PRIČA OSAMNAESTA; HLADNI MAKARONI ili ti kakve veze imaju ribe, MacD i Eminem
Bolje rečeno salata, ali iskreno rečeno zapravo je jedna ljetna večera.
Dakle jedne duge, duge i dugo dosadne, dugočasne i vjerovatno za krepat dosadne ljetne večeri, bila sam gladna k`o vuk, jer su za ručak bile neke ne fine ribe skurene na roštilju, jer moj the muž i kremenadle peče dok kost nije mekana. Poslije izgledamo ko da smo jeli pečence ( pečenci su kukuruzi na vatri, malo pocrne jer to tako mora biti).
I kaj sad? Od ručka je ostalo peršina i češnjaka u maslinovom ulju. Kaj da to stavim na kruh? Na to malo mozzarele i finog, domaćeg, slatkog paradajza. Nije loše za predjelo, još ako to sve strpam u pećnicu, ali ...to je ipak samo malo povrća na kruhu.
Šunku smo pojeli, hm. Salama podriguša ne dolazi u obzir, hm…
A da dodam u peršin, češnjak i maslinovo ulje jedan fini, veliki, domaći mirisni feferon i makaron. Makaroni! DA!
Prelijem paradajz s kipučom vodom i ogulim mu kožicu te ga nasjeckm na male kockice. Isperem makarone s hladnom vodom i umiješam paradajze i gore rečeni umak.
Tako je večer dobila smisao.
Super je kao predjelo, glavno jelo s crnim kruhom i parmezanom ili paškim još bolje ili ćak kao salata uz nareske .
Poslije sam probala to napraviti odmah, ali nije dobro, umak s češnjakom i peršinom u maslinovom ulju mora odstajati barem pola dana poslije ručka s skurenim ribama.
Aja je na to rekao:” Zakaj ima feferona, nije mi ni češnjak fini, još si samo trebala staviti kapare i masline ! (to je drugi recept).
Zakaj makaroni nisu topli, a paradajz spečen ( i to je drugi recept)
A kaj očekivati od djeteta koji je uvijek htio obrnuto od onog što je sad.
“Zakaj pada kiša! Reci joj da prestane!”
Bože, može jedno pitanje?
Kad si nam već dao djecu, zakaj nas nisi učinio svemogućima?
Nisi na to mislio, ha!
Naravno kad tada još nisi imao djece, a poslije kad si to shvatio bilo je prekasno. Ti si s onim jednim imao lijepe okupacije, da ne velim kaj gorega.
Vidiš da ti je trebalo to što si svemoguć.
Moj nećak Martin “srce tetino”, jede sve što ja volim i veliki je pobornik i poštovatelj ribljih specijaliteta. Nećete mi vjerovati, ali on od kad se rodio voli masline, češnjak i hobotnicu. On kad se rodio točno je znao kaj hoće, u svemu. Prvi doticaj s ribom mu je bio s sedam mjeseci u našoj kuhinji na moru, dok je naravno kuhala teta, kad je uz poveću grdobinu na lešo još u stanju pripreme skoro pojeo sporoj mami prste, a poslije je maznuo još dva tanjura juhice od iste. Bili smo sigurni da ćemo morati u ambulantu. Nismo morali. Blaženo je hrkao i podrigivao. Dijete do tada nije ništa jelo s guštom.. sve je pljuvao i razljevao pogotovu pileću juhicu s mrkvicom i korabicom (bljak), a nije znao reči. Nešto je doduše cvilio i cendrao, ali nismo skontali da nije zadovoljan s menijem.
Dakle tko bi “normalan” pomislio da mu piletina s korabicom nije fina, ipak je on dijete moje sestre koja ne može smisliti ribu. On je dijete mog šogora koji more ne voli ni izvana, a kamo li iznutra, a još manje odozgo, s broda mislim.
Bože, mogu li ti molim te postaviti drugo pitanje?
A da se nisi zabunio?
Moja je kćer kad ju je teta u MacDonaldsu pitala; ”Srce slatko, a što ćeš ti ?” odgovorila: ”Saft i makarone”.
Poslije su u tom istom Macu pospremali kuhinju bar pola sata jer smo čuli kak im je otraga sve popadalo. Ima ona još bisera.
Jednom me pitala jel volim Eminema u tom isto Macu, ja rekoh, ne, ne volim ti ja “rap”, a ona će ; ”znam, ti voliš krilca”..
Dajte maknite molim vas ljudima u Macu onaj open space, pak su morali čistiti kuhinju.
:(Još nema komentara