vode, par pola satnih višenja na žicama, poznatu jahorinsku maglu, nekoliko padova i posjekotina sve u svemu mašala..želuci pražvakali mora ćevapa koji su još onda bili četiri marke s kajmakom. Prva je godina završila s ručkom u Inat- kući u Sarajevu, i s najboljom begovom čorbom ikad..</para><para>Druga je godina počela s slapovima Nijagare koji su se sljevali od Hotela Bistrica prema Tremagu, pa nizbrdo prema Palama, do Tonke smo se popeli ko baje. Bog je cestu očistio odlično. Guračima smo tak i tak platili pivu zbog tužnih faca. Djeca izavala poplavu suzama, drugi dan pao snijeg. Prije samog dolaska novine su bile pune slika smrznutih ljudi koji sjede na žici Skočine, 12 sati i skidaju ih s ljestvama. Suprug je razmišljao da kupi jedne sklopive, jer kad se već selimo, a ne pakiramo na sedam dana možda ne bi bilo loše i lojtre ponijeti. Čim se žica trznula mi smo samo gledali di ćemo iskakati .</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="966a7ab2-6403-11eb-87f1-0242ac120054" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Te godine smo imali i psa s sobom, gazdu Nerona koji je bio atrakcija u Peggiju s kapom i sunčanim cvikama glumio Spliću.</para><para>Pozvali su nas  jednu većer na tulum u Javor koji je na vrh brda. Kako smo u Javoru svaki dan bili na ćevapima procjenili ljudi da smo dovoljno ludi da pridonesemo atmosferi. Pješaćenje do tamo nije bila opcija pa nas povezli čike u ratracima. Tako smo svim mogućim prevoznim sredstvima u kojima smo se vozali ikada dodali i ratrak. Ludilo brale, kokpit mu izgleda ko svemirski brod. Tulum je trebao biti „igra rock and roll cela Jugoslavija“, a ispalo je da je rock band jedan Matek s dječjim sintisajzerom i tri nevidljiva, koji je od rocka znao jednu stvar od Riblje čorbe, i to onu kupit ću si pištolj od švercera na crno.. ekipa je bila iz Splita, a škvadra s Pešćenice ( kvart u Zagrebu) i mi mješano meso, teletina ispod saća perfektna, plus konobari i svi su znali narodnjake koje je Matek svirao koje sam ja da mi Bog prosti i pomogne čula prvi put, zadnji put i nikad više. Jedne godine je došao u Javor oko ručka pravi pravcati ciganski trubački band ravno iz garaže s posuđenim instrumentima, pješke na vrh brda u Javor. Trebalo nam je do pola pjesme da skontamo koja bi pjesma bila,  kako su bili dobri, uši otpadale. Onda su padale oklade i kod upućenijih u materiju ; „jel Mesećina? Ma jok prije sumrak!“. Te se godine Goga strmopizdila na ravnom jer je gledala instruktore skijanja, a ne pod noge. Vratili se kući šest cijelih i jedna bez koljena.<pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="97dfb182-6403-11eb-b065-0242ac120054" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/><pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="964adf18-6403-11eb-bed8-0242ac12003d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Sljedećih par godina smo skijali na plus 14 po blatu, sjedili u Peggiju u kratkim rukavima i brali visibabe. Uspomene na te godine su još uvijek jake jer su nam skijaške jakne pune neoperivih  fleka od ulja kojim podmazuju koluture na žici. Mislili ljudi stiglo proljeće pa podmazali žice za ljetni san.</para><para>Jedne smo visisbaba godine u subotu došli u Bosnu u ponedjeljak ošli u Austriju. Lijepo putešestvije, ali one dvije visibabe na zadnjem sjedalu su imali lica kao poslije potopa . U Austriju su isto rasle visibabe, ali oni imaju umjetni snijeg bolje rečeno led i žice s grijanjem stražnjice koje koštaju ko svetog Petra kajgana. Zapravo više koštaju svetog Petra germ- knedle i to samo s maslacem bez vanilija umaka.</para><para>Lani smo došli usred najvećeg kijameta, susjedi nas ispratili u suzama jer su mislili da nas posljedniji put vide, frendovi koji su trebali ići s nama odustali ( što ćeš Dalamtinci), Sarajevo se od snijega nije vidjelo, predsjednika helikopterom spašavali s Jahorine, a mi na vrh brda stigli u jednom potezu bez guranja. Nismo vidjeli ni raju koja gura ni da platimo pivu, nako, jer bilo je -29. Djeca otišla na vrh, a vratili se pingvini, bez nožnih prstiju, jedino se iz mene kao i obično pušilo. Meni naime nikad nije hladno. Ja sam jedina pila kahvu vani ispred Javora. Konobarima još uvijek vise vilice (anatomija) .Provjereno. I  pamte nas, oooo eto vas ! Jel ono oooooo iznenađenje i dobrodošlica ili uslik tuge ooooooooo opet, ne znamo.</para><para>Prvi puta smo vidjeli da na Jahorina zapravo pada snijeg kako se spada, kada pada. Prvi puta smo Šator i Tonku zamjenili Rajskom dolinom i Vilom Zlatna žita. Oprosti Lidija, ali brate mili od kuda zlatna žita na 2000 metara. Više bi pasalo „Smrznuta lija“  ili  „ Pijani vuk“ ili tako što. Infrastruktura se poboljšala, eto dva šesterosjeda rade brzi ko munje pozadinu ne griju, čike ostali isti, Praču ili ti Skočine – to je najljepša staza na brdu, vidjeli prvi puta jer do lani na njoj rasle visibabe. Glavna fora Gi i Ade  bilo je vikanje skijašima na stazi „ odi vrit „  s pristojne udaljnost to jest s žice dok ih neki Slovenci nisu skontali, pa su se skijali s kutijom na glavi. Uglavnom struktura Jugoslavena na koju su računali se promijenila na Slovence koji su sve više u Bosni od kad su u Europi. Pitali mi konobare; „pa de su bre Beograđani?“ kažu ljudi oni koji imaju para u Aspenu ili Švajcarskoj, a oni koji nemaju na Petlovom brdu ili Banovom brdu, neki i na Čukarici. Druga fora je bila ; „ Ado zove te neki low battery već peti put !“</para><para>Ovu smo godinu jedva dočekali jer smo svi bili tako umorni da se samo čekalo kada će ko koga da pojede bez vilice, noža i salvete. Tri puta smo promjenili postavu, tule i  aute s kojima idemo i onda se odlučili da idemo s Sanči bez 4x4 jer nismo već dugo dečkima platili guranje 20 evra. Eto sad smo platili. Konačno.</para><para>Imamo novi kafić Rojal zato jer ima umjetnu vatricu i razne vrste pive. Glavna fora ove godine je bila;</para><para>“ vikne Bosanac Ado u Omišu- konobar ja bi pivo! A konobar njemu - pivaj ko ti brani!!“</para><para>Vrijeme ko u Londonu, magla svuda, magla oko nas. Vidjeli i lisice. Snijega ko na sjevernom polu. Slovenaca više nego u Sloveniji. Šesterosjeda tri. Sunca ulovili dva dana.Sunči je naručila oblatne s žutom kremom i to neke starinske, a ja prevrnula Coolinariku, pa đe me nađe.. radije bi kuhala pašticadu, harambaše i brujet odjednom nego oblatne. Pojele su se..hm.</para><para>Uglavnom sve je išlo ustajalim redom dok se nije pojavio Gile u četvrtak. Ničim izazvan.</para><para>Onda je krenulo malo bržim redom i s malo više piva-nja i vina.</para><para>Zadnju noć su uglavnom probdjeli, kako ko, moj muž inače doma zimi spava u boravku, ne zato što se ne volimo.. ma kakvi.. nego zato jer ja ne mogu spavati ako prozor nije otvoren, a on može. Još ima tri deke, dva popluna, otvoren radijator  na 6 , termofor i debelu pidžamu. I čarape . Ja nemam pidžamu uopće, kao takvu. Od sada lakše spava pored otvorenog prozora jer sam mu život spasila. Dečki ispod nas koji su otišli na dernek, a peć odlučila malo da dimi pa smo se skoro pogušili, svi osim mene naravno. Ja sam lijepo spavala, ostali dežurali.</para><para>Kući stigli živi i čitavi u subotu, svi osim Gileta on došo u srijedu, platio dva puta po 50 maraka čisto da ne prekine tradiciju. Mi skoro, ali od Sanči mama je iz Bosne pa nas to nekako spasilo. Posjetili Sarajevo, pojeli ćevape u Mrkvi..mašala. Sarajevo reklo bujrum i  iduće godine. Gi rekla : Kaj ???<pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="96e69840-6403-11eb-acd2-0242ac120058" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para>

AJ, KOLIKA JE JAHORINA PLANINA ? - dvojka ili dvica?

AJ, KOLIKA JE JAHORINA PLANINA

<para>Kakova su jela naši stari pripravljali?</para><para>Juha, govedina i "cušpajs" bili su u gradjanskim kućama svagdanja hrana. Bez "govedske juhe" nije nitko bio, pa je vole Zagrebčani i danas, kad je govedina znatno skuplja.</para><para>Ako bijaš govedina tusta, ukuhala bi majka "rižkašu" (rižu) ili geršl, a inače bi umiesila od braša "krpice", široke ili uzke rezance, trgance, napravila žličnjake (Griesnudele), ulivanke (Eingussnudele), ribanu kašu ili gris, kojega otac nije volio, jer mu se lovio za guste brkove.</para><para>Umak ili "sos" za govedinu bijaš najobičiji "hren", koji je morao biti "tak lut, da je išel čes nos van", pak umak od luka-crljenca, dok nam onaj od češjaka sa ukuhanim žemljama nije išao u slast, ali smo voljeli "paradajze" i "samoborsku muštardu".</para><para>Govedinu bi pripravljali i na bavarsku, angliansku, holandezku, muskovečku (rusku), talijansku.</para><para>Od teleta jeli su glavu, moždjane, uha, jetrica, ražlec, nadeveni želudac i slezena, teleće nogice, teleći bospor, teleće karbonadle, teleću lopaticu i teleći kuk.</para><para>Dobri moj otac više je puta sam dognao kući tele i platio za njega po 3 forinte. Polovinu bi potrošili mi, polovinu susjed. Kožu je otac prodao jednom kožaru ili na Potoku ili ju dao prirediti za obuću, a tako su radili i drugi.</para><para>Od juha zvala se jedna "polevka", jeli su juhu od jetara, juhu "panadicu". Bažuljeva juha, iz crnoga kruha juha, iz gljiva juha, juha od kosane vizovine (riba moruna), krapovine (šaran) i ikara.</para><para>Postna se juha pravila od leće, krapjega mliecča, od puževa, rakova, od friganoga krapa ili šćuke (štuka), od žabe, željva (kornjača), a jeli su kao postnu juhu i "prežganu juhu", pripravljali "slepu" govedsku juhu, od kiselog i sladkog vrhnja, od mlieka, vina i celera.</para><para>"Eingemahsce" zove naš Sokač "zajuhja", a bila su peršinova, jetrena, limunska s špargom, karfijolima, paštetima, od pisane pečenke, od pisane pečenke moštom. Na "zajuhja" spadao je i jezik sa umakom ili pečen, fileki, volovski rep, gulaš, "berzolica nadevena i tenfana".</para><para>Nadevi u postne juhe bili su od žemlje, vrhnja, mali knedlini od krapovine i šćukovine. Postno jelo bila su frigana jaja ili cvrće, pečena nadevena, strta jaja, jaja "kakti volovske oči", nadevena jaja sa racima.</para><para><emphasis>Ptice-popeke (Columbus fluviatilis</emphasis>) kao postno jelo, spremili bi na "rumenom sosu". Od peradi bijahu u ono vrieme obični kapuni (kastrirani kokot), koji su danas riedki. I pilići "friganci".</para><para>Umak pravili su od luka, suhoga, zelena, kuhana hrena, i sa vrhnjem, od merlina, kopra, češnjaka, raka, od pisane pečenke, "paradajskeh jabučic", peršuna, poruga luka, sardela, kiselice, pisane pečenke, "vugerkov" (krastavac), haringa, šipka.</para><para>Osobita poslastica bijahu puhovi, koje su "nadevali" i na "rosteru" pekli, u sosu ih pripravljali. U zimsko vrieme znao je otac donieti kući i pokojega puha, koji su seljaci dušili dimom u bukvama. Majka ih nije voljela, jer da nalikuju štakorima, ali je rado spravila njihovu mast, kao dobar liek od opekline i pohranila u "špajzi". Jeli su i meso od vidre bilo tenfanu, bilo pečenu.</para><para>Uz pečenku (svinjsku, janjeću i drugu) bila je i salata, s proljeća "matovilac", prva proljetna šalata, i radić, kojega je otac volio, jer bijaše "žuhak", dok regvarta (endivije) nismo voljeli. Ove dvie šalate i danas su u Zagrebu ostale "purgarske". Za šalatu imali su grah, karfijol, zelje, povrtnicu, krastavce, jagode, višnje, šljive, jabuke, kruške, tunje, pomerandje, artičoke, "zmešanu" šalatu.</para><para>U ljeti jeli smo glavsčiku ili onu visoku šalatu vezilju, koju su naši stari zvali "Bundsalat".</para><para>Za salatu spremila je majka i mošnjice (zeleni grah - mahune) sa sitno kosanim češnjakom i dakako vinskim octom, ali i krumpir na koji bi narezala "celera, kojega Zagrebčani vole veoma".</para><para>Kuruzno brašno mjerilo se na holbe i poliće, a Gračanke ga na Kaptolu prodavale na istome mjestu, gdje ga prodavaju i danas.</para><para>I mlieko bijaše jeftino, a prodavale ga samo Laščanke, ali ga nisu nosile u "plehnatim kantama" kao danas, već u zemljanim lončićima, koje bi svrstali u rešeto i nosile na glavi. Prodavale su mlieko na Krvavom mostu na prostoru lievoga kuta ili ga donašale kući. "Lonček" obrana mlieka stajao je 2 krajcara, sa vrhnjem,koje bilo "kak prst debelo" 3 kr., dok je polić mlieka domaćica kupovala po 8 kr.</para><para>Kolači bili su navadni; jeli su "kifline" i "krafline". Ovi su bili fašinski, drugi od pjenica, od rakova, vrhnja, bubrega, od vrtnoga grozdića (ribizle). Močnjaci bili su prhki jabukovi, bavarski, od čokolade, mandalski, pomerandja, masleni, od višanja. Pflancline pravili su od "krapovih ikric", od telećih jetara, višanja.</para><para>Za konfekt bilo je "cukorja": mandala pečenih, cimetom i čokoladam, jeli se prhki "vrtanjeci", čokoladni "kušci" (puserli), cukorni, bieli kušci, sladki "venčeci", "holačeci", cesarski "hlebci", pak borme i "holipe".</para><para>Bilo je jela "od rib, žab i želva".</para><para>Ribe su pripravljali ovako:</para><para>Krap (šaran) bio je modro obkuhan, na crnoj juhi, bio je pečen, bio je "prevehli", "prekuhan", na limunskoj juhi, frigan na juhi, na juhi crljenca-luka, a pravili su od njega i "hladnetinu".</para><para>Šćuka (štuka) bila je prekuhana, pečena, tenfana na limunskom soku, pripravljena hrenom, mandalinskim, sardeličnom juhom, šćuka "kakti štokfiš" u kiselom zelju.</para><para>Soma su pekli, frigali, pekli na ražnju, od glave pripravili hladnetinu, juhu.</para><para>Piškure (Misgurnus fossilis) spremili su u zeljnem soku sa "gvercom", šafranom i "muskatpletom" (Muskatbluthe), u juhi ili ih frigali.</para><para>Žabe su jeli u juhi, frigane, kao "karbonadline".</para><para>Željve (kornjača) priredili su zelenim grahom, limunskim sokom, na "reski juhi", tenfane.</para><para>Rake su frigali, kosali i pekli od njih "rakovkoh".</para><para>Morsku "hobotnicu" i "austrige" (oštrige) bi jeli sa limunskim sokom.</para><para>Pak, da to ne bijahu vremena, kad je Zagrebom tekao med i mlieko i dobri naši "purgari" živjeli kao "bubreg u loju".</para>

Kakova su jela naši stari pripravljali?

<para>
 Centar ovoga grada je jedan trg.
</para><para>
 <emphasis>Centar svih gradova je jedan trg.Još od rimskih vremena stroge kocke ulica vuku gradove u trgove, koji su početak i kraj svih ograničenja.</emphasis>
</para><para>
 Plaza de la Virgen.
</para><para>
 <emphasis>Važnost im daju uzvišena imena , imena uzvišenih stvari i pojava poput trgova republika, prevažnih da bi bili ulice.</emphasis>
</para><para>
 Trg Djevice.
</para><para>
 <emphasis>U ovom gradu na ovom Trgu , uzvišenoj kocki na kraju svih sjecišta, dali su ime Djevice. One Djevice s veliko D, djevice svih djevica, uzišene pojave.</emphasis>
</para><para>
 Tu se sastaje svjetovni i duhovni dio ovoga grada, tu je katedrala posvećena Djevici sa biskupskom palačom i palača lokalnog vladara. Tu se održavaju sve gradske fešte.
</para><para>
 <emphasis>Tu se viđa i biva viđen, na trg Djevice se dolazi u najboljem odjelu očišćen od prljavih svetovnih stvari  i pojava, zato kocku čine katedrale i biskupske palače, a ne pekarnice i mesnice. Samo ponekad se uzvišenom trgu dodaje svjetovni kontapunkt šatora i pučkih fešti da bi se utišao jal između onih koji imaju i pripadaju i onih koji nemaju i gostuju na svetoj kocki u kojoj završavaju sve ulice.</emphasis>
</para><para>
 Još uvijek oko ovog trga žive plemićke obitelji sa obiteljskim grbovima iznad ulaznih vrata. Još uvijek se poštuju neki srednjovjekovni običaji. Iz vremena kada se ovaj grad brodova natjecao sa Venecijom i Genovom.
</para><para>
 <emphasis>I samo ponekad se rulja pusti na tu svetu kocku da bi se klanjala i divila moći ulaznih vrata i strašnih lavova s orlovskim panđama.</emphasis>
</para><para>
 I vratar u livreji je otvorio vrata jedne od obiteljskih palača na trgu. I izišle su njih dvije. Starice. Ali na čijim se crtama lica čita: da su sestre, sestre blizanke. I u hodu im se čita, da su ono što nekad zvalo "visokog roda", iako im je kralježnicu iskrivila starost. I vidjelo se po načinu na koji su se pozdravile sa slugom i izišle iz palače da su gospodarice kuće. I po načinu na koji se drže pod ruku i usklađeno hodaju se vidi; da su tako hodale jedna uz drugu od djetinjstva. I on, hod, je discipliniran i savšeno odmjeren, to je hod kaste koja čuva pod svaku cijenu postojeći poredak. A jedna od tih dviju sestri je časna. I čitam njenu uniformu i njen pojas sa tri čvora. Pripada ženskom redu franjevki, klarisama.
</para><para>
 <emphasis>Vratar u livreji otvara vrata dvjema staricama . Ulaze na trg brzim korakom, naglašavajuči svoju važnost visokog roda čvrstim hodom, ne bi li što manje doticale pod, jer pod je za puk. Dva ista stara lica, stisutih usana. Prva  u uniformi starih gospođa visokog roda, stroga i dolična kako se pristoji , zakopčanoga kaputa , strogih udobnih cipela i stroge sjede frizure, bez tragova uljepšavanja ili dopadnosti.Druga u uniformi časne sestre klarise.</emphasis>
</para><para>
 Te žene su ostaci jednog svijeta, u kojem je bio običaj da se jedna kćerka iz svake plemićke kuće pošalje u samostan. Običaj koji je postojao u svim velikim urbanim centrima Mediterana. Kako u  ovom gradu u Valenciji, tako i  u Veneciji, i u Genovi. I postojala su pravila na koji se način biralo žensko dijete koje će ići u samostan. Ali na koji način odabrati između dviju blizanki? Na koji način reći: "Ova je stvorena za samostam. A ova druga, ona je za svijetovni svijet". I da li su u ovom slučaju pri odabiru pogriješili?  Jer za razliku od muških franjevaca koji svi nose pojas sa tri čvora, kod klarisa samo nadstojnice samostana mogu nositi pojas. Ali ona nosi i krunicu zataknutu za pojas. I zlatni medaljon sa djevicom javno istaknut oko vrata. Sve su to simboli moći, ambicije i bogatsva koji su suprotni sa  čvorovima na pojasu koji podsjećaju na tri zavijeta svetog Franje: poslušnost, siromaštvo i rad. 
</para><para>
 <emphasis>I jednoj i drugoj Bog je podario milost  rođenja u visokoj kasti, koji je obećavao lagodan život, lišen prizemnih  svjetovnih briga borbe za goli opstanak. Niti jednoj Bog nije bio milostiv te joj podario ljepotu lica koja  život čini lagodnim, lišen prizemnih muka u želji za dopadanjem, svima i važnim i nevažnima. Uz ljepota lica jadna duša se ne vidi.</emphasis>
</para><para>
 <emphasis>Strogi običaj doba je jednu sestru blizanku odveo u samostan pružajući joj ljepotu duha  da njime pokuša osvojiti svijet. Drugoj je ostavio moč novaca i položaja da njime upravlja svojim i tuđim  životima.</emphasis>
</para><para>
 I način na koji me je pogledala kada sam ju fotografirao mi je rekao. Kao i način kako se njena sestra za njenu nadlakticu primila. Sve mi to govori da je napravljen krivi odabir, da je ova koja je zaređena bila stvorena za svjetovni život, a skromnost ove druge, koja ne ističe niti jedan simbol moći ni bogatstva, ona je stvorena za samostan. Ona, koja se ni ne osvrće na svijet oko sebe. Koja niti mene nije primjetila. Ona je stvorena da bude časna sestra.
</para><para><emphasis> „Ne mogu no gledati u pod, ne priliči se  tvojoj odori  taj medaljon “</emphasis>  </para><para>
 <emphasis>„Imala si sve draga sestro  i nisi iskoristila ništa, taj crveni šal se ne priliči tvojim godinama“</emphasis>
</para><para>
 I čini mi se onako zamišljena da uopće ne sluša svoju sestru kad joj nešto govori u uho.
</para><para>
 <emphasis>I prkosno gleda naprijed stisnutih usana dok  joj sestra sikće na uhu</emphasis>
</para><para>
 <emphasis>„ što će ljudi misliti“</emphasis>
</para><para>
 Nego da je uronjena u sebe. I da se sjeća.
</para><para>
 Doba nevinosti.
</para><para>
 Kada su se igrale sa drugom djecom.
</para><para>
 Na ovom pločniku.
</para><para>
 <emphasis>Što će ljudi misliti ? </emphasis>
</para><para>
 <emphasis>O dvije djevice.</emphasis>
</para><para>
 Na Trgu Djevice.
</para><para>
 <emphasis>Na Trgu Djevice</emphasis>
</para>

KATALONSKA PRIČA; O DVIJE DJEVICE

<para>U zadnje vrijeme me je spopala riža.</para><para>Zakaj, ne znam! Mislim da je to zbog krize, iako se moja baka ne bi složila, za nju je još uvijek riža vrhunac luksuza. Meni su vrhunac luksuza žganci od prženog kukuruznog brašna na kaj ona veli jedno dugo i znakovito bljek s dva tri fuja. O tempora, o mores!!!!</para><para>Njene uspomene iz djetinjstva nisu lijepe kao moje jer mene osim bake, veže i moje najdraže jelo (a za kaj bi i bile vezane nek za jelo) na rižu s mlijekom.</para><para>U milo nam socijalističko doba jedino kaj se je fino moglo napraviti od riže je riža s mlijekom, jer to je jedino jelo koje zahtjeva da se riža raskuha do ne prepoznatljivosti. Ovi ( čitaj Vanja) koji jedu slatku rižu s cimetom i  čokoladom neka prestanu čitati.</para><para>Ja jedem isključivo slanu. Od slatke mi se da prostite blju…!</para><para>Moj je sin  probao kod bake raskuhanu rižu žnj kvalitete i naravno da je bio oduševljen. Ja uopće ne znam di istu baka kupi.</para><para>Moj je sin jednom probao kod Vanje  slatku rižu.. izdajica je oduševljen..</para><para>Rižica vam je savršena za dijetu naravno bez ičega, iako je meni puno draža s ičegom.</para><para>Naprimjer s hobotnicama ili lignjama. Nikak ne kužim one kaj su mršavi kaj trlice, a ipak su pol života na dijeti, sveudilj nezadovoljne svojim izgledom i životom i naravno gladne i histerično čangrizave pa jedu mene ako se slučajno zateknem.</para><para>Mazohizam koji širi photoshop je poprimio razmjere fajrunta nakon pučke veselice.</para><para>Neke snajke i kad imaju trideset dva kilograma s krevetom i očitu anoreksiju jedino o čemu govore je dijeta.</para><para>Narežite si vi samo finu kaloričnu i kolesteroličnu hobotnicu ili lignje ili neke glavonošce na kolutićavce i stavite na sitno nasjeckani luk popržen na maslinovom ulju, zatim dodajte rižicu i alkohol, vino ili vermouth ili limončelo i slično ovisi o ičegu i ukusu, malo ju postaklite te podlijte temeljcem ( ili kao zaposlena majka i domačica dodajte kocku za juhu odnosno više njih)  pred kraj kuhanja dodate malo paradajza i češnjaka soli i papra i po ukusu začina naravno mediteranskih. Kad ugasite kocku maslaca i malo soka od limuna koji čini čuda od svake hrane. Tako isto se spremaju i plodovi mora, ali oni se dodaju pred kraj kad je riža već mekana. Tajna je u jednostavnosti i puno mješanja i stajanja pored šporeta, uz rižoto se ne peru prozori i posprema kupaona, zato je pun ljubavi. Najpuniji je onaj skradinski rižoto, on se kuha tri dana od kojih se dva dana miješa.</para><para>Ostale razne vrste rižota se rade tako da se najprije prodinsta na luku osnovni ičeg za rižoto, gljive ili jetrica ili meso ili povrće ili voće narezano na male sastavne dijelove  pa se dodaje na početku ili pred kraj ovisno o žilavosti, ili kombinacije raznih ičega kao u cajunskoj Jamballayi – piletine, kobasica,  povrća i ljutih papričica ili španjolske verzije u Paelli sve isto plus dagnje, morski plodovi i šafran .</para><para>Riža koja mora biti najskuplja na polici tako ne možete fulati, malo popržite luk dok ne postakli dodati alkohol obavezno i podlijeva s temeljcem dok nije gotovo, tek se na kraju dodaju mirodije.</para><para>Sve ono što vam paše. Kreirajte svoj osobni interaktivni pristup kuhanju i umješajte u rižoto sve kaj vam je višak u frižideru.</para><para>Kaj da vam ja tu sad solim, kad vjerojatno više volite papar.</para><para>Neki zapravo vole sol. Sani naprimjer. Kad ona napravi zelenu salatu, onda je uglavnom ona i jede. Usta su joj u potpunosti bijela. pa vam ne moram reči koji je osnovni sastojak preljeva za salatu. Salata je u komi, a eventualni zaostali puževi i žabe u potpunosti preparirani i dezinficirani. ( eto kakva su vremena danas došla da se radujem žabama u salati i crvima u jabuci . O tempora , o mores!) Na kraju nagne zdjelu i posrče ostatak. Ona je jedina osoba koju poznam koja je stalno na dijeti, ali zato graha s kiselim zeljem može pojesti sedam tanjura. Toliko voli slano i octeno da je čak i kolač za prvi rođendan svog sina uspjela u žaru totalne histerije kaj mora peći kolače, posolit. Kolač je bio s čokoladom, šlagom i soli. Od toga je gora samo slana kava.</para><para>Potpuni uspjeh pred brojnim društvom, i naravno svekrvom.</para><para>Gloria in excelsis Deo et in terra pax hominibus bonae voluntatis !</para><para>
 ☃ Sretan Vam Božić !!!!
</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 25

PARIS IZ MOG TUPOG UGLA

<para>            Prvi puta u životu u kineskom restoranu bila sam  u den Haagu  gdje me je vodila Tinkina sestrična već spomenuta Andrea jako, jako davnijeh dana..</para><para>To je bila čista egzotika, a to iskustvo je u meni izazvalo nešto između fascinacije i skoro prestravljenost. Kod nas naravno Kineza nije bilo ni u kakvom obliku, a kamo li u obliku vlasnika restorana još godinama nakon.</para><para>Poslije tog iskustva mislila sam da ja i Kinezi nećemo nikad na zelenu granu, ali srećom se proročanstvo nije obistinilo. To što su oni nama servirali bilo je prilično bez veze, nigdje glista ni skakavaca, neke sirove mahune bljakastog okusa.</para><para>Mora da je glavni kuhar bio na pauzi za ručak, a kad se još tome pride doda ili ti pridoda ( jaoj eto mene u jezikoslovce) nizozemski ukus i nizozemske namirnice...sreća iskustvo je pokazalo da  tako nešto kod nas u Kineza nemaju. Kinezi su jako prilagodljiva vrsta, oni se prilagode okolišu ko kameleoni, navodno se i odžute. Osim toga nisu više ni egzotika, moja kći je rekla da u Hrvatskoj žive Hrvati i Kinezi jer smo na bazenu u Stubakima jednom bili samo mi i stotinjak Kineza, na što je ona skontala ćemo još malo i mi Kinezi postati jer naše stanovnštvo asimiliraju otprilike dvije prosto proširene kineske familije. Nas  i Kineza milijarda  i četiri i pol milijuna statističke pogreške.</para><para>Onda sam ja svog supruga odvela u kineski u Zagrebu.</para><para>Isti je čaj od jasmina sve ostalo je ipak bilo bolje.... hvala Bogu što postoji sveta prilagodljivost. Dan svete prilagodljivosti je prvi dan početka moje dijete što će reči većina datuma u kalendaru.</para><para>Fino mi je u Kineza, ali fali još nešto malo nekak sam brzo gladna, možda kruha s šakom čvaraka. Vodila sam ja svog frenda Slavonaca u kineski, eee on neće nikad s Kinezima po granama, pogotovu zelenim.</para><para>Zato eto jedan jednostavan, bazni kineski recept za malo bolje početnike .. pokupite u dućanu file od bilo koje vrste mesa, puretina, piletina, svinjica, soja umak, papriku, mladi luk, mrkvu, rižu i naravno wok. Super je wok za zaposlene majke i domaćice  jer možete u njemu kuhati i druga jela, zapravo ja sve kuham u mojih barem pet wokova, ali može poslužiti i obična tavica.</para><para>Meso narežete na štapiće i uvaljajte u soja umak i ostavite da malo odstoji. Stavite zagrijati ulje- jako. Ispržite meso na vrućem ulju dio po dio dok ne posmeđi i omekša i vadite ga van. Nakon toga u istoj posudi na kratko popirjate mladi luk, mrkvu narezanu na štapiće, jednu žutu, jednu zelenu papriku. Dodate još malo soja umaka, malo tabaska, malo ljute crvene paprike, malo balzamskog octa.... Pomiješati s mesom i poslužiti s rižom kuhanom na pari.</para><para>Tajna je u malo i brzo popržite.</para><para> Ostala osnovna jela u kineskoj kuhinji se rade tako da se razne vrste mesa isto kratko poprže u woku, zatim se dodaje povrće, voće , paprika, luk, kikiriki, cashew orasi, sve narezano prilično krupno i poprženo tek toliko da malo omekša. Osnovni slatko-kiseli  umak može biti  i sladak i kiseo i jako ljut. Slavni slatko kiseli  se radi tako da se pomiješa malo paradajz pirea, tabsca, sojinog umaka i balzamskog octa u nedostatku rižinog kojeg sad ima za kupiti (sve to u orginalnim receptima ima pridjev kineski, kineski paradajz, kineski ocat, rezultat je isti) s jednom žlicom u vodi rastopljenog gustina, žličicom soli i žličicom šećera, te se ulije u jelo ili se u njega umaču kineski ravioli ili proljetne rolice. Riža obavezno, kuhana na pari. Ostale kombinacije s  shitake gljivama koja ne biste vjerovali obožavam, raznim klicama i bambusovim štapićima  su varijacije na istu temu. Radili smo i doma osim što hodočastimo u Kineza ( sad već ima I “ Alo Kinez”) proljetne rolice, staklene rezance i obične kineske rezance i raviole i patku i  pohali meso, a to pohano i ljuto najviše volim tako zvani Gambian. Uglavnom Kinezi nas malo po malo i sigurno koloniziraju.</para><para>Lignje, škampe i ribu na kineski i u kineskom  smo probali i nema šanse…. naša pridružena mediteranska vjera nam to ipak brani.</para><para>Svinje i kokoši smo izdali. Kineska slatko kisela juha je ušla u moju hranu za tješenje.</para><para>Gi obožava pečenu rižu s povrćem i jajima i pohani sladoled.</para><para>Aja je isto prilično  oduševljen, a i moja mama -najzadrti element, da ne velim fortifikacija zadrtosti u našoj familiji. Apsolutno ne mogu vjerovati da je uopće probala, a kamo li da joj je fino.</para><para>U međuvremenu smo otkrili japansku kuhinju koja je odmah zasjela na prvo mjesto omiljenih nam egzotočnih kuhinja s salatom od špinata i sezama i sušijem koji je vjerski pomirio gore spomenutu ribu te iste rolamo i doma . Moja mama ih je probala. To nije prošlo, ipak riba isto smrdi na svim kontinetima, alge da ne spominjem,<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>zapravo nismo joj ni rekli da su alge..moja mama moje priče ne čita tako da ne brinete.</para><para>I eto tako,  što bi reko Franjo za filanu papriku, pola moje familije bi za japanski špinat i domovinu izdalo.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 24

<para>Recept “izgleda” savršeno; i jednostavno i jeftino i fino.</para><para>Slanice su pobrale sve moguće pohvale na raznim priredbama, Amalijina sina glumca, koja bi me sad ubila da čuje da  Macbetha zovem priredbom.</para><para>Posebno su fine i izdašne, od kile brašna za dizana tijesta ih napravite punu košaru.</para><para>Kod nas žene poput nje uopće nisu impresionirane svadbom u Kani.</para><para>Obično dizano tjesto premazano jajem i posuto kimom. Sve kaj vam treba za ovaj recept imate doma, te je zato jednostavno, Amalija pri tome misli na ove idi mi dođi mi domaćice poput mene, ona nikad nije bila u kuhinji od nekih mojih. Ne zna ona kaj sve oni nemaju.</para><para>E JES MALO ŠIPAK!</para><para>Nemali broj mojih pokušaja bio je tvrd poput kamena.</para><para>Izgled? Paaa.. dosta je teško pronači usporedbu na zemlji; recimo malo su se razišle i sljepile tvoreći novu vrstu nekog svemirskog oblika .. ili su ostale male i  spljošte te tvrde ko kozji papak.</para><para>O stanju mog duha i živaca drugom prilikom.</para><para>“Pa, kako?” veli Amalija! – tu si sada zamislite moju facu koja sliči na gremlina nakon što ga zaliju vodom. Zato kaj se ja zovem Anomalija!</para><para>Pa jel umijesiš ovak, da, pa jel ovo, da, pa jel ono, da iiiiiii?</para><para>Katastrofa!</para><para>Tak i moja svekrva meni prodaje recepte za kolače i iznova se čudi kak mi ne uspijevaju, a svaki put mi zaboravi reči neku malu tajnu koju sve  kuharice znaju.</para><para>I tak kolači su mi super fini jer ja na sreću imam talent da znam kaj je s čime fino i kaj se s čime miješa, ali izgledaju kak veli moja sestra</para><para>datebogoslobodi.</para><para>Ja sam u kolačima jedan Borovec koji me je jednom nazvao i pitao kaj da radi s francuskim krumpirom, jaja su se zagorila, a krumpir je ostao sirov.</para><para>Stavio ih je u pećnicu istovremeno.</para><para>Prvi i osnovni uvjet za avanturu zvanu slanice je da imate električnu pečnicu, ne plinsku, što je bio moj slučaj. Sad više nije, zbog slanica sam kupila novi šparet .</para><para>Drugo.</para><para>Kuhinja najbolje vruća, zatvorenih vrata i da nije prometna ko autobusni kolodvoru. Dobro je ostaviti mačku unutra, ak zbriše jer mu je prevruće.. to je ta temperatura. Moj mačak spava kod moje mame ispod gusane peći na drva, blizu koja ja pretrčavam ako baš moram na zahod da ne dobijem opekline hodajući.</para><para>Treće.</para><para>Najbolje da vas nitko niš ni ne pita dok ne isplazite iz kuhinje s tacnom iz koje se puši i velite ta- da !!!</para><para>Umijesite kvas od mlakog mlijeka žličice soli, iste šećera, kvasca i malo brašna . Nek se diže. Vi dotle pušite i nervozno hodajte po kuhinji jer vam je vruće, a ne smijete van. Nemojte paliti radio da vas ne bi kakva Snajka iznervirala.  Dodate kilu brašna za dizana tijesta, dva cijela jaja koja prije toga dobro razmutite, malo rastopljenog maslaca, vrhnja domaćeg i još malo soli po potrebi i mijesite i dodajite toplo mlijeko dok se ne prestane hvatati za ruke, ali mora biti jako mekano. Nakon pola sata dizanja razvaljate na prst debelo.</para><para> Narežite na trokute veličine šake pa ih rolajte s hipotenuze prema vrhu gdje se spajaju katete.</para><para>Posložite dio jer vam naravno neće sve stati na lim namazan maslacem, a zboravila sam vam reći gore da ćete morati od susjede posuđivati limove, a sada ne smijete van iz kuhinje.Pustite da se dižu još pola sata. Upalite pećnicu. Premažite smjesom vrhnja (može i kiselo ili za kuhanje) žumanjka i soli i pospite kimlom, makom, sezamom ...u orginalu ide kiml.</para><para>Peku se dok  ne požute po vrhu. Iako će vam se činiti da bi trebalo još malo, to malo zezne cijelu stvar.</para><para>Vadite ih van!</para><para>Moraju biti mekane. Fine. Savršene, kao da ih je mijesila Amalija sama!</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKI POČECIMA 23

<para>Tinkino i moje putešestvije po stranoj zemlji Nigdjezemskoj i posjeta njenoj sestrični Andrei je rezultirala raznim pozitivnim utjecajima, kulturološkim prije svega jer muzeji su za umrijeti od ljepote  pogotovu onaj od onog bezuhog čiji sam teški fan, političkim jer su nam baš svi pripadnici baš svih nacija ovog svijeta koji su baš svi u onoj kuli babilonskoj zvanoj Haag stacionirani pokušali objasniti da nas dvije o ratu koji se jelte kod nas dogodio pojima nemamo. S ove distance mi se čini da su bili u pravu.</para><para>Spavali smo naime drito preko puta milog nam suda i OPCW gdje Andrea prohibira kemijsko oružje.</para><para>Kaj se tiče klope Nigdjezemska je idealna zemlja za mene.</para><para>Zakaj?</para><para>Zato kaj je sva klopa fenomenalna, uopće se ne morate truditi da recimo razvijete bogatstvo okusa na jezičnim papilama.</para><para>Sve je isto.</para><para>Ujutro za doručkom bi ja i Tinka igrale igru: pogodi kaj jedeš?</para><para>Šunka s keksom ili pekmez s zimskom, maslac s paradajzom i medenjacima s senfom! Zatvoriš oči, a netko te hrani.</para><para>Sasvim je svejedno, sve ima isti okus nemreš pogoditi kaj ti je u zubima ni po agregatnom stanju, osim sladoleda, možda ako imaš preosjetljive zube?</para><para>Zakaj je to dobro?</para><para>Zato kaj sam smršavila osam kila u dva tjedna. Jedeš tek toliko da preživiš. Da sam tam ostala već bi bila palica-trlica.</para><para>Palačinke, zovu ih poffertjes u Delftu su jestive, debele s hrpom maslaca i krumpiri ili ti pommes posvuda.. to su  Ameri maznuli Nigdjezemcima..</para><para>Ipak ima nešto što smo proglasili jestivim. Nekaj su i Nigdjezemci maznuli Amerima, sliči na Ameriku kao takvu totalni je smiš-maš. Tam smo to prvi put probale, jer se od Andree nije naravno moglo očekivati da nekaj skuha.</para><para>Guba je kaj nije skupo i super je kad vam dolazi veće društvo za grickanje i lajanje. Kupite grah bijeli u konzervi, avokado jako zreli, sad ga ima i kod nas, vrečicu  začina za dip, ima i toga ili neki meksički prašak u vrečici, vrhnje za kuhanje, majonezu, paradajz, mladi luk, masline crne, sir za ribanje i tortilja čips .Naravno da je sve iz dućana, pa to je američki recept, po ništ se nejde u vrt. Grah procjedite i propasirate kroz sito da se oslobodi kožice, zatim ga razmažete po malo dubljoj tacni u tankom sloju. Na to posložite zgnječeni avokado, koji mora biti malo mekši (to je ono zeleno kruškolikog oblika, neki puno “upućeniji” od mene u teoriji u egzotiku par puta su kupili mango, papaju i tako to dok nisu uboli) preliven sokom od limuna. Zatim pomiješate majonezu i vrhnje za kuhanje te začin za dip ili taco i prelijte po avokadu. Po tome posložite sitno nasjeckani luk i zeleni dio i paradajz te masline nasjeckane i bez koštica i po vrhu naribate sir. Sve zajedno u frižider da se malo ohladi. Jedete kao pajceki ( pajceki nisu piceki iako možete jesti i kao piceki) tako da se grabi s tortilja čipsom što se zahvati i kao u stara dobra vremena svi iz iste zdjele i sve ispada posvuda.</para><para>Nakon jela goste je uputno istuširati, i stavite neki stari stolnjak da nemate problerma s flekam od paradajza i majoneze.</para><para>Naravno da ne zvuči jestivo, ali je! Jako je fino !</para><para>U Nigdjezemskoj me još fasciniralo da su oni otkrili Big brother prije istoga jer svi ma svi prozori u prizemlju ogromni i bez zavjesa.. ovo bez zavjesa kužim to ni ja ne voli, ali otkrijete voajera u sebi taj čas bez obzira kaj mislite da ste fini i pristojni..ne mogu taj kulturološki šok uopće pojasniti..najprije mi je bilo neugodno žbrljit u frajera koji u papučama na fotelji u dnevnom boravku čita novine, onda sam si zamislila da je to dučan s namještajem i užvancija je počela, čak sam bila razočarana kad smo otkrili turski dio s teškim zavjesama na prozoru.</para><para>Sva je sreća da smo mi bili na drugom katu, jer tak su i one tetke s crvenim lampama otkrile da izlog dobro prodaje.</para><para>A kak sam otkrila turski dio? Tak kaj smo bili na nekoj datebogosobodi večeri na kojoj su bile neke očajne meatballs, pa je Ivan srce moje malo ( danas ima 25) htio jesti čufte u paradajz sosu kojih se sjeća još iz vrtića. Dok smo našli sastojke koje nismo našli pa smo čuda improvizirali prošli smo sve orjentalne i kineske četvrti za svaki slučaj.</para><para>Kad su čufte bile pri kraju i krenule širiti poznate miomirise po kvartu krenula je zvonjava na vratima..mili susjedi Nigdjezemci.. “Andrea pa jel vi to nešto kuhate?????????”</para><para>Ma neeeeeeeeeee!!!! ( zaboga miloga); veli Andrea s gnušanjem na mrske nam navike primitivnih naroda koji zagađuju čisti miris smoga i ispušnih plinova s nekavim lukom i mesom .</para><para>To su mi prijateljice iz pasivnih krajeva znate pa one kuhaju žao mi je !!!..</para><para>Na kraju se isplatila moja navika da kuham za cijelu ulicu je je cijela zgrada od tri kata i tri neprimitivna  stanovnika svinjski mljackala po dva tanjura mojih ogromnih oriental meatballsa u paradajz sosu..koje je skuhala neka snajka bez feređe, a dosta je teško išlo dok smo pojasnili moje kratke hlače..  naučili su da Hrvatska nije na bliskom istoku iako još nisu ziher di je..i najvažnije bolje rečeno vraški ih je zapanjila činjenica da smo smo ljubazni, i pozvali smo ih i u stan komunu u kojem žive čak četiri osobe koje još primaju  goste i dali im jesti i piti..i imali smo stolice..i žlice..vauuuuuu!</para><para>Mi nismo bili zapanjeni, mi svake godine prakticiramo bliske susrete treće i četvrte nekad i pete vrste s raznim vrstama dok se igramo turizma.</para><para>HAPPY HALLOWEEN!!!!</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 22

<para>Baš ima dobar domaći naziv, em fiš, em parikaš.</para><para>To ne spada ni u slavenske jezike, a kamo li u materinji mi službeni, u ovaj neslužbeni agramerski bi pasalo kak handšue*. ( rukavice)</para><para>Savjet odmah na početku;</para><para>kad se uvalite da kuhate za neku veliku feštu uvijek kuhajte nekaj kaj gosti nikad nisu jeli. Uspjeh zagarantiran!</para><para>I pravilo odmah na početku:</para><para>Kad kuhate nešto prvi put u životu ili još bolje kad nemate veze kaj kuhate, već to radite po intuiciji uvijek si zakomplicirajte život tako da kuhate prvi put u životu ono kaj svi znaju kako treba ispasti osim vas za veliku feštu.</para><para>I ja sam prvi put u životu jela fiš nakon što sam ga sama skuhala za slavni jubilarni rođendan mog muža.</para><para>Dakle...finu riječnu ribu tipa smuđ ne stavljati.</para><para>Riječne ribe od kojih se kuha fiš uglavnom su  štuka, som i šaran malo masniji i to obavezno, i kaj još kupite ili dobijete (može i ne mora), trebala bi i riblja sitnež od koje bi se morao kuhati temljac, a ja sam to preskočila jer to netko mora upecati, još trebate luk, ljute paprike, paradajz pire, sol,  i malo bijelog vina.</para><para>Ribu vam očisti i nareže netko drugi. U ribarnici naime, osim ako je ne ulovi the muž (ne vjerujem da ovo pišem) onda je on i čisti, nakon što se dva dana kupate kod susjeda jer vam je štuka u kadi. Poslije kad se kupate u kadi još dva tjedna imate osjećaj da se kupate u  Kupi zbog mirisa koji proizvodi kada i kupaona ( ne pomaže ni varikina)</para><para>Komade ribetine nikako ficleke*, nasolite malo namažete crvenom paprikom i ostavite da se paca što dulje to bolje. Luk izmiksate s mikserom pogotovu ako kuhate u veš loncu onda vam treba gredica luka. Stavite na ulje podlijevate vinom, dodate ljutu i slatku crvenu papriku, feferone, paradajz pire, lovorov list, dajte mužu da proba, ako pozeleni dosta je ljuto. Mora biti šarf* ( jako ljuto), ali ako kupujete skupo vino za poslije i ne mora. Uz fiš najbolje paše gemišt od graševine* ( to ne znam prevesti)</para><para>Može malo soli, papra i žličicu šećera. Kad se lijepo zgusne dodate ribe i samo tresete lonac. On trese da ga ne tresnete.</para><para>Riba se ne kuha više od petnaest minuta ili ti frtalj vure*, jer ako se raspadne neće valjati ni u kom smislu. Em neće biti fina, em će se neko udaviti s kosti zabodenom u rezance.</para><para>Nek malo odstoji poklopljeno da se prožme i sljubi ( di sam ovo pobrala). Fiš je gotov kad vam se čube*( usta) lijepe, a možete probati i s prstima pa ako se ne daju razdvojiti nekaj ste jako zeznuli. Zato šaran mora biti masan. Uz to vam idu domaći široki rezanci, ako imate mamu da vam ih napravi (brašno, jaja, voda, sol, a sve ostalo je čista dosada) ima ih i  iz dućana,a da nisu tako loši, iako to meni osobno kao ljubitelju safta i makarona ne paše nikako, meni je saft finiji s kruhom iz krušne peći.</para><para>Sve ostalo je povijest.</para><para>U povijesne događaje spada da sam zbog već poznatih vam osoba (Tinka, moja sestra i mama) napravila još i švajnšnicl* (svinjski odrezak) u umaku od  šampinjona zato kaj to paše uz rezance, a ne zato kaj one to vole. Količina za petero ljudi, čitaj deset jer ja uvijek pretjeram.</para><para>Fiš je jeo the muž, iz straha, ja jer sam kuhala, Vanja jer je moja najdraža prijateljica kojoj je sve fino, Ivan iz nepoznatih razloga ili mu je Vanja stajala na nozi pod stolom.</para><para>Na rođendanu je bilo dvadesetak ljudi.</para><para>Poslije je došao i penzionerski tamburaški bend, poklon punice zetu. Cukervaser* ( bljuv)</para><para>Pogodite kaj su jeli?</para><para>Uglavno su se zipcigeri* s gebisima* našvindlali* i digli štimung*.</para><para>Dajte mi sad farcajga* da si jednu zakurim*, i oprostite na tipfelerima*.</para><para>*agramerski</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 21

<para>
 INSTRUKCIJE ZA ŽIVOT
</para><para>- Jedi puno sirove riže. Ne volim sirovu rižu samo kuhanu, a i tu samo s mlijekom. Ovo je izvedenica iz instrukcija za Kineze koji i nemaju ništa osmi riže pa je globalno ovo najvažnija instrukcija za Kineze…pa ako ste Kinez čitajte samo ne boldano.</para><para>- Pružaj ljudima više nego što očekuju, i radi to s voljom. Nema to granica, oni uvijek očekuju više od najviše i nizašto</para><para>- Nauči napamet stihove koje voliš...JESAM!!!!</para><para>
 “nameću nam ritam marša, klanjaju lude ko đeram, zavija zbor s puno falša - ja po svome teram…“
</para><para>- Ne vjeruj u sve što čuješ, ne troši vrijeme na spavanje,i ne spavaj toliko koliko bi želio.</para><para>
 Vjerujem što ne čujem, vidim što ne želim nabolje utrošeno vrijeme je  spavanje…koliko bi tek s.... napravila da ne spavam osam sati ili i više po mogućnosti.
</para><para>- Kad kažeš nekome: Ja te volim reci to zato što tako osjećaš.Ok ajde bar jedno pravilo koje mogu poštovati</para><para>- Kad kažeš: Žao mi je, oprosti mi, gledaj osobu u oči. Kak da ne… pogotovo ako ti je šef</para><para>- Budi zaručen najmanje šest mjeseci, prije nego što se oženiš. Ups - prekasno</para><para>- Vjeruj u ljubav na prvi pogled..vjerujem, naročito prema cipelama</para><para>- Ne sprdaj se s tuđim snovima. A onih koji žele biti BOG glavom i bradom</para><para>- Voli duboko i pasionirano. Volim svog psa</para><para>- Možeš biti povrijeđen, ali to je jedini način da živimo puni život. I najbrži put u pakao</para><para>- Ako se ne slažeš, budi ipak lojalan. Uglavnom nelojalnima…</para><para>- Ne vrijeđaj. Slažem se, pametni ne vrijeđaju, a budale ne kuže prema tome nema ni smisla…</para><para>- Ne osuđuj nikoga zbog njegovih rođaka.Govori polako, ali misli brzo. Moram misliti polako ne čujem tako brzo…osobito rođake</para><para>- Ako te netko pita o nečemu na što ti ne želiš odgovoriti,upitaj s osmjehom: Zašto te to zanima? Onda druge riječi nisam trebala ni učiti</para><para>- Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspjesi, obuhvaćaju i rizike..jedino i samo</para><para>- Nazovi svoju majku. Odmah sada. Uz neke majke ti ni neprijatelji ne trebaju – čula sam jednu dobru- kako te neće ubiti oni koji te mrze kad te ubijaju oni koji te „vole"</para><para>- Kaži 'na zdravlje' kad čuješ da neko kihne. U Zagorju se iz nekog razloga veli „ vrit nos“</para><para>- Ne zaboravi tri stvari: a zašto ih onda ima nabrojeno barem 20 kad nitko i ne može pamtiti više od tri?</para><para>Poštuj samog sebe, a ko će drugi!!!</para><para>Poštuj druge, nema potreba nadolijevati ulje na vatru</para><para> Odgovoran si za sve što radiš. STVARNO? A tko šalje račun neodgovornima???</para><para>- Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo. Trudim se</para><para>- Kad primijetiš da si pogriješio, ispravi to brzo...optuži drugoga</para><para>- Odgovaraj na telefon s osmjehom, da onaj koji zove čuje da se ti osmjehuješ. Nadam se da ne čuje ako sam gola i u zahodu</para><para>- Zasnuj brak sa ženom/čovjekom, koji voli razgovarati. Ali pazi o čemu voli razgovarati, ako je ribičija nije dobro</para><para>- U starosti će vam konverzacija biti važnija od bilo čega..ma da, pa kaj je fakt je istina da nema sexa.. ak si to tad ne velimo sve kaj imamo onda smo ko one babe s robije..</para><para>- Ne budi puno sam. Uglavnom  tako si u najboljem društvu.. iako si  ja i ja nismo uvijek u dobrim odnosima</para><para>- Otvori svoje naručje za razmjenu/promjenu, ali ne zanemari svoja vrednovanja.Ustraj na njima dapače</para><para>- Vjeruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto. no comment</para><para>- Važno je da je atmosfera u kući ispunjena s ljubavlju. Prema hrani  i čistoj odjeći</para><para>- Učini uvijek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini. Jedino da počnem svirati harmoniku</para><para>- Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim/om, promotri situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada. Bolje mu je da mu promatram bivšu situaciju nego sadašnju s godinama se nakupi toga kaj ti ide na živce</para><para>- Čitaj između redova. Samo tako i čitam, ne znam zakaj opće knjige štampaju bilo bi najbolje da štampaju samo ono između redova…</para><para>- Podijeli s drugima ono što znaš. I gripu?</para><para>- Tako se stvara besmrtnost. Ako nije zarazno to kaj dijeliš možda?</para><para>- Budi brižan prema našoj planeti.Da bi bogati imali kaj zagađivati</para><para>- Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi. Molim te Bože daj mi snage da nekoga ne opizdim!!!</para><para>- Ne zabadaj nos u sve. Ja u niš ne zabadam nos, prste uglavnom</para><para>- Ne budi previše radoznao.Radoznalost ubija samo mačke koliko ja znam</para><para>- Ne vjeruj nikada muškarcu/ženi, koji ne žmire kad ga/je ljubiš- super da bi ja vidla da on ili nedaj Bože ona, ne žmiri - moram ja gledati i onda ????</para><para>- Jedanput godišnje otputuj negdje gdje nikada nisi bio. Ima divnih mjesta, Gobi, Himalaja, Amazona, Papua, Kizilkum, Vladivostok, Kamčatka, Jabuka …  </para><para>- Zarađuješ li puno para, plasiraj ih negdje gdje ćeš moći pomoći drugima. U banku na svoj račun i usput pomažeš banci da se obogati..</para><para>- Ne zaboravi da, ne uspiješ li u svemu što želiš, ponekad je to sretan pogodak.Eureka!!!!</para><para>- Ne zaboravi da ljubav između dvije osobe treba biti više nego potreba jednog za drugim.Šefe može barem sitno za kavu!</para><para>- Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu. Svega kaj mi je teško za nositi</para><para>- Približi se ljubavi i kuhinji s odvažnošću i predanošću.Živjela kuhinja!!!!!</para>

Kineske instrukcije za dug i sretan život- s mojim uputama za upotrebu za sretan mi rođendan

<para>Jednu me večer Višnja pitala “buš napisala i carbonaru?”</para><para>Pa kaj ima još onih kaj to ne znaju kuhati? Čujem vas pol kako odgovarate:“ Ima, ima!” Jao! A ja se tu mučim s nekakvim specijalitetima. Jel znate kak se kuhaju žganci?</para><para>
 Nemojte mi reći molim vas!
</para><para>Špageti na ugljenaričin način su jedni od najomiljenijih jela svima, provjereno, sancta simplicitas, a nitko ih ne kuha?! To bi djecu trebali učiti odmah u prvom razredu.</para><para>Carbonara znaći ugljenarica, ali to nije zato kaj špek mora pougljeniti.</para><para>Orginal se radi s sirovim jajima koja se umute u vruće špagete, na to se doda sir pecorino ili parmigiano i panceta. Ovo je moja poboljšana verzija ha ha ha ,a vidjet ćete zašto.  Skuhaju se kupljeni špageti (isti se mogu i doma napraviti, ali svi koje ja poznam misle da za to treba doktorat iz atomske fizike)  u puno vode i malo soli. Na praznoj tavi se sprže trake špeka za koje ste se na mrtvo ime povađali u dućanu da vam narežu na mesoreznici na tanko, pa su vas poslali da kupite najskuplju pancetu u foliji, jer jeftinije ne režu, i trake sprženog špeka onako da su hrskave, ali ne zagorene, se dobro poklope i sakriju u kuhinji da vam ih ne pronađu po mirisu i pojedu prije nego su špageti kuhani. Vjerujete mi na riječ prženi špek dovodi i susjede u obliku zombija u kuhinju, o djeci, mačkama, muževima i psima da ne govorim.</para><para>Prvo varijanta za atomske fizičare, dobro istući tri jaja s malo soli i po ukusu malo muškatnog orašćića  ( pitajte prvo da li vole lazanje, ako ne, ne dodavati muškatni)  dodati vrhnje za kuhanje i dobro promiješati. Sada se ubrzati do maksimuma, procjediti špagete brzinom brzog Gonzalesa, i vratiti u lonac te brzinom ptice trkačice uliti pripremljeni umak od jaja i  vrhnja, brzo miješati da se napravi svileni umak bez i jedne mrvice u obliku kuhanog jaja.</para><para>Poslužiti odmah s preprženim špekom po vrhu i parmezanom.</para><para> Ista varijanta je moguća za one koji misle da se sve mora kuhati dok ne zagori je  bez špeka tako da se u dobro kuhano i zgusnuto vrhnje doda sir za topljenje i malo mažurana ili s vrganjima narezanim na tanke listiće koji se posebno dinstaju na malo sitno nasjeckanog luka i na kraju umiješaju u vrhnje. S gorgonzolom, takaj u vrhnje za kuhanje dodate malo maslaca i pred kraj malo parmezana i gorgonzolu dok se ne rastopi na laganoj vatrici u isto vrhnje za kuhanje možete dodati malo poprženu kuhanu šunku i gljive tanko narezane, najbolje naribane, te  malo sira i parmezana. Može i gore spomenti žumanjak, špek i parmezan naravno ako ste hrabri. Ako promjenite rezance u  zelene ili žute ispadnete vrhunski kuhar. Na kutiji piše tagliatelle ak su žute, zeleni se zovu fettuccine verde, Verdi znači zeleni, a i Talijani imaju glupa prezimena ko i mi, iako su potpuno iste nigdje razlike u okusu. Zato najbolje primiti se posla i u malo brašna, jaje i vode umješati špinat i napraviti fine domaće rezance.</para><para>Na ovoj sili navedenih i jako kompliciranih recepata  se obogatilo pol Italije, na kuhanju jednog te istog mislim (znam da me je teško slijediti jer preskačem).</para><para>Neš ti zahtjevne kuhinje. </para><para>Sve je počelo kad neki Talijan ubacio u tavu malo češnjaka i maslinovog ulja i mrzlih špageta od ponedjeljaka koje je usput rečeno, Marco Polo koji je usput rečeno bio Korčulanin usput pokupio u Kini, pa je napravio aglio- olio u prijevodu – nemam ničega u špajzi.</para><para>Kad su zbrisali cosa nostra s mama mia u Ameriku preplivali su i špageti i običaji, a polenta i pomidori se vratili nazad doma.  Onda su skužili da se Amerima koji osim krava i graha nisu znali ništa jestivo skuhati, (po meni hamburger nije ništa  drugo do li zgusnuta šalša bolonjeze), mogu bubrezi skupo prodati. Kako na tom kontinetu isto samoniče koješta došli su ko svoj na svoje.</para><para>Za neke najskuplje “komplikacije”  koje nam danas prodaju vam trebaju tartufi, rakovi, ribe, školjke, motar, kapari i voda iz flaše- kužite ne?</para><para>Sve je samoniklo ili samo plivajuće.</para><para>Kad bi kumice naš sir prodavale tak skupo ko mozzarelu moja bi baba bila milijunašica!</para><para>O svinjama da ne govorim. Naše su svinje naprosto svinje. S njima ima svinjskog posla dok ne narastu na 120 kila, a od njih je sve skuplje, osim mislim da ne moram reči da parmska šunka ( koja mi nije baš ni fina)  košta kao da je od svete svinje.</para><para>I od najobičnije “otiša na” kvasine pokvarenog vina su napravili čudo. Aceto balzamico, neš!</para><para>Sveta vodica!!!</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 20

<para>Zapravo je čudno da čudnije ne može biti kako sam ja sve talijanske recepte naučila od osoba koje s kuhanjem nemaju puno veze, a jedna od njih je i Zdravka.</para><para>Da li si možete zamisliti sljedeće: raskuhanu tjesteninu bez oblika i  okusa poznatog hrvatskog proizvođača jajčanih tjestenina prelivenu s junećim saftom po mogućnosti s kostima, kuhanom na pet velikih žlica svinjske masti (da li sam rekla da su i makaroni začinjeni s istom količinom iste), te pet glavica zagorenog luka i koncentrat od paradajza.</para><para>To vam je ujedno i receptura za slavni “saft i makarone” moje mame.</para><para>Dodatne opcije su s sirom pa zapečeno u pećnici, s orasima i šećerom. Više od toga mrzim samo istu verziju s raskuhanom piletinom ili ti pileći saftić s raskuhanim pilećim kožicama, broj dva moje omiljene hrane je ajngemahtec, a tri sekeli gulaš. Mogu još dodati kuhanu svinjetina s kiselim kupusom.</para><para>Hvala Zdravka što si mi otkrila jedan novi svijet, jer ja sam mrzila tijesto do svoje dvadeset i pete ( to što sam ga prestala mrziti koštalo me je nekoliko dodatnih kilica na sve one prekomjerne) Zdravka je iz mrskih nam kapitalističkih zemalja donijela talijansku paštu. Dođem ja jedan vikend na more, kad dolje moja sestra i Zdrle friško povraćena iz inozemstva. Veli moja sister- danas Zdrle kuha. ???????????????????????????????????? iznad moje glave.</para><para>Nije mi za klopu uvijek ima kruha i koja kobasa suha, ali me frka za kuhinju kao takvu.</para><para>I stavila Zdrle paradajz oguljen od kožice da se kuha s cijelim češnjevima češnjaka, kockom juhe, malo šećera i dva ljuta feferona dok ne ispari sva tekućina ( molim miješati i pokriti s poklopcem, da mi se ne biste sjetili već spomenute moje babe).</para><para>Zatim je na kraju dodala  maslinovog ulja, i sitno nasjeckani češnjak i peršin. Skuhala talijanske penne al dente i prelila s saftićem. Ne znam kako me je nagovorila da probam, ali bilo je super i postalo jedno od mojih omiljenih jela . Comfort food. Fakat super!! Mrak!!! Ljutkasto, ukusno, tijesto savršeno, baš pod zub. Ljeti ja najbolje, iako u zimskom periodu kupite pelate u konzervi, nije loše. To se u Italiji zove pasta alla arrabiata. Ima razlika od orginala jer oni preprže češnjak prije dodavanja paradajza na ulju dok ne zamiriši, ali meni to nije fino.</para><para>To  ljeto je i moja kuma Martina koja tada nije imala veze s kuhanjem otišla ranije na more, bez mene i zatekla se s mojom sestrom sama u kući. Ta je pustolovina bila ravna preživljavanju na pustom otoku.</para><para>Prva opcija preživljavanja kojoj su se domislile je bila dijeta. Drugi dan pošto je prva opcija otpala na snagu je stupila opcija juneći saft i makaroni. Pitali su našeg dragog susjeda na moru gospona Šolčića poznatog da nikad ne znaš da li te zeza ili misli ozbiljno, kak se kuha gulaš iz konzerve, na što je ovaj odgovorio da se stavi konzerva u kipuću vodu i proba s vilicom, kad je mekana onda je i kuhana.</para><para>Treća  opcija  je bio pileći saft i makaroni.</para><para>Pile je stiglo smrznuto i cijelo, a za saft ga je potrebno narezati.</para><para>Na ručak je zalutao mali Tomo na moru bez majke samo s ocem pa mu se ta opcija činila dobrom da ga dvije majčinske figure pozovu na ručak.</para><para>Kasnije je svejdočio pred Bosom da je saft bio jestiv, ali je pile imalo više fraktura nego da ga je pregazio kamion.</para><para>Pekli su i ćevape na električnom roštilju.</para><para>Samo je Gospa iz Međugorja spasila kuću od vatrogasaca..</para><para>Zato Martina voli moju mamu, a ja volim njezinu Bosu koja kuha savršeno. Bosin recept u poglavlju faširana štruca i mladi grah.</para><para>Da ste kojim slučajem Saša Zalepugin i sretnete Bosu lijepo bi se napričali, kak familija, žena, skupoća plac i ostalo.</para><para>Nakon što su se lijepo izljubili i izručili pozdrave sve do petog koljena pita Bosa Martinu; “Čuj daj mi pomozi nemrem se nikak sjetit ko je ovaj gospon, znam da ga poznam, ali ne znam od kuda?</para><para>“ S televizije, mama!”</para><para>Bosi to nije za zamjeriti kaj se nemre sjetiti, ona stvarno pozna cijeli svijet i šire i ima cijelu šumu, kaj šumu prašumu rodoslovnih stabala  u glavi.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 19

<para>Bolje rečeno salata, ali iskreno rečeno zapravo je jedna ljetna večera.</para><para>Dakle jedne duge, duge i dugo dosadne, dugočasne i vjerovatno za krepat dosadne ljetne večeri, bila sam gladna k`o vuk, jer su za ručak bile neke ne fine ribe skurene na roštilju, jer moj the muž i kremenadle peče dok kost nije mekana. Poslije izgledamo ko da smo jeli pečence ( pečenci su kukuruzi na vatri, malo pocrne jer to tako mora biti).</para><para>I kaj sad? Od ručka je ostalo peršina i češnjaka u maslinovom ulju. Kaj da to stavim na kruh? Na to malo mozzarele i finog, domaćeg, slatkog paradajza. Nije loše za predjelo, još ako to sve strpam u pećnicu, ali ...to je ipak samo malo povrća na kruhu.</para><para>Šunku smo pojeli, hm. Salama podriguša ne dolazi u obzir, hm…</para><para>A da dodam u peršin, češnjak i maslinovo ulje jedan fini, veliki, domaći mirisni feferon i makaron. Makaroni! DA!</para><para>Prelijem paradajz s kipučom vodom i ogulim mu kožicu te ga nasjeckm na male kockice. Isperem makarone s hladnom vodom i umiješam paradajze i gore rečeni umak.</para><para>Tako je večer dobila smisao.</para><para>Super je kao predjelo, glavno jelo s crnim kruhom i parmezanom  ili paškim još bolje ili ćak kao salata uz nareske .</para><para>Poslije sam probala to napraviti odmah, ali nije dobro, umak s češnjakom i peršinom u maslinovom ulju mora odstajati barem pola dana poslije ručka s skurenim ribama.</para><para>Aja je na to rekao:” Zakaj ima feferona, nije mi ni češnjak fini, još si samo trebala staviti kapare i masline ! (to je drugi recept).</para><para> Zakaj makaroni nisu topli, a paradajz spečen ( i to je drugi recept)</para><para>A kaj očekivati od djeteta koji je uvijek htio obrnuto od onog što je sad.</para><para>“Zakaj pada kiša! Reci joj da prestane!”</para><para>Bože, može jedno pitanje?</para><para>Kad si nam već dao djecu, zakaj nas nisi učinio svemogućima?</para><para>Nisi na to mislio, ha!</para><para>Naravno kad tada još nisi imao djece, a poslije kad si to shvatio bilo je prekasno. Ti si s onim jednim imao lijepe okupacije, da ne velim kaj gorega.</para><para>Vidiš da ti je trebalo to što si svemoguć.</para><para>Moj nećak Martin “srce tetino”, jede sve što ja volim i veliki je pobornik i poštovatelj ribljih specijaliteta. Nećete mi vjerovati, ali on od kad se rodio voli masline, češnjak i hobotnicu. On kad se rodio točno je znao kaj hoće, u svemu. Prvi doticaj s ribom mu je bio s sedam mjeseci u našoj kuhinji na moru, dok je naravno kuhala teta, kad je uz poveću grdobinu na lešo još u stanju pripreme skoro pojeo sporoj mami prste, a poslije je maznuo još dva tanjura juhice od iste. Bili smo sigurni da ćemo morati u ambulantu. Nismo morali. Blaženo je hrkao i podrigivao. Dijete do tada nije ništa jelo s guštom.. sve je pljuvao i razljevao pogotovu  pileću juhicu  s mrkvicom i korabicom (bljak), a nije znao reči. Nešto je doduše cvilio i cendrao, ali nismo skontali da nije zadovoljan s menijem.</para><para>Dakle tko bi “normalan” pomislio da mu piletina s korabicom nije fina, ipak je on dijete moje sestre koja ne može smisliti ribu. On je  dijete mog šogora koji more ne voli ni izvana, a kamo li iznutra, a još manje odozgo, s broda mislim.</para><para>Bože, mogu li ti molim te postaviti drugo pitanje?</para><para>A da se nisi zabunio?</para><para>Moja je kćer kad ju je teta u MacDonaldsu pitala; ”Srce slatko, a što ćeš ti ?” odgovorila: ”Saft i makarone”.</para><para>Poslije su u tom istom Macu pospremali kuhinju bar pola sata jer smo čuli kak im je otraga sve popadalo. Ima ona još bisera.</para><para>Jednom me pitala jel volim Eminema u tom isto Macu, ja rekoh, ne, ne volim ti ja “rap”, a ona će ; ”znam, ti voliš krilca”..</para><para>Dajte maknite molim vas ljudima u Macu onaj open space, pak su morali čistiti kuhinju.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 18

<para>Najbolji je  uz kuhanu govedinu ( umak naime)  iz goveđe juhe koja je bez njega apsolutno ne jestiva, i nije mi jasno kako u svijetu uopće jedu govedinu iz juhe, odnosno s čim, odnosno da li uopće jedu goveđu juhu? Kod susjeda istočnih jedu supu i razlikuju je od čorbe, kod nas je juha –juha čak i ona iz vrečice od gljiva, a jako-jako-jako gusta juha je čušpajz.</para><para>Goveđa juha je  prigorska svetinja. Punktum.  Po tome znam da je nezdrava za popizdit, ili znam da je prigorska svetinja zato kaj je nezdrava za popizdit.  </para><para>Kakva je to nedjelja bez  goveđe juhe, koja se kuha tak da hladnu vodu strpate govedinu i malo finih kostiju s rupom i mozgićem  pa skidate pjenu svako malo s pjenjačom (kuhača s rupama).  Dodate grincajg.. e tu sam se obeznanila kad sam skužila da toga nema svuda kod nas za kupit. Lepo zapakirano od ostataka prilikom čišćenja povrća- da se ne baci, nego moraš sve posebno da kupuješ.</para><para> Ok mi je to da ne znaju kaj je grincajg ni u gornjoj Austriji, jer je iskrivljeno od Bog zna čega . </para><para>Dakle grincajg je mrkva, peršin i celer, lišće i korijen i kaj se mene tiče može još samo jedan luk ( kojeg moja baka prereže i skuri na ploči od šporeta kaj je fuj i ne kužim ćemu to, ja bacim samo luk unutra da bistri juhicu) i onda kuhate na laganoj vatri cijelu nedjelju prije podne i dobar dio poslijepodneva. Onda još nedajbože mesite rezance usput, ili napravite knedle od griza kaj je kudikamo lakše. Rezance nažicate baku da vam napravi.</para><para>Ahaaaaaaaaa  hren...to je ono bez čega se kuhana govedina ne može pojesti osim ako niste rođeni u Engleskoj. Oni svašta mogu pojesti bez svačega s ičegom.</para><para>Na jako svjetlu zapršku (malo maslaca i tri žlice brašna), se ubaci naribani hren ( to uvalite nekom ko vam nije drag da riba, obavezno vani na balkonu, na onaj dio ribeža kaj ima male izbočene rupice s šiljcima i kojeg do sada niste nikada rabili ako niste ribali hren), a  kojeg najvjerovatnije kupite na placu ( hren naime), jer ga je u vrtu garant nemate, iako je to korov i raste ko mutav tak da ga nije problem posaditi, nebute ga se mogli riješit ko ni blitve. Podlijte s goveđom juhom i miješajte dok ne zakipi, dodati žlicu vegete i žlicu octa i još malo prokuhati.</para><para>Kako fino, a tako jednostavno.</para><para>Kad vam krene pročišćavati nos, prije nego odapnete, stavite komad kruha pod isti i pomirišite. Djeluje!</para><para>Uglavnom ga možete dobiti u nekim ostalim dijelovima domaje gdje se jede goveđa juha uz govedinu, ali samo naribanog (strašno) ili iz staklenke s majonezom (još strašnije).</para><para>Kod nas se na svadbama ili ti pirovima poslije juhe, govedine i hrena jedu štrukli prije glavnog jela svinjice i purice. Tu babu kojoj je to palo na pamet je trebalo spaliti na lomači i ukinuti štrukle posle govedine kao herezu, jer evo ti ga sad na, po onoj staroj bolje da nestane sela nego običaja, eto glupog običaja do dan –danas i svi ga se drže ko pijan plota.</para><para>Pročitala sam u jednim novinama za žene na naslovnoj strani (ne ulazim u dublje analize istih) da dijeta počinje u dućanu.</para><para>Ahaaaaaaaaaa u tom zecu leži grm! </para><para>Od sada šaljem muža u dućan, dobro je za dijetu i za proračun, on već kod računa od pedeset kuna za dvije stvari pada u nesvjest k`o onaj majmun kad vidi zmiju. Otvori oći da vidi možda je zabuna, možda nije dobro vidio, i onda padne još jednom . Bojim se da mi to neće pomoći. Jeste li primjetili da vas svi ženski časopisi bacaju u očaj na svim  područjima ženskog života. Kad se usporedite s svim savjetima ispada ovako;</para><para>Garderoba iz ormara mi je prikladna za proštenje ili krizmu u Donjem Kusincu!</para><para>Kak da se svrknem u tu sex pozu? Kak da se dignem poslije?</para><para>Djeca dobro da su mi na životu! Imam i cucka, a ne vodim ga na jogu? Sramota do groba!</para><para>Ups, kaj je to micelarna otopina bez koje ne smijem ni veš objesiti?</para><para>Simptom; svrbi me desna polutka pozadine, piše da možda imam sifilis, a možda me piknuo komarac!</para><para>Recept ; jaja s povrćem ; prepržite luk i papriku pa dodajte garam masalu!! Jupiiiiiiiiiii…</para><para>Put u pakao je popločen dobrim namjerama, isto kao i svinjski šnicli u umaku od vrhnja i šampinjona.</para><para>Teška depresija.</para><para>Više ne čitam ni naslove, a moj jadni prosječni, nefensi  život je ponovo  dobio smisao.</para><para>Odoh na ćevape.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKI POČECIMA 17

<para>Ovaj sam recept stvarno dobila od Bobija.</para><para>Gdje je on to pobrao nema veze, jednostavno je skroz, ali je stvarno izvanredno, nema šanse da skužite po sastojcima zvuči skroz tak- tak. Nema nikakvih začin što neke od mojih ukućana oduševljava. Danas je za ručak opet bila “vojna menza” pa da si uljepšam dan pišem si ovaj fini recept, samo me je strah budući da je jedanaest sati ili ti dvadesetitri (kaj ste mislili kad ovo pišem, nego poslije napornog dana zaposlene žene (deset sati plus put) domačice ( jel možete stavit zamazano suđe u perilicu, a ne u sudoper !!!!)  i majke (jao!) –ok Giga sada spava ) da ću ići nekaj jesti. Pa nemrem biti takav karakter, pa nisam ja kineski redovnik.</para><para>Ok, ok pak lametiram….</para><para>Dakle iz trgovine je potrebno dovuči pileća prsa komada koliko možete pojesti, sir komada isto, vrhnje za kuhanje i senf.</para><para>Krumpire, maslac, sol, brašno i jaja, valjda imate doma.</para><para>Pileća prsa se posole i uvaljaju u, veli Bobi, parizjen.</para><para>Ništa posebno ako ima tko ko ne zna. To vam je smanjena smjesa za pohanje, u jednom tanjuru brašno, a u drugom smućkana jaja, malo posoljena.</para><para>Zato vam u Francuskoj uvale Caest la buzimonterur de la cheff al´a Paris, a dobijete dva jaja na oko.</para><para>Bili smo ja i the muž u Vrancuskoj. ( rekla mi je Sunči da u selu njene babe nema nikoga na F, ima samo Pilip i Vrane – zato Vrancuska) Propustila sam jedinstvenu priliku riješiti ga se, a da nisam ni znala do povratka.</para><para>Glupača!</para><para>Priznao mi je kasnije da je bio u  stalnom strahu da se ne izgubi u metrou jer ne bi nikad van izašao.</para><para>A ja mislila; Paris, l’amour toujours, pa me zato non – stop drži za ruku.</para><para>Ok, ok pak sam se pogubila...</para><para>Prsa prvo u brašno, pa u jaja , pa opet u brašno što će reći da ste ih parizjen uvaljali, i onda na rastopljeni maslac u vatrostalnu posudu i u pećnicu. Nakon petnaest minuta na svaku stavite krišku sira koji se dobro topi, i vratite nazad . Stavite kuhati krumpire za purée de pommes de terre ili ti zdreckani krumpir kak bi lepe rekli tu pri meni doma. Jedno veliko vrhnje za kuhanje posolite i dodate dvije velike žlice senfa (jednom sam probala s onim dijonnaise senfom, još je bolje, malo soli i sve to prelijte preko prsa u pećnici. Zapeči još dok ne zahrska.</para><para>Prilog osim zdreckanoga more i velika zdela zelene šalate s lukom i češnjakom.</para><para>Vino može naravno, oš crno -oš belo, ali jednu čašicu!</para><para>Za Francuski paradoks crno !  Za Francuski joie de vivre belo !</para><para>Kod mene vrste sljubljivanja svakog jela s drugim vinom ne prolaze.</para><para>To je još jedna ispičuturska filozofija, kao samo jedna čaša , pa tako večera u šest sljedova i odoh ja Hudolinu, a sve zbog noblesse obilge.</para><para>Viš kad sad malo bolje razmislim recept je Bobi garant pobrao negdje u Vrancuskoj od neke tete s Fifi. On ima puno iskustva ( tak se sad veli kad neko ima devedeset), dva umjetna kuka, još se upucava ženskama i to uspješno vrag jedan!. Svi u društvu ga  obavezno zovu “mladi gospodine”! Na svadbi moje sestre plesao je cijelu noć i to s svim žeskinjama do jedne, svima izgovorio hrpu komplimenata, pa ko ga ne bi volio. Kaj je najvažnije on to zbilja misli, to je ta predivna stara sorta kojima su sve žene prekrasne. Popio naravno zavidnu količinu, na što je društvo zaključilo da alkohol ne udara u umjetne kukove.</para><para>Da li se možda negdje krajičkom mozga sjećate one dječje emisije, gdje je taj isti Bobi stalno govorio “nema problema”.</para><para>Ja ne. Toga se jedva sjeća i moja baka.</para><para>E to je taj!</para><para>
 *** nema više našeg Bobice, pleše s angelima. Bog mu dao duši lako za sve lijepe trenutke koje smo proveli s njegovim dragim i nasmijanim likom.
</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 16

<para>Fatima odgovara kad god je pitate za zdravlje da ne zna kuhati.  Zato zna jesti, zato je volim u gostima, mljacka i mumlja savršeno. Nikad se u životu ne zna kakvim spletom nevjerojatnih okolnosti dobijete savršeni recept od Fatime. U još nerazjašnjenim okolnostima Fatima se udala za Sicilijanca ( i rastala off skroz – neš kombinacije)</para><para>Iz iz te avanture izvukla dvije super stvari, Maxa i recept za sicilijanske lazanje.</para><para>Sve predradnje prije početka pripreme lazanja u obliku izbacivanja ukućana iz kuće u daljnje susjedstvo su neophodne.</para><para>U dućan ponesite najmanje petsto kuna i vratite se s paketom tijesta za lazanje ( ako ga mislite mijesiti onda pošaljite i susjede u drugo selo) pola kile mljevenog mesa, sirom (može i mozzarela ako imate šesto kuna), par paketa parmezana, deset jaja, maslac, mlijeko, muškatni oraščić, vrhnje za kuhanje, ostalo, nadam se imate doma.</para><para>Na malo ulja ( cukić) ubacite sitno narezani luk i naribanu mrkvu ( multipraktik) te dinstate, more i malo špeksija, dodate mljeveno meso (junetina), podlijevate s vinom, te na kraju dodate podosta paradajz pirea domaćega ako se ima i češnjak i malo maslinovog. U međuvremenu stavite kuhati jaja (tvrdo kuhana) i napravite bešamel (kak se to piše nemojte me pitat, vjerovatno tak da nikad ne bi mislili da se čita bešamel).</para><para>To se radi tako da na maslacu prepržite bar sedam žlica oštrog brašna i podlijete s litrom i pol hladnog mlijeka u protivnom će se raditi grudice i dodate muškatni orah, malo soli i  miješate mutilicom kao manijak dok se ne zgusne, a ne zakipi, i ne zagori što je veličanstveni poduhvat.</para><para>Uzmete veliki protvan i slažete, prvo meso, zatim red tijesta, zatim naribani sir ili narezanu mozzarelu, koju obilno posipate parmezanom naročito po krajevima, opet tijesto, pa narezana jaja , bešamel i parmezan pa opet sve ponovo dok ne potrošite sve. Na kraju mora biti sir preliven s vrhnjem za kuhanje i posipan s parmezanom. Peče se oko jednog sata, dok se ne zahrska.</para><para>Predlažem da prije pokušaja spremanja lazanja preprojite količinu suđa koja se spominje u predhodnom receptu, možda vas prođe volja.</para><para>Po mom iskustvu to je i za veliku perilicu previše.</para><para>Protvon prije stavljanja u istu treba krvnički strugat.</para><para>To kak vas bole noge od stajanja i ruke od ribanja poslije toga ne želim ni spominjati. Ja to spremam samo kad mi decovi naprave neki veličanstveni poduhvat. Da stvar bude gora, ljubav između mene i lazanja se nije razvila zato kaj ove po restoranima su tak fuj da se to ne da opisati, a ove moje nakon tri sata nakuhavanja mi se ne da ni probati.. nemam snage..</para><para>Nakon dugog filozofskog razmišljanja o životu prilikom dosadnih i samotnih vožnji autoputom došla sam do zaključka da postoje tri vrste ljudi s par podvrsta.</para><para>Prvo su genetski mršavi, drugo mršavi zato kaj ne vole jesti i treće debeli. Najviše volim ove druge naročito kad se namjere na mene koja spadam u treću vrstu. Obožavaju me, naporni su kao bivši pušači. Te budi karakter te kontroliraj se, te sve je to u glavi. Vježbaj. Ma daj. I ja sam težak karakter kad se naprimjer radi o kolačima, mogu vam držati predavanje i posramiti vas tri generacije u nazad, natjerati vas da povenete i da se najedete kolača dok vam ne pozli.</para><para>Razlog je vrlo jednostavan ne volim kolače i mogu bit karakter do besvjesti. Ako je to u glavi, prelazim na multivitaminske tablete i sok od cikle.</para><para>Vanja veli da to kaj ne volim slatko sigurno ima latinski naziv.</para><para>I to kaj obožavam sve ostalo ima dugačak latinski naziv i genetski kod koji je jači od Lebićevskog i ne izumire nikad.. Lebići su naši susjedi kojih ima poprilično i svi su isti tako da ni njihove žene i muževi iz drugih klanova ne znaju koji je koji i čiji. Mi smo svi različiti, ali smo svi bucmasti, osim Sanči i mog dede Franje – njih su zamjenili u bolnici.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 15

<para>Kaj je bilo prije kokošiju? Jaja na oko naravno!</para><para>Poslije toga su nastale i ostale kombinacije.</para><para>Jaja su općenito najvažnija od i za postanak svijeta i kulinarstva. Mogu si zamisliti da mogu bez svačega, ali bez jaja…</para><para>Ja naprosto obožavam jaja i pola moje familije.</para><para>Mužić uvijek jede jaja kad je u depresiji. Mogu vam potvrditi opći antidepresivni učinak jaja na posljedice plaćanja računa. Moj sin tvrdi da tata peče najbolja jaja, što bi bilo i logično jer tate bi po zakonu prirode morali biti bolji u jajologiji.</para><para>Savjet, naravno da uvijek mora biti neki savjet, takav mi je karakter, ne morate stalno jamrati.</para><para>Kad je Aja bio mali, otprilike dva mjeseca za redom je jeo samo jaja tri puta dnevno, pitali smo pedijatra i on je rekao da je to posve normalno dok ne pređe na nešto drugo, nakon toga je prešao na tromjesečnu prehranu hrenovkama, pa poslije na paštetu.</para><para>Sada kombinira, s pizzom.</para><para>Eto, da ne trošite telefon.</para><para>Jednom je u napadu užasa mojom eksperimentalnom kuhinjom rekao mojoj sestri, a svojoj najdražoj teti ( to je zato kaj imam samo jednu sestru, koliko znam) da bi «narađije» da mu Sanči bude mama, zato kaj ona i Fila stalno jedu pizzu, a mi smo pizzu zadnji put jeli prije dva mjeseca, a onda je baka rekla, a grah prasci jedni bezobrazni ..zakaj se ja mučim i kuham-ono kaj ne voli nitko osim mene ( ovo zadnje je moj dodatak.. pa di ste vidjeli malu, a bogme i malo manje malu djecu koja vole ajngemahtec, kiselo zelje i svinjski rep ili špek fileke )</para><para>Baš se sada nemrem sjetiti kako se zove onaj užas kad se distaju svinjska rebrica s kiselim zeljem.. ima neki njemači naziv.. e to je da se odseliš, em kaj je odurno, em kaj smrdi cijela ulica, em kaj je puno kostiju unutra..em kaj moja mama to obožava...</para><para>Jaja su moje praskozorje (moja omiljena riječi) u kulinarstvu. Moje pogotovu jer kad ti se ne jede fini goveđi saftić s žlundricama i raskuhanim made in Yugoslavija makaronima onda si sam pečeš jaja od četvrte godine.</para><para>Svako tko je ikad stao za šparet dao je svoj povijesni doprinos u spremanju jaja.</para><para>Čak i moj the muž.</para><para>Moja mama nije, ona se ne odvaja od kajgane pečene na masti, malo skurene.</para><para>Aja je skroz dobar u jajopečenju jedino je kuhinja nakon toga kao da je radio banket za dvanaest osoba s osam sljedova i dva deserta, i skroz je živčan u kuhinji, a spor za po…..</para><para>Gi ne dozvoljavamo da uđe u kuhinju ni po vodu.</para><para>Dok sam bila mala zvali su me pražetina ( tak se tam od kud je moja baka Barica, veli kajgana) što zbog glupog imena, što zbog pjega na nosu, što ipak nije obilježilo moj život, a nije se ni zadržalo do danas, mislim pjege. Trenutno nemam nadimak, natječaj je otvoren.</para><para>Bez Alana prosim, on me zove po jednom omiljenom srpskom ratnom zločincu. Valjda zbog karaktera.</para><para>Prva moja omiljena jaja su jaja s maslacem vegetom i vlascem ili češnjakom, ovisi o sezoni. Rastopite maslac na laganoj vatrici i na to razbijete jaja, cijela (ljuske kaj vam opadnu unutra izvadite van) te ih skupa s maslacem i Vegetom miješate i dalje na laganoj vatrici. Kad su gotova narežete češnjak ili vlasac (znate li kaj su to u Zagorju popljuvana jaja? To će mi biti prva priča kad budem pisala horor kuharicu.).</para><para>Druga omiljena jaja su mi jaja na hladnom ulju. Smućkate jaja s Vegetom i stavite ih na hladno ulje te ih lagano miješate. Gotova su vrlo brzo, čim se ulje zagrije. Moraju biti mekana .</para><para>Treća jaja su jaja s paradajzom. Paradajz ogulite od kožice i narežete na kockice te dinstate na maslinovom ulju dok se ne raspadne i na to izlijete smućkana jaja i pečete dok nisu gotova. Ja uz to obično jedem veliku zdjelu zelene salate. Kad me vidi baka Dragica ( to je moja druga baka) s zdjelom zelene salate ispred mene obično veli da je to bez veze brati, te da bi me po njenom skromnom mišljenju i procjeni količine, najbolje bilo pustiti na vrt da pasem.</para><para>Mislim da sam duhovita na nju.</para>

PRIČE O MOJI KUHARSKIM POČECIMA 14

<para>Nemojte vjerovati naslovu,</para><para>
 previše, 
</para><para>jer ni meni nije jasno od kud taj naslov.</para><para>To je začuđujuće zdrav obrok zdravog načina pripreme zdrave ( he, he) hrane, pune zdravlja za dug i dosadan život.</para><para>Uzmete puno finog povrća kojeg su doma uzgojili poljoprivrednici negdje uz autocestu, kao što su patliđani, zelje, kelj, poriluk, brokula  ( kaj još ne volim??) i sve stavite u vodu kuhati, a u prigodi blagdana «planeta zemlje» koja se još okreće dodajte i malo maslinova ulja (pol žlice za kavu, fuj tko je spomenuo kavu, kava je fuj povrće) te «dinstate» pol minute i prelijete s malo (pol žlice za ricinus) umaka od soje ili začinite klicama ( to je trava u početnom stadiju razvoja). Kako slikovito složeno umjetničko djelo prepuno boja, brzo i jednostavano za pripremu i nadasve puca od zdravlja …</para><para>kako ne jestivo, okusa najlon vrećice, mirisa po zelju u kombinaciji s lukom, lako možete doživjeti sto godina….</para><para>kao blijeda , gladna i čangrizava engleska viktorijanska usidjelica s hladnom trajnom, piti pri tom čaj s mlijekom, okruženi s četrdeset ružnih izgladnjelih mačaka ...</para><para>Ovaj glupi recept mi je trebao da bi bio recept, a sada mogu mirne duše lametirati o poretku stvari,</para><para>ili o svom netjaku , čudu od smiješnog djeteta i ribolovca budućeg ihtiologa ako ne prevagne laprdanje i autora rečenice.. „No rabbit food“ ...</para><para>U daljnjem tekstu Netjak.</para><para>Sjećate li se onog vremena kad Ćiro nije bio peder i kad su svi čak i moja baba Barica gledali nogomet (nu mi reci koji su Rvacka, kak sad imaju bele majce, a čera ( jučer) su bili kockasti? Jojo meni! Kak samo drčidu zabadav,a de je ta Francuska, jel to u naši državi?) Apsolutni hit nad hitovima bio je Mare i Kate. Simptomatično je to da se Netjak  uvijek zalijepi kao okorjeli Dinamovac za neku Hajdukovu himnu i tuli je sve u šesnaest s promjenama nastalim u hodu. Tako je « Dalmatinac sam…» doživio promjenu u «Prigorac sam ja tu je moj dom, tu su moji didovi davno bačvu bacili, mene svezali...)</para><para> Tako je Netjak tulio «Mare i Kate... Ane moja lipa mala.... A moj prijatelj Dalmatinac Ivan (da li Sinj spada u Dalmaciju?) ponosan kaj mali tuli to kaj tuli, ga pita:” Znaš li ti Dinamovac što je to lipa moja mala?” “ Znam!” ispali Netjak “mala od kune!”</para><para>Netjak više od svega voli pecat uglavnom pastrve, kojih je jednom davno bilo u njegovom potoku, i jaka veza Netjaka, potoka i ribolova je ta da laže kao pas ili kao njegov uzor tetak moj muž poznati štukolovac. Kad je shvatio da su štuke veće od pastrva naglo se prebacio na štukolov.</para><para>Slijedi dramski dijalog, jednočinka</para><para> (za nas drama, za štuke tragedija):</para><para>-” I tako ja na dvorištu iskopam rupu, ubacim udicu, nešto veliko povuče, kad tamo štuka !” </para><para>-“ Kakva je to štuka iz rupe?”  pita Ivan</para><para>-“ Zemljašica !” odgovara  ribolovac.</para><para>Kako je moja sestra pravi predstavnik moje familije, obožava povrće i voće u svim kombinacijama, non-stop je na nekoj dijeti.</para><para>Drugi dramski dijalog druge jednočinke</para><para> ( komedija s primjesama bajke):</para><para>Jednom prilikom  pita moja sestra nakon dugotrajne dijete svoga sina -” Kakva je tvoja mama?</para><para>- “Mršava !” odgovori Netjak i zaurala u komi od straha:</para><para>-“Tataaa, jel mi raste nos?” </para><para>Evo sad se bune protiv agresivnih crtića.. ko da bajke koje su nama čitali nisu bile sto puta gore...</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 12 I POL

<para>         To retoričko pitanje, i životno pitanje, pitanje smisla mog osnovnog  i jedinog života  -  me dovodi do ludila.</para><para>Osnovno životno pitanje svih normalnih ljudi se vrti oko osnovnog sredstva za preživljavanje.</para><para>Hrane.</para><para>Nama manje normalnima se još koješta vrti oko hrane.</para><para>Na primjer, osnovni smisao života!</para><para>Kada su krave poludjele to me je jako pogodilo.</para><para>Globalni i retorički. Nazovimo to buđenjem zelene savjest. Oko krava mi se ne vrti osnovi smisao života, a kad dva puta promislim nismo si baš ni dobre.</para><para>Ja i krave, naime.</para><para>Mlijeko ne pijem, a i osnovni sastojak kuhinje moje majčice zvane «vojna menza» ili ti saft i makaroni su naravno krave. Saft su naime krave, krave su u saftu, saft je od kravljih osnovnih dijelova.</para><para>O saftu s makaronima i o goveđoj juhi u kojoj se kuhaju kravlje kosti mi je zgodno razglabati, retorički, mislim razglabati i suosjećati s  tom tužnom spoznajom da to nećemo moći konzumirati.</para><para>Kako me je to pogodilo?! Strašno!  Bogu hvala da su mi to mrskiji dijelovi osnovnog smisla života.</para><para>Međutim kada je svinje napala slinavka i trihinela te nekakav šap, to je bila tragedija.</para><para>Svinje me naime puno više fasciniraju od krava.</para><para>Naravno na tanjuru, manje na socijalnom planu. Pitanje je samo vremena kada će se i kokošima nešto opako desiti, osim što ih tu i tamo zgazi auto.</para><para>To što završavaju u loncu…….. to je poredak stvari.</para><para>Bok vegetarijanci! Što ću vam ja, život je okrutan.</para><para>Nojeve nikako ne želim jesti, ne! Kad već ne lete, što je poredak stvari, trče, i koliko se ja u to razumijem jedni su od najbrže trčeće hrane na svijetu. Fast, doslovno food. Mislim da su od onih s perjem i najbrži fast food.</para><para>Za to im trebaju veliki mišići. Izvježbani, dakle žilavi. Kada je išta žilavo bilo dobro, pitam ja Vas?</para><para>Moja baka ima kokoši.</para><para>Domesticus vulgaris. Hrane se travom u dvorištu, a kad iste nestane, onda se snalaze. Pazi ih bakin živčani pas. Nisu si u dobrim odnosima. Kada je kokoš atletičarka na jelovniku, ja jedem kruh i paštetu, kokošju. Ostala egzotika ne dolazi u obzir, zbog poretka stvari i kontinenata.</para><para>Vegetarijanstvo. Ma dajte. Povrće je bilo u komi davno prije krava.</para><para>Fino, domaće naročito. Poljoprivredni proizvođači koji i znaju čitati, ne čitaju upute na kutijama s pesticidima. Što više to bolje….Pesticida po milimetru kvadratnom povrća. Nametnici su gadna gamad, zlatice, puževi i ta vrsta zlu ne trebalo hrane je vraški otporna. Prilagodljiva. Malo, malo pa mutira - ko virusi. Imam ja prijatelja poljoprivrednih poduzetnika koji su došli do iste spoznaje. Pa znam što govorim, odnosno znam što ne jedem, a znam i što kumice s placa ne jedu !!!</para><para>A  GMO?  Naši ekolozi koji se brinu o spašavanju svijeta i prirode  su i plastično  božićno drvce u stanju proglasiti ekološkim. Kako ne bi onda rajčice koje stoje u frižideru tri mjeseca ili jagode s okusom voćnog jogurta proglasili zdravima i neškodljivima. Sad ćemo skupa s njima jesti ekološke  krave.</para><para>Zoki je zgranut. Janjetina na ražnju, njegov ne osnovni nego jedini smisao života, navodno ima problema s nekom vrstom meeludila. Ribe su ozračene. Suprug je odlučio umrijeti od zračenja. Da li vam uopće moram reći da se dvoumio mjesecima bi li umro od toga ili  kravljeg ludila. Uglavnom mislim da će kokoši nadrapati ko žute mačke, bez obzira na boju. Recept? Strpajte pile u pećnicu dok još možete.</para><para>
 LJUDI MOJI JA ODOH NA GODIŠNJI. NEMA VIŠE PRIČA DO JESENI. HVALA SVIMA KOJI SU PROČITALI, KOMENTIRALI, A POGOTOVU ONIMA KOJI SU SE I NASMIJALI. 
</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 12

<para>              Jednom davno u jednoj zemlji seljaka, na  prijelazu u Balkanske gudure i na zadnjoj fortifikaciji kršćanstva, dala sam se ja u obranu tradicije u prehrani, doduše bodulske, ali ja sam patriota, za dolje rečeni blagdan.</para><para>Naravno da mi se obiteljska tradicija hrane koja bi se morala obavezno jesti na Badnjak u mom kraju, a to su šaran i «pažulj na šalatu», nikako ne dopada.</para><para>Dakle ovo nije priča o bijelom Božiću, već o bijelom bakalaru. Takozvana sapunica, iako se sapun u receptu ne koristi.</para><para>Poslije pripreme bakalara i ruke je teško oprati sapunom. Mora se s nečim malo jačim - strugat.</para><para>Prvi bakalar u životu sam dobila od mog bivšeg direktora, koji mi ga je poklonio s takvim žaljenjem da je to bilo grozno za gledati.</para><para>Skoro se rasplakao jer mislio si je, valjda, koja je to strahota pravi norveški bakalar u rukama jedne Zagorke.</para><para>Dragi bivši šefe - Prigorke, što je doduše s gledišta jednog Spliće sasvim svejedno.</para><para>Taj isti komad drvene smrdljive ribe ja sam poklonila Bubi, koja kao nešto zna o tome, iako su joj korijeni iz Like, koja je kao bliža moru, pa će ona isti za Badnjak skuhat i donijeti za grupno hranjenje. Zapravo se sama ponudila jer ta ribica suha nije ni jeftina.</para><para>U međuvremenu sam dobila još jedan, bakalar, naravno. Kad mene krene…</para><para>Mama se htjela odseliti, jer ta ribičica kao što znate baš ne vonja lipo. Shvatila sam to kao moju malu osveta za fileke.</para><para>Tko god je ušao kod nas, na primjer moja sestra, umjesto dobar dan rekli bi:</para><para> « Isuse, kaj to smrdi! Jeli to nešto već dugo krepano, pa ne možete naći!» Pronaći dakle TO kaj je krepalo!</para><para>              Stigao Badnjak! Dva sata poslije podne od Bube i bakalara ni traga ni glasa. Moja riba, ona druga, suha, totalno dehidrirana. Nazovem ja sve svoje poznate koji imaju veze s morem, i ništa. Kako Dalmatinci od svega naprave nauku potroše puno riči i papira, ali kad krenemo u izvedbu nigdje nikoga.</para><para>Spas doslovno u zadnji čas.</para><para>Vanjina mama, Sremica čiji je put prema morskoj kuhinji išao tako da se udala za Dalmatinca i preselila na Hvar.</para><para>-«Ma strpaj ti to u pretis (expres) lonac, ako uspiješ presjeći tako da ti stane!».</para><para>Podrum, panj, sjekira. Leti riba kao ptica!</para><para>Kad sam je  pohvatala po podrumu, zamotala sam je u najlon vrećicu (onu za zamrzavanje mesa, to je moj dodatak razvijen s iskustvom) i dobro namlatila čekićem za meso. Za rješavanje frustracija dušu dalo, samo si zamisliš nečiji jezik.</para><para>-« Kuhaj jedno sat vremena, malo posoli vodu, zatim ostavi da se ohladi te očisti od kože, kostiju, peraja i ostalog. Oguli dosta krumpira i nasjeckaj hrpu češnjaka i peršina, zatim režeš krumpir na ploške i slažeš red krumpira red bakalara pa peršin i češnjak na vrh krumpire. Lagano soliš redove, i na kraju naliješ  vode u kojoj se kuhao bakalar, maslinovo ulje i malo mlijeka. Staviš kuhati i samo treseš s vremena na vrijeme, ali junački. Gotovo je kad je krumpir na vrhu kuhan, a cijela smjesa kremasta.</para><para>Baš kad je sve bilo gotovo, predigra za bijeli Božić je počela, bor natrpan s svim i svačim nalik na cigansku čergu, šaren da šareniji ne može biti.</para><para>Kaj da vam velim! Potpuno sam bespomoćna sve dok ljubičaste plastične kuglice nekim «čudom» ne nestanu tijekom godine.</para><para>Kolači stigli od svekrve, vino iz Breznika, hladetina također, ali to smo ignorirali, kruh ispečen.</para><para>Kad oko pola devet…</para><para>Eto ti Bube s velikim veš-loncem  punim bakalara na brodet .</para><para>Mislim da je nepotrebno reći da je i moj bakalar bio skuhan u veš-loncu. To su naprosto omjeri od koji se ne odustaje.</para><para>           Meni je poslije bilo zlo dva dana, a sumprug je drugi dan, koji je Božić naime, jeo ostatke za doručak, ručak i večeru.</para><para>Do dana današnjeg sam naučila sve svoje prijatelje, da se za Badnjak jede bakalar kod nas i uglavnom njima je to svima super, iako im nije fino. Važno da oni ne moraju kuhat, a kolača uvijek ima, a i češnjovki kuhanih s hrenom poslije polnoćke, pa čovjek nekako izdrži svirku crijeva pod misom. Kad bolje razmislim s obzirom na kombinaciju mirisa koji se prilikom iste šire i sljubljuju zapravo i nije loše biti gladan.</para><para>Ni s bakom Dragicom, nisam bila bolje sreće jer i ona je na jajcima i grah – šalati. Zapamtila je  bolje rečeno izvukla od nekud da je i njena svekrva TO kuhala, a zvalo se  štok-fiš, što baka naime povezuje po kvaliteti i agregatnom stanju s dovratkom.</para><para>Uspjela sam natjerati Juru i Višnju da probaju. Po božjoj providnost njihova se prvorođena kći rodila na Badnjak, što je u našoj familiji izazvalo opći ushit.</para><para>Da ne velim zluradost.</para><para>Ništa od bakalara. Čak ni lignje. Odojak i francuska.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 11

<para>          Ovo jelo sam zadnji put spremala za svoj rođendan, znate već koji.</para><para>Dobrodušnošću mamine prijateljice koja se htjela riješiti toga komada mesa, a da ga baš ne baci, jer moja mama isto ništa ne baca, ni papirnate maramice, zapravo ih ne koristi jer bi joj bilo žao baciti, budući je prijateljica moja mame prekopirana moja mama, a pošto moja mama ne jede divljač dobili smo neki prekrasni dio divlje svinje. Juhu!!! Ne za juhu, za gulaš !</para><para>Ako ovo gore baš ne razumijete pročitajte još jednom, umjesto zareza upišite točke, može i kemijskom. Ukoliko ne razumijete što je tu problem, tu nema pomoći jer je problem genetski.</para><para>Tu istu narežete na kockice i odstranite sve moguće masnoće i žile,  da bi bilo dijetno, i stavite u marinadu koja se sastoji od luka, češnjaka, mrkve, soli, papra, crnog vina, ulja, malo klekovine, i tu ja još štogod nabacam, ne baš svašta jer imam ja koješta doma kaj bi trebalo skuhati, ali spada pod krivični zakon.</para><para>Barem dvanaest sati, može i duže nek se paca. Na vrh zdjele nalijte malo ulje da ne ulazi zrak. Stavite ulje (koje odlijete iz marinade) u lonac i dodate luk, sitno nasjeckanu pancetu, veprovinu i marinadu te lagano dodajete začine, malo klinčića, malo lovora, malo nečeg ljutog, feferona ili crvene paprike, i kuhati lagano dobra dva i pol sata. Podlijevate s crnim vinom. Probate osobno, ako nemate osobnog kušača, kao moja kći kojoj je ovo prva reinkarnacija poslije starog Rima jer se upravo ponaša kao bogata, razmažena i kaj je najgore cendrava Rimljanka.</para><para>Što li je sve bila u starom Rimu da su je tek sad pustili nazad, pretpostavljam , ali se ne usudim izgovoriti.</para><para>Kad je bila mala svima je nudila bombone, i svi su mislili: gle kako dobro dijete, tako malo, a nije škrto, na što bi Gi pitala:</para><para>” Jel ti pino?” “Je!” “ Onda vrati” i otela bombon iz usta.</para><para>To je meni radila s žvakama, zato da provjerim nije li ljuta, pogotovo ako je od jabuke.</para><para>Naravno da nije znala čitati, a boja joj je bila sumnjiva. Sad si sigurno mislite; jadno dijete! Jest šipak! Jadna mama!</para><para>Nisam ja nosila doma sve moguće bakterije iz vrtića, nikad nisam lizala mačku, ne jedem smoki s poda, uglavnom nisam šmrkava, i perem ruke!</para><para>Ah, zaboravih svinjicu! To jest svinja se krčka! Prilog.</para><para>Knedle od žemlje, fini njemačko- hrvatski recept u čistom zagorskom prijevodu, a radi se tako da  žemlje ili kruh narežete u zdjelu i prelijete s vrućim mlijekom, u to dodate sitno narezanu pancetu, peršin, žlicu oštrog brašna, muškatni oraščić, jaje, sol i papar. Špek možete malo popržiti. S nauljenim rukama oblikujete knedle i ubacujete u kipuću vodu te ih vadite van kad isplivaju na površinu. Možete uz to servirati i pekmez od brusnica, ali nemojte kupiti veliku teglu jer ćete je vjerojatno natrag zaklopiti i spremiti u frižider, gdje će se nakon nekoliko godina pokvariti.</para><para>Limetu isto. Prolazi samo kao dekoracija.</para><para>Jeste li kad probali salatu od leće, slanutka, naribane mrkve, jabuke i celera, sve preliveno s majonezom i vrhnjem, te žlica senfa? Probajte!</para><para>Martina je na mom rođendanu naravno jela salamu podrigušu ( kakva je to pitajte Martina! Gi je ta omiljena!) i sir u listićima.</para><para>Da li sam već napomenula da je Martini također najdraža hrana saft i makaroni prošireno s krpicama i zeljem.</para><para>Za moj prošli rođendan, znate već koji, a  kad mi se nije dalo kuhati odlučila sam se izmučiti s nekakvim kompliciranim sendvičima belosvetskih sastojaka, da bi mi bilo lakše.</para><para>Martini je bilo zlo i rekla je da je sigurno nešto od tih čudnih sastojaka bilo pokvareno.</para><para>Pojela  ih je šesnaest (svi koji me poznaju znaju da nisu bili mali) što je dvadeset pet deka maslaca, dvadeset deka lososa, kila kruha, tuba majoneze, i deset deka peršina!</para><para>Peršin zna teško pasti na želudac.</para>

PRIČE O MOJIM KUHARSKIM POČECIMA 10

<para>Zakaj se saft u kojem su kuhani škampi zove buzara?</para><para>Bu-zara. Dobro bu, a kaj bu? </para><para>Budući da je NA buzaru možda je buzara  brdo s kojeg je sišao prvi kuhar škampa na istu?</para><para>Možda je već bilo glupo pardajz saft zvati paradajz saft, pa da bi razlikovali paradajz saft s škampima i školjkama od paradajz safta s tijestom, ovaj se zove buzara !</para><para>Meni je to užasno smiješno osobito kad se sjetim jadnih gostiju na našoj obali kako izgovaraju buzara. Jedva da su savladali ćevape, iako s obzirom na našu ponudu u ribljim restoranima i to im je sasvim dovoljno.</para><para>Možda se to zvalo nekak sasvim normalno tipa rijetki paradajz saft, ili ti šporka šalša s škampima  pa je netko krivo čuo! Tribalo se zvati ŠŠsŠ!</para><para>Jedan tu domaći lik nije doduše promijenio ime jelu, ali je imao problema s internacionalnim nazivima. Na jednoj vojnoj vježbi u bivšoj JNA pitao je nekog iz Valjeva “kad bu ručak?”. Budući da ga taj nije ni slušao, a jedva ga je i razumio mislio je da isti pita « kaj bu za ručak« te odgovorio “boranija”- bi reči mahunice.</para><para>“Bu šipak ranije već su tri vure!” odgovori ovaj mrtav hladan. Vidite kako imamo problema zato kaj su nam jezici slični pa samo mislimo da se razumijemo .</para><para>Naravno da smo mi u tu istu buzaru dodali neke preinake da bi bila prilagođenija prigorskom ukusu.</para><para>Znam da će mnogi to smatrati bogohuljenjem, pa kaj!</para><para>Jesu ovo moji recepti ili nisu, ako Bregović može mijenjati dalmatinske pjesme i još se pod to potpisati, valjda mogu i ja.</para><para>Ja bar priznam.</para><para>Škampe je potrebno dobro oprati i očistiti od onih malih nogica, da vam ne bi poslije plivale po saftu, a vjerujte mi nisu jestive. Za buzaru škampi mogu biti i manji, pa navali na čišćenje od pola sata. Sitno, sitno nasjeckajte jednu manju glavicu luka (Dalmatince pale u nesvijest, molim, okrenite na bok) te je popržite na maslinovom ulju kratko, samo da postakle, i ubacite škampe. Pokrijte s poklopcem i samo lagano tresite lonac svako malo. U malo vode razmutite dvije do tri žlice paradajz pirea i ulijte u škampe. Može i malo soli iako mislim da neće trebati, te na kraju kad je gotovo dodate na sitno nasjeckani češnjak (nemojte pretjerivati, jedu se škampi, koje ste vi kupili friške pa ih ne treba ubiti češnjakom) i samo protresete i ostavite da odstoji pet minuta. Neki dodaju i žlicu krušnih mrvica, kao da bi se zgusnula buzara, za što ja ne vidim potrebe.</para><para>Poslužite s puno kruha i na velikim tanjurima i s nekim jako finim vinom, u loncu u kome se kuhalo, zamolite goste da podsuču rukave i stave krpu oko vrata, a poslije ih  pošaljite u kupaonu da se otuširaju .</para><para>To je više društveno jelo što će reći da onima kaj puno laju i teško otvaraju račje guze, ostaje umakanje kruha u buzaru, iako sam se ja par puta prejela istih.</para><para>Izgleda da je lajao netko drugi!</para><para>S školjkama vam je ista priča, samo kaj je njih puno lakše jesti, ali ih je teže čistiti, drot kefa, i ostalo.</para><para>U restoranima ih pripremaju naturale, kaj će reći skup s morskim pijeskom i algama, te ostalim priljepcima, i živim organizmima, tako da razmišljam o ideji da se odbačene ljušture mogu pripremiti još jednom. Za juhu.</para><para>Kriza je kaj ne?</para>