Iako je svoj zanat ispekla u maminoj i bakinoj kuhinji, marijadj voli i nove recepte i nove okuse.

Cool Chef

Imenovanje - Dijeli pod istim uvjetima

Sudjeluj u istraživanjima

Gamifikacija omogućena

Cool chef

Srbija

Žensko

<para>


</para><para>
  <emphasis>Princes krofne potiču iz Francuske, a danas se prave u celom svetu, pod nazivom profiterole /reč francuskog porekla/.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>


</para><para>
  <emphasis>Osnov ovog divnog kolača su pufnice od kuvanog pa pečenog testa, koje se pune nadevom a odozgo posipaju šećerom u prahu. Testo je prilično neutralnog ukusa, pa se nekad mogu puniti i slanim filom, npr. ruskom salatom. Ipak najčešće su slatke varijante, sa kremom od vanile, šlaga ili sladoleda, a prave se i duguljaste prelivene čokoladom, čuveni ekleri.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>




</para><para>
  <emphasis>Reč profiterole prvi put je korišćena u receptu iz 1604. za potaž sa profiterolama u kome se krofne kuvaju u bujonu od badema i onda serviraju sa kokosom, tartufima i slično.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Prvo testo za krofne napravio je šef kuhinje Katarine de Mediči 1540. kad je kao deo svadbene svite gospodarice iz Toskane otišao u dvorac vojvode Orleanskog koji je kasnije postao francuski kralj. Od tog testa su u 19. veku nastale profiterole.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>



</para><para>
  <emphasis>Švedjani su poznati po najkreativnijim receptima za princes krofne. Postoji čitava tradicija koja nalaže koja boja krofni je prikladna za koji praznik - žuta za Uskrs, crvena za Božić, bela za svadbe, princes krofne sa pomorandžom za Noć veštica. Svake treće nedelje septembra obeležava se Nedelja princes krofni i tada se mogu jesti najlepše krofne na svetu, svih boja i ukusa.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/mini-principesse/">https://www.coolinarika.com/recept/mini-principesse/</ulink>
  </emphasis>
</para>

O princes krofnama

<para/>
<para>
   <emphasis>Princes krofne potiču iz Francuske, a danas se prave u celom svetu, pod nazivom profiterole /reč francuskog porekla/.</emphasis>
</para>
<para>
   <emphasis>
      <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
   </emphasis>
</para>
<para/>
<para>
   <emphasis>Osnov ovog divnog kolača su pufnice od kuvanog pa pečenog testa, koje se pune nadevom a odozgo posipaju šećerom u prahu. Testo je prilično neutralnog ukusa, pa se nekad mogu puniti i slanim filom, npr. ruskom salatom. Ipak najčešće su slatke varijante, sa kremom od vanile, šlaga ili sladoleda, a prave se i duguljaste prelivene čokoladom, čuveni ekleri.</emphasis>
</para>
<para>
   <emphasis>
      <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
   </emphasis>
</para>
<para/>
<para>
   <emphasis>Reč profiterole prvi put je korišćena u receptu iz 1604. za potaž sa profiterolama u kome se krofne kuvaju u bujonu od badema i onda serviraju sa kokosom, tartufima i slično.</emphasis>
</para>
<para>
   <emphasis>
      <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
   </emphasis>
</para>
<para>
   <emphasis>Prvo testo za krofne napravio je šef kuhinje Katarine de Mediči 1540. kad je kao deo svadbene svite gospodarice iz Toskane otišao u dvorac vojvode Orleanskog koji je kasnije postao francuski kralj. Od tog testa su u 19. veku nastale profiterole.</emphasis>
</para>
<para>
   <emphasis>
      <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
   </emphasis>
</para>
<para/>
<para>
   <emphasis>Švedjani su poznati po najkreativnijim receptima za princes krofne. Postoji čitava tradicija koja nalaže koja boja krofni je prikladna za koji praznik - žuta za Uskrs, crvena za Božić, bela za svadbe, princes krofne sa pomorandžom za Noć veštica. Svake treće nedelje septembra obeležava se Nedelja princes krofni i tada se mogu jesti najlepše krofne na svetu, svih boja i ukusa.</emphasis>
</para>
<para>
   <emphasis>
      <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
   </emphasis>
</para>
<para>
   <emphasis>
      <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/mini-principesse/">https://www.coolinarika.com/recept/mini-principesse/</ulink>
   </emphasis>
</para>

<para>



</para><para>
  <emphasis>Grejp ili Grejpfrut /Citrus paradisi/ je tropska biljka iz roda agruma gorkoga ukusa. Proizveden je prvi put na Barbadosu u 17. veku, kao hibridna vrsta voća, nastala ukrštanjem limuna i pomorandže.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Ime je dobio 1814. godine na Jamajci, i to zbog načina na koji raste – visi u grozdovima poput grožđa.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Plod je zimzelenog drveta koje uobičajeno raste do 6 metara u visinu, ali može doseći i trostruko veću visinu. Drvo je žućkasto bele boje i prijatnog mirisa. Plodovi grejpa narastu do 15 centimetara u promeru, a imaju žutu ili narandžastu boju kore.</emphasis>
</para><para>



</para><para>
  <emphasis>Kao i svi drugi citrusi, i grejpfrut sadrži veliku količinu vitamina C, vitamin A, B1, B2, folnu kiselinu, kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, jabučnu, salicilnu, oksalnu, vinsku i limunsku kiselinu, ne sadrži veliki broj kalorija,</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>U sastav grejpfruta ulazi otprilike 88% vode. Idealan je za dijete za mršavljenje, zbog sadržaja limunske kiseline.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kao snažan antioksidans odličan je za organizam i jačanje imuniteta, sprečavanje infekcija, utiče dobro na rad srca, podmladjuje kožu, ima diuretsko dejstvo, dobar je protiv nesanice.</emphasis>
</para><para>



</para><para>
  <emphasis>Ipak, ukoliko pijete neke lekove, treba se posavetovati sa lekarom u vezi konzumiranja ovog voća, jer grejpfrut sadrži supstancu furanokumarin. Posle unošenja u organizam, ovo jedinjenje ometa dejstvo enzima jetre, a koji su neophodni za apsorpciju leka. A to znači da sastojci leka slobodno „krstare“ telom, i automatski se povećava koncentracija leka u krvi. Telo to prepoznaje kao da smo popili 5 tableta a ne jednu. Sve to može dovesti do neželjenih dejstava koja ponekad mogu da budu opasna po život.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Najveći proizvođači ovog voća su SAD, Kina i Južnoafrička Republika.</emphasis>
</para>

O grejpfrutu

<para>


</para><para>
  <emphasis>Sušenje šljiva je način konzervisanja poznat još od davnina. Egipćani su ga primenjivali pre više hiljada godina, izlaganjem raznih vrsta voća Suncu.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kasnije, mogućnost prodaje ovakvog voća podstakla je proizvodjače šljiva da osmisle veštački način sušenja u većim količinama. U našim krajevima sušenje šljiva u uredjajima za sušenje radi se odavno, ovaj postupak se zove i dehidracija a osušeno voće dehidrirano.</emphasis>
</para><para>








</para><para>
  <emphasis>Sušenjem, kalorična vrednost šljiva povećava se za tri ipo puta u odnosu na svež plod, tako da suve šljive nisu samo poslastica već i značajan izvor energije, namirnica od posebnog dijetalnog značaja.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Pune su vitamina i minerala, jedino je umanjen sadržaj vitamina C, koji se razlaže u procesu sušenja zbog visokih temperatura. Celuloza podstiče peristaltiku creva, a pektini doprinose zaštiti organizma od arterioskleroze. Visoko prisustvo kalijuma deluje na smanjenje krvnog pritiska.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Iako sadrže pristojnu količinu šećera, suve šljive su takođe prepune vlakana koja usporavaju apsorpciju šećera u krvotok.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>One takođe uvećavaju količinu korisnih bakterija u crevima, što može da doprinese gubitku težine, a dokazano je da podstiču sitost.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Sadrže i bor, mineral koji je neophodan za izgradnju kostiju i mišića. Zato su preporučljive protiv osteoporoze. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Zbog toga što obiluju gvožđem, šljive su se pokazale i kao odličan saveznik lepote. Manjak gvoždja dovodi do pojave bora, linija na koži, i opadanja kose.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Odlične su za probavu, lekari čak preporučuju da se maloj deci, pa čak i bebama, daje blagi sok od suvih šljiva, koji eliminiše grčeve u stomaku i uspostavlja normalnu peristaltiku creva.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Potrebno je samo svakog dana pojesti 5 suvih šljiva za očuvanje zdravlja. Takodje od njih se može napraviti kompot,  a mogu se dodati  i u kolače,  iseckane u neko fino testo.  </emphasis>
</para>

O suvim šljivama

<para>














</para><para>
  <emphasis>Kafa se smatra najpopularnijim pićem na planeti, posle vode, procenjuje se da se dnevno popije tri milijarde šoljica.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Na ovaj dan se takođe odaje priznanje plantažerima, farmerima, vlasnicima kafića, i mnogim drugima – koji vredno učestvuju u spremanju napitka kog svi volimo.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kafa je otkrivena u Etiopiji, i to, kako tvrdi legenda, kada je jedan pastir primetio neobično ponašanje svojih koza koje su postale hiperaktivne nakon što bi obrstile crvene bobice sa grmlja. To je bila biljka kafe. Naziv "caffa" napitak je dobio po pokrajini u kojoj su najviše spravljali "čaj" od prženog zrnja.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Turci i Holanđani su je doneli u Evropu, ali iako bismo pomislili da su Turci, zbog čuvene turske kafe, najveći potrošači kafe, najviše je piju Finci. Na svetskom nivou najveći potrošači kafe su Amerikanci, jer dnevno popiju oko 450 miliona šoljica. Najveći izvoznici kafe su Brazil i Vijetnam.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kada sazru zrna kafe se ubiraju, obrađuju i suše, nakon toga se prže i melju, a kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku. Postoji više načina pripremanja kafe, a među najpoznatijim su tuska kafa, espresso, kapućino.. <ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/dalgona-coffee/">https://www.coolinarika.com/preview/recept/dalgona-coffee/</ulink></emphasis>
</para><para>
  <emphasis> Biljke kafe se uzgajaju u 70 zemalja, prvenstveno u ekvatorijalnim regionima južne Amerike, južne Azije, Indije i Afrike.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kofein, kao sastojak kafe, ima pozitivno dejstvo na raspoloženje i budnost, sprečava pad koncentracije i smanjuje depresiju i anksioznost. Smrtonosna doza kofeina je 100 šoljica kafe.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Mnogim umetnicima kafa je pomagala da rade i stvaraju. Kažu da je Onore de Balzak pio i do 60 šoljica kafe dnevno. Kafa je bila njegovo „gorivo“ koje mu je pomagalo da brzo piše neverovatno mnogo stranica. Postoji i legenda da je Volter pio do 40 šoljica kafe dnevno, ali da je voleo da pije mešavinu kafe i čokolade. Seren Kjerkegor je pio crnu kafu sa mnogo šećera, a posedovao je i prilično veliku kolekciju šolja za kafu. U čast ovom čudesnom napitku Bah je 1732. godine komponovao kantatu sa nazivom "Kafa". Priča se i da je Betoven bio veliki ljubitelj kafe. On je želeo da njegov napitak bude napravljen od tačno 60 zrna kafe koje je često sam prebrojavao da bi se uverio da nema greške. Dejvid Linč, slavni reditelj, toliko je veliki ljubitelj kafe, da je pokrenuo sopstvenu proizvodnju, i to organske kafe.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Postoji izuzetno retka sorta kafe, Kopi luwak, /na indonežanskom kopi znači kafa/. Zbog specifičnosti, godišnje se proizvede mala količina ove kafe, pa se tako 100 gr prodaje za 75 $. U Kaliforniji cena šoljice ove kafe je 5$ a vlasnici restorana kažu da je cena tako niska da bi što veći broj ljudi probao ukus ove posebne kafe.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Ova sorta se pravi na ostrvima Sumatra, Java i Sulavesi, na kojima žive cibetke - sisari koji se hrane plodovima kafe i smatrali su ih štetočinama, sve dok nije otkriveno da zrno koje prodje kroz njihov digestivni trakt dobija specifičan ukus, koji mu daju enzimi iz njihovog želudca. Polusvarena zrna se skupljaju i od njih se pravi najskuplja kafa na svetu, bogate i jake arome.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=wInyaSvnIR8&amp;fbclid=IwAR1MhMVuGCUR4yhpc9lkZVRa8Y5z0YC8GagJRwqXW5XOpDBetKd4zS3QQbA">https://www.youtube.com/watch?v=wInyaSvnIR8</ulink>
</para>

O kafi

<para>
  <emphasis>Čičoka (lat. Helianthus tuberosus) vrsta je biljaka iz famlije glavočika (Asteraceae). Izvorno raste u Severnoj Americi, ali se takođe često uzgaja, jer se jestivi gomolji koriste u ishrani. Gomolje su u ishrani koristili Indijanci, koji su ih predstavili evropskim doseljenicima početkom 1600-ih godina.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Nakon XVI veka čičoka se proširila i u ostale delove sveta, putem uzogaja. Na ovim prostorima prvi put je zabeležena u XIX veku. Lako se uzgaja, odgovara joj skoro svako tlo, a takodje se lako širi, pa jednom zasadjena teško je ukloniti. Sadi se u kasnu jesen ili početkom proleća a cveta krajem leta pa sve do kraja oktobra.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Gomolji se vade od kraja oktobra do početka prolećne vegetacije. Vade se prema potrebi, jer se na vazduhu brzo isušuju. Tokom zime, oko biljke treba pokriti zemlju slamom tako da se ne smrzne i da se gomolji mogu vaditi čitave zime.</emphasis>
</para><para>



</para><para>
  <emphasis>Čičoka ima koren sličan krompiru, pa se kod nas naziva i divlji krompir, dok je na engleskom govornom području zovu jerusalimska artičoka. U Kini nazivaju je jang điang i u tradicionalnoj medicini koren i lišće ove biljke koristi se kao lek. Veoma je lekovita kada se koristi u ishrani, a upotrebu ima i u farmaceutskoj industriji.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Za razliku od krompira, čičoka ne sadrži skrob, ali ima mnogo vitamina i minerala. Njene krtole bogate su inulinom, koji ne dovodi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, pa je odlična namirnica za dijabetičare.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Osim toga, sadrži i kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, vitamine grupe B, vitamin C, vitamin D i provitamin A i sjajan je izvor esencijalnih aminokiselina.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Iako se može jesti i sirova, od čičoke se mogu praviti i čorbe i salate, može se i pržiti i peći poput krompira, praviti čips.</emphasis>
</para><para>
  <ulink url="https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Di_eOxQVoIdI%26fbclid%3DIwAR0cWugMmL6q_ufsZ5pyAWs3b7DuugB0Jyi7lmx4Y03WIFz0YXEKnqlLS9c&amp;h=AT08h8qPfof_GXZ_1ut9-RiQsbQOg2Xh0hBEW6uSoqUtIJirgHWMttJkypXRcR9exvdnrJQUZ_3jFzL2bprg1HRW_UPzugkiBhR_NbDNeDtGniTzJwJ3-m3-l2RtsaieMJ3eHk3FGlTzK7uxZTUYQztIWhCpd3zNiSfgmw_2">https://www.youtube.com/watch?v=i_eOxQVoIdI</ulink>
</para><para>
  <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=1sw1fdN7B2I">https://www.youtube.com/watch?v=1sw1fdN7B2I</ulink>
</para>

O čudesnoj čičoki

<para>

</para><para>
  <emphasis>Jabuka /Malus pumila/ spada u porodicu ruža. Razlog zašto su ih naučnici tako klasifikovali su sličnosti njihovih cvetova. Uz to, jabuke nisu jedino voće koje spada u ovu porodicu – u njoj se nalaze zajedno s kruškama, šljivama, trešnjama i još ponekim voćem.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Arheolozi su pronašli dokaze da ljudi uživaju u ukusu jabuke otprilike od 6.500 godina p.n.e.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Stablo jabuke potiče iz područja između Kaspijskog jezera i Crnog mora. Tamo se još uvek mogu naći prave divlje jabuke od kojih su nastale sve ostale vrste. Zovu se Malus sieversii, a DNA analiza iz 2010. potvrdila je kako je ova vrsta praotac svih današnjih jabuka. Najveći grad Kazahstana Almaty svoje ime dobio je po tamošnjem nazivu za jabuke (Alma), što se često prevodilo kao “pun jabuka”.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Iz vremena Starog Rima potiče uzrečica 'ab ovo usque ad mala', što znači od jajeta sve do jabuke. Tada je bilo uobičajeno obrok započeti jajetom, a završiti jabukom. Jabuke su bile vrlo cenjene, zbog svoje arome, slatkoće, ali i lepote i smatrale su se luksuznim voćem.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Henry VII iz svoje je kraljevske riznice plaćao vrtoglave iznose za pojedine tada retke vrste jabuka, a njegov naslednik Henry VIII imao je vlastiti voćnjak s mnogo različitih sorti. Čak je uvozio i francuske vrtlare kako bi se na najbolji mogući način brinuli o njima. Katarina Velika toliko je obožavala sortu Golden Pippin (sličnu današnjem zlatnom delišesu) da ih je ponela u svoju palatu u Rusiju, a svaka je bila zamotana u srebrni papir. Kraljica Viktorija takođe ih je volela, naročito pečene. </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Karlo Veliki je naredio sadnju jabuka u nemačkim zemljama oko 800. godine, a oko 1.600. godine bilo je poznato gotovo 200 sorti jabuka. </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Danas postoji više od 8.000 raznih sorti jabuka!</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Najviše na svetu ih se proizvodi u Kini, a najveća potrošnja jabuka po stanovniku u svetu je u Turskoj. Prosečna godišnja potrošnja jabuka po stanovniku u Evropi je 20 kg.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>U Africi, jabuke rastu jedino u području Mediterana.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>U kineskoj kulturi, reč za jabuku je 'ping' što je ujedno i reč za mir. To je razlog zašto su jabuke popularan poklon kad posećujete nekog u Kini.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Masa najteže jabuke ubrane ikad je 1,45 kg. Čak četvrtinu jabuke čini vazduh i zato sveža jabuka pluta u vodi. </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Jedna jabuka srednje veličine sadrži 80 kalorija. Najviše antioksidansa se nalazi u kori i zato bi jabuke trebalo jesti neoguljene. Seme je najbolje izbegavati – ono sadrži otrovne kiseline. </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Važniji sastojci u plodu: pektini, karotenoidi, jabučna i druge organske kiseline, kalijum, brom, kao i visok postotak bora koji stimuliše električne aktivnosti mozga i poboljšava koncentraciju.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Jabuke nisu bogate kalcijumom, ali bor je idealan za prevenciju osteoporoze i jačanje kostiju.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje jabuka značajno umanjuje rizik od mnogih bolesti. Dobre su za probavu, kardiovaskularni sistem, dobar san.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Stabla jabuke mogu doživeti starost od stotinu, pa i znatno više godina. Zabeležen je slučaj stabla jabuke sorte Bramley u Southwellu u Velikoj Britaniji koje je starije od 200 godina, a zasadila ga je jedna devojčica još davne 1809. godine. Ipak, u masovnom uzgoju realniji je kraći životni vek, a vreme u kojem stabla jabuke daju plodove iznosi između 30 i 40 godina.</emphasis>
</para>

O jabukama

<para>

</para><para>
  <emphasis>Nana je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka koja se od davnina koristi u narodnoj medicini. U prošlosti, čaj od mente koristio se kao sredstvo u borbi protiv glista, protiv kolere, bola u uhu... Danas se koristi za smirenje, bolje varenje i apetit, protiv migrene, nesanice, promuklosti i prehlade.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Nana ili pepermint /lat. Mentha piperita/ gaji se širom sveta. Veoma je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka. U listu ima najviše etarskog ulja, od čega i potiču lekovitost i miris koji osvežava i hladi zbog prisustva mentola. U listu ima i malo tanina, pa je i dejstvo nane višestruke koristi.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Japanci su utvrdili da miris nane stimuliše naše ganglije, pojačava budnost, koncentraciju i fokusiranost. Baš zato u Zemlji izlazećeg sunca zaposleni u velikim banakama udišu esencijalno ulje nane.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>U menti se nalazi organsko jedinjenje mentol, koje uspeva da „prevari“ ljudski mozak na zanimljiv način. On se, naime, vezuje za receptore osetljive na hladnoću koji se nalaze u koži. Mentol čini ove receptore još osetljivijim, pa se stvara snažan osećaj hladnoće, čak i ako je mentol u, recimo, čokoladici iste temperature kao ostatak ove poslastice. Mentol se može naći u različitim vrstama nane, ali se danas sve češće proizvodi veštački zbog velike potražnje na tržištu. Reč je o donekle prozirnoj ili beloj supstanci. Zanimljivo, mentol je čvrst na sobnoj temperaturi i topi se tek kada je pređe za nekoliko stepeni. Postoje brojne zanimljivosti o ovom jedinjenju, a posebno je interesantno da se mentol u čvrstom stanju može koristiti kao „mineralni led“, odnosno zamena za pravi led. Takođe, lišće nane i nanino ulje sadrže visoki nivo mentola koji pomaže u odbijanju komaraca i drugih insekata.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Uz to, istraživanja su pokazala da je on veoma efikasan u pružanju kratkoročnog olakšanja bolova u grlu i drugih manjih iritacija disajnih puteva. Pored toga, deluje protivupalno.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Nana se kod nas u narodu još naziva i metva, metvica, merka, crna nana, ljuta nana...</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Ona je trajna zeljasta biljka koja voli vlažno zemljište, lako se širi i raste i do 80 cm visine. Cveta u julu i avgustu a cvetovi su svetlo ljubičasti. Raste samoniklo kao korov, ali može da se gaji u saksijama i baštama.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Osim eteričnih ulja, u sastavu nane su vitamini, minerali, kiseline, betakaroten, vlakna, tanini, flavonoidi. List i mirisno eterično ulje nane predstavljaju važnu sirovinu za proizvodnju velikog broja lekova, profilaktičnih, higijenskih, dijetetskih, kozmetičkih, parfimerijskih i mnogih drugih preparata široke potrošnje u celom svetu.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Čaj od sveže nane</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Oprane sveže listove nane stavite u čajnik. Za svaku šolju čaja ubacite punu supenu kašiku svežih listića. Prelijte toplom vodom i ostavite da odstoji pet minuta. Procedite čaj i po želji dodajte malo meda.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Nana se takodje dodaje u jela, kolače... Jedan moj recept za prefine kekse sa mentom.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/keksi-sa-ukusom-mente/">https://www.coolinarika.com/recept/keksi-sa-ukusom-mente/</ulink>
</para>

O nani /menti/

<para>
  <emphasis>Neobičnih proslava u svetu ima, pa evo danas je Svetski dan kokica </emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Ne zna se tačno od kada se slavi ali da taj dan bude 19. januar odlučio je američki Nacionalni odbor kokica kako bi se proslavila važnost i prisutnost ovih grickalica u svakodnevnom životu.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Amerikanci godišnje pojedu oko 160 miliona litara kokica, što je dovoljno da se 18 puta napuni Empire State Building.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>One su najomiljenija grickalica na svetu. U Evropu ih je doneo Kolumbo u 15. veku. Kokice su omiljena poslastica već hiljadama godina, a 1948. godine u pećinama u Novom Meksiku pronađena su zrna kukuruza kokičara stara 5000 godina.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>U Indiji se veruje da u svakoj od njih živi duh. Smatrali su da duhovi ne reaguju na ljude, ali ako se njihov dom greje, postaju sve ljući i ljući, skaču i na kraju prsnu.</emphasis>
</para><mediaobject>
  <imageobject>
    <imagedata fileref="https://static.xx.fbcdn.net/images/emoji.php/v9/ta5/1.5/16/1f642.png"/>
  </imageobject>
</mediaobject><para>




</para><para>
  <emphasis>Smatra se da je indijansko pleme Wampanoag ponudilo kokice kolonistima za prvi Dan zahvalnosti u Masačusetsu. Tradicionalno, indijanska plemena na kokice su stavljala suvo začinsko bilje ili čak čili. Indijanci su takođe od kokica pravili pivo i supu, ali ih i koristili za izradu nakita i ukrašavanje perjanica.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Prvi komercijalni aparat za pravljenje kokica izumeo je Čarls Kretors u Čikagu 1885. godine, a kompanija koju je osnovao još uvek proizvodi aparate za kokice i drugu opremu.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>U SAD-u ulični prodavci su kokice počeli da prodaju u 19. veku, a kada su kokice počeli da prodaju ispred bioskopa, vlasnici su se žestoko usprotivili jer su strahovali da će kokice odvratiti pažnju ljudi od filmova. Vlasnicima bioskopa bilo je potrebno nekoliko godina da shvate kako kokice mogu biti sjajan izvor dodatnog prihoda, pa se kokice u bioskopima prodaju od 1912. godine. Danas mnogi bioskopi beleže veću dobit od prodaje kokica nego od prodaje ulaznica.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kokice se prodaju i na stadionima, na ulicama, u parkovima. Mogu se napraviti a sada ih ima i u prodavnicama, osim slanih ima i slatkih i sa raznim ukusima.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kukuruz kokičar puca jer jezgro sadrži malu količinu vlage, a dok se kukuruz greje, voda se pretvara u paru. Zbog nastalog pritiska dolazi do pucanja, a zrno se izvrće napolje i nastaje kokica. Kokice same po sebi nemaju puno kalorija osim ako se spremaju na puno ulja ili masti. Naučnici tvrde da su kokice zdrave, sadrže veliku količinu vlakana korisnih za ljudski organizam, a odlične su za kožu i rad creva.</emphasis>
</para>

O prazniku kokica

<para>
  <emphasis>Klementina je jedna posebna vrsta mandarine, koja u sebi ne sadrži seme i ukus joj je super svež. Ona je najzdravija vrsta mandarine, hibrid je citrusnog voća izmedju mandarine i slatke pomorandže.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Klementine je pronašao jedan Alžirac po imenu Klemen Rodije 1902. godine, po kome su i dobile ime. Međutim, postoji i mišljenje da klementina potiče iz Kine, jer se može svakodnevno naći na stolu prosečnih Kineza. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Danas se ona masovno gaji širom sveta i popularna je na većoj teritoriji planete.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Kao i ostalo citrusno voće, tako je i klementina veoma bogata hranljivim sastojcima. Osim opštepoznatog vitamina C, tu su i proteini, minerali, vlakna, ugljeni hidrati, masti i pregršt drugih vitamina (A, D, K, E, B6 i B12).<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Klementina je takođe i odličan izvor antioksidanata koji napadaju i uništavaju slobodne radikale. Zbog toga je odlična za regeneraciju i revitalizaciju telesnih ćelija, čime se poboljšava čovekov imunitet. U tom smislu ovo voće služi u prevenciji karcinoma.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>U najvažnije elemente koji se nalaze u klementini ubrajaju se minerali, a među njima to su cink, <ulink url="http://stil.kurir.rs/tag/7266/magnezijum">magnezijum </ulink>i kalcijum. Sve ove prirodne supstance mogu aktivno da deluju pri smanjenju rizika od eventualnog <ulink url="http://stil.kurir.rs/tag/31224/simptomi-mozdanog-udara-kod-zena">moždanog udara</ulink>. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Klementina to isto čini i kada je reč o<ulink url="http://stil.kurir.rs/lepi-zdravi/medicina/70181/vitamin-koji-moze-da-spreci-srcani-udar-i-rak-njegov-nedostatak-opasno-narusava-zdravlje"> srčanom udaru</ulink>. Plod ove voćke pun je kalijuma, mienerala koji čuva zdravlje srca, podstiče bolju cirkulaciju krvi i oslobađa je od viška nagomilanog holesterola. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Gestacijski dijabetes nastaje kada hormoni u toku trudnoće ometaju sposobnost tela trudnice da koristi insulin kao hormon koji pretvara šećer u energiju.  Konzumiranje klementina tokom trudnoće zaista može pomoći, jer ovo voće u sebi ima nizak nivo prirodnog šećera koji je sasvim dovoljan za ishranu u periodu drugog stanja. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Redovno konzumiranje ovog južnog voća dobija se takva korist od minerala i vitamina da postižu ravnotežu soli kristala u bubrezima i uništavaju ih pre nego se pretvore u kamenje. Posebno se preporučuje potrošnja klementina na prazan želudac.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Folna kiselina je deo skupine vitamina B, a nalazi se u klementinama. Nedavna istraživanja pokazuju kako je folna kiselina  važna za normalno funkcioniranje mozga,   i na bolje raspoloženje, tj. protiv depresije. Miris klementina stimuliše telo da oslobađa serotonin (hormon sreće), što deluje umirujuće, poboljšava san i ublažava stres.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Naravno, klementina se ne konzumira samo u svežem stanju, već se prerađuje u određene proizvode kao što su džem, osvežavajući napici, suvo ili konzervisano voće.</emphasis>
</para>

O klementinama

<para>
  <emphasis>Postoje mnoge legende o poreklu Panettonea, slatkog hleba koji se pravi tokom božićnih i novogodišnjih praznika u Italiji.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Svaki region u Italiji ima svoju tradiciju koja se tiče pripremanja božićnih kolača. Tako u Liguriji možete da jedete pandolce, u Toskani panforte, u Napulju struffoli. Međutim, od pedesetih godina prošlog veka najčešće se priprema panettone.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Kako objasniti činjenicu da se ova milanska poslastica priprema širom Italije? Činjenica je da je panettone postao produkt industrije i marketinga. O nastanku ove poslastice postoji nekoliko istorijskih činjenica i mnogo više legendi. Prvi put je napravljen u Milanu krajem 19. veka, i to sasvim slučajno. Izvesni pekar po imenu Toni zaljubio se u devojku Lučiju, koja je svakog dana dolazila kod njega da prodaje jaja. Toni je poželeo da joj kao poklon ispeče specijalni kolač s jajima, puterom i kandiranim voćem. Ali, ljubav je učinila da mu se ruke tresu i, kada je dodavao kvasac, nije video da je sipao celo pakovanje. Tako je nastao panettone, u prevodu – Tonijev hleb, a Toni i Lučija su se venčali i zaradili mnogo novca zahvaljujući novom izumu.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Međutim, to je samo legenda. Panettone se nikada nije pravio kod kuće, već su ga pripremali samo pekari i poslastičari, jer je to bio kolač koji je zahtevao profesionalne sposobnosti. Ali, prvobitno je bio ravan i ličio na jednu vrstu pite. Već tada se distribuirao širom cele Italije, pa čak i u inostranstvo. Bio je skup. Veliki preokret dogodio se 1919. godine, kada je Angelo Motta otvorio poslastičarnicu i stavio natpis o prodaji ovog kolača. Godine 1921. Motta je dobio briljantnu ideju: poboljšao je način pripreme i pečenja i stvorio kolač u obliku pečurke, kakav je poznat i danas. Učinio ga je dužim i užim.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Klasičan recept sadrži kvalitetno brašno, šećer, kandirano voće i suvo grožđe, žumanca i kvasac. Boja kolača trebalo bi da bude žuta. Zbog vremena koje je potrebno za pripremu, a to je tri dana, i sastojaka koji su potrebni, većina ljudi ga kupuje, jer, tradicionalno se pravi od startera za kiselo testo i diže se najmanje tri puta.  Mnogo brže i jednostavnije se pravi nemački Stollen, koji je sličnih sastojaka, i možete ga sami napraviti, ovako   <ulink url="https://www.coolinarika.com/preview/recept/1096685/">https://www.coolinarika.com/preview/recept/1096685/</ulink></emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Tradicionalno, Italijani jedu krišku Panettonea za doručak, a može se poslužiti i sa šlagom.  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Panettone se daje i kao božićni poklon, vrhunski proizvodjači imaju i predivna pakovanja, takodje se mogu kupiti u raznim veličinama, a osim tradicionalnog sa suvim groždjem i kandiranim voćem, danas ih ima i sa čokoladom, raznim kremovima... U Italiji postoje čuvene firme koje rade Panettone generacijama. Najpoznatija je "Loison".</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis> Italijanski proizvodjači, fabrike i pekare, proizvedu 117 miliona panettone i pandoro kolača svakog Božića, što je u vrednosti 579 miliona eura. U Milanu se od 2013. godine održava manifestacija pod nazivom "Najbolji Panettone u Italiji."</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Dok su Italijani emigrirali na sve strane sveta, sa sobom su donosili i panettone recepte i on se sada može kupiti svuda u svetu.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
</para><para>


</para><para>
  <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=h2PCpZouxF0">https://www.youtube.com/watch?v=h2PCpZouxF0</ulink>
</para><para>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
</para>

O čuvenom Panettoneu

<para>
  <emphasis>Najpopularnije čokoladne bombone na svetu, praline, nastale su na veoma interesantan način - "srećnom nezgodom", kako su zapisali hroničari.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Naime, nespretni mladi pomoćnik kuvara ispustio je posudu punu lomljenog badema. Ljuti šef bio je van sebe, iznerviran povukao je mladića za uvo i slučajno oborio punu činiju špinovanog šećera, koja se prosula preko badema. Aristokrata za kojeg su radili nestrpljivo je čekao desert, bio je već ljut na svoje kuvare što kasne. Šef je samo skupio ušećerene bademe, prelio ih čokoladom i servirao gazdi koji se oduševio tim ukusom.</emphasis>
</para><para>





</para><para>
  <emphasis>Izumitelj bombonjere - kutija sa pralinama - je kuvar maršala du Plessis-Praslina /1598. - 1675./ po kome su praline dobile ime. U Francuskoj su prve praline bile orasi ili voće, umočeno u karamel sirup ili u čokoladu.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Za razliku od njih, čuvene belgijske praline su spolja od tvrde čokolade, dok im je punjenje kremasto, ili čak i tečno. Osmislio ih je Žan Nojhaus, koji je 1912. godine izmislio čokoladne kugle za praline. Da bi se napravile ove kugle, bilo je potrebno metalne kalupe obložiti tečnom čokoladom, napuniti nakon hlađenja i spojiti listićem čokolade. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>U SAD se praline uglavnom prave s mlekom ili kremom, tako da su mekane i karamelaste.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Pralina, poput vina, mora biti senzacija za sva čula. Inače, kada bi prijala ukusu, a ne i oku, ona ne bi bila to što jeste. Zbog toga se izboru modli poklanja velika pažnja. Završna faza u stvaranju jedne praline predstavlja rad četkicom i to nas uvodi u polje estetike.</emphasis>
</para><para>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Pakovanje, čuvanje i služenje pralina takođe predstavlja poseban ritual.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Zavisno od prigode prlikom koje poklanjate praline, one mogu biti upakovane u kutije raznih veličina i oblika, u korpe, a postoje i toliko posebne i fine koje se prodaju na komad, u francuskim poslastičarnicama, a najotmenije koje sam ja videla su one - na komad - u "Harrodsu" /London/, gde svaka pralina na dnu ima pečat ove čuvene firme. U skladu sa tim, posebna je i cena a u ukus ne treba ni posumnjati.</emphasis>
</para>

O pralinama

<para>
  <emphasis>Mirodjija (kopar, anita, koper, Lat. Anethum graveolens, engl. dill, franc. aneth, nemački Dill, talijanski aneto) je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki. Naraste do jednog metra. Listovi su perasti, cvat štitast. Cvetovi su dvopolni, žute boje. Potiče iz Sredozemlja i Persije. Rano je prenesena u Evropu. </emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Mirođiju su poznavali Egipćani, Grci i Rimljani i koristili je uporedo u kuhinji i narodnoj medicini. Propržene semenke stavljali su na rane. Za Rimljane je bila simbol vitalnosti. U Norveškoj kao lek protiv nesanice. U srednjovekovnoj Evropi se pripremao ljubavni napitak, dok je drugi napitak služio za bacanje čini. Kesice sa sušenom biljkom su se nosile kao zaštita od veštica.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Kao začin najviše se koriste nežni listići, najbolji su potpuno sveži. Listiće je dobro zamrznuti kako bi uvek bili dostupni. Ako se koristi cela biljka, bere se pre cvetanja jer je tada najaromatičnija. Plodovi imaju najviše arome malo pre potpune zrelosti. Miris je intenzivan i slatkast a ukus aromatičan s malo gorčine, bez imalo ljutine. Podseća na kumin i komorač. Nazvali su je lažnim anisom.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Sitno seckani listići dobro se slažu s kremastim sirevima, kiselom pavlakom i jogurtom. Sos od mirođije se obično poslužuje uz kuvano meso. Cela biljka se stavlja u presolac za kiseljenje krastavaca i kupusa. Mirođijom se aromatizuje sirće. Celim ili mlevenim semenkama se začinjavaju supe i marinade. Veoma je popularan u Skandinaviji i Rusiji, gde njome začinjavaju ribu (posebno losose), rakove, supe i musake od mesa i povrća. Omiljena je i u severnoj Africi kao začin za jela s mesom. Koristi se i za kolače i raženi hleb.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>U plodovima mirođije ima eteričnih ulja, pa se u narodnoj medicini koristi za bolji apetit i varenje, kao i protiv nesanice. Mirođija je bogata mineralnim solima, pa je prisutna u dijetama koje iziskuju minimalnu upotrebu soli. Čaj od semenki učvršćuje nokte.</emphasis>
</para>

O mirodjiji

<para>
  <emphasis>Popularnosti himalajske soli doprineo je Peter Ferreiras, 2001. godine, svojom knjigom "Voda i so - izvori života" u kojoj se navodi kako se u himalajskoj soli nalazi čak 84 elementa iz periodnog sistema. I ovi elementi su u takvoj razmeri koja je najsličnija čoveku.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Postoje oprečna mišljenja stručnjaka o ovoj soli. Jedna nutricionistkinja kaže da je dovoljno zrno himalajske soli uzeti ujutro i da ono sadrži sve minerale potrebne organizmu za taj dan. Drugi kažu da je i ovo jedna pomodarska glupost, jer su sve soli slične po sastavu, a da svaku treba koristiti umereno.  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Ova so se vadi iz drugog po veličini rudnika soli na svetu, koji se nalazi u Pakistanu, oko 350 km udaljena od Himalaja. Nama je ona poznata tek 250 godina, ali da bi se izgradila bilo joj je potrebno oko četiri milijarde godina. Na mestu de se danas nalazi rudnik, ranije je bilo veliko more, koje je vremenom i usled pomeranja kontinenata presušilo. Veruje se da su svi elementi iz mora sačuvani u ovoj soli, baš je to i čini toliko zdravom. Izmereno je da je ona čak 99% čista, te joj dalja fabrička obrada i rafiniranost nisu uopšte ni potrebne.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Ovu so nazivaju i pink, a njena roze boja dokazuje lekovitost jer je nastala zbog prisustva gvožđa u njoj.</emphasis>
</para><para>



</para><para>
  <emphasis>Važno je da je himalajska so bazna. Ph vrednost tela čini razliku između toga hoće li ono biti bolesno ili ne.Ljudski organizam je po prirodni bazan i takvim ga treba održavati da bi on mogao pravilno funkcionisati i ostati zdrav. No, lošom ishranom, životnim stilom bez fizičke aktivnosti, kao i lošim životnim navikama i zagađenošću okoline, kod mnogih ljudi se ova Ph vrednost menja i postaje kisela.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Himalajska so može se koristiti i za kupku, za ispiranje i inhaliranje. Slana kupka od himalajske soli posebno se preporučuje kod različitih kožnih oboljenja. Takodje se od nje prave i sapuni i lampe. Za ove lampe kažu da imaju dušu, one stvaraju mikroklimu koja je poput one uz planinski potok, odličan su izvor negativnih jona koji poboljšavaju kvalitet vazduha.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=4s0zu1N3Woc&amp;fbclid=IwAR0PBnOIzghpRkEFZdCQB2JtEaaqy2hOL7qY2AzbcLmyGyWqlNTFPFYQUe0">https://www.youtube.com/watch?v=4s0zu1N3Woc</ulink>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <ulink url="https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DFrYcMSk2IEc%26fbclid%3DIwAR2KFvD7-G_ALm76MVr4GA7PibrFGETqQBDY6Y0S8pbjCAk048lAmEj2_mY&amp;h=AT269dFFZFsNxEIiaWPwTs-8L1G2zOIl7HLAw-1vPtjA66B-KrzlSE4UwzKE8M2etZC6xHZTRybkJfBLBeEe78J9F-zAl8NxbU64lloc9PkzKe4SbTVGNgPZD_5uZLkxIsnicsCf0nlzz95SFXDFSKZp1OsbZ49G">https://www.youtube.com/watch?v=FrYcMSk2IEc</ulink>
</para>

O himalajskoj soli

<para>
  <emphasis>Za urme /datule/ kažu da su najzdravije voće na planeti, a već vekovima su neizostavan deo ishrane u arpaskim zemljima, odakle se najčešće i uvoze - Egiptu, Iraku, Iranu, Libiju, Tunisu...</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Zovu je "hleb pustinje", a u drevnoj Grčkoj je poznata i kao "voće bogova". Raste u pustinjskim oazama, na ženskim palmama, u ogromnim grozdovima. Jedina je biljka u Sahari, koja čoveku može da pomogne da preživi. Palme cvetaju u martu, kada se vrši oprašivanje neophodno za stvaranje plodova. Prenos polenovog praha sa muških palmi u ženske cvetove obavljaju specijalno obučene osobe i to je jedini način oprašivanja.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>U zdravstvenom i nutritivnom smislu, urme smatraju najzdravijim voćem na planeti. Lako se vare, a dugo čuvaju sitost. Zovu je i "čokoladom" među voćem, a po svom sastavu su prava multivitaminska bomba, sadrže vitamine B6, selen, vlakna, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan... <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Datula (lat. Phoenix dactilyfera) je jedina vrsta roda Phoenix čiji plodovi imaju komercijalnu upotrebu. Jedina plantaža datula u Evropi nalazi se kod španskog grada Elche, a u Americi u Južnoj Kaliforniji. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Datule imaju niz zdravstvenih pogodnosti za koje ljudi uopšte ne znaju. Samo jedna datula dnevno može sačuvati zdravlje očiju tokom celog života. S obzirom da sadrže lutein i zeaksantin, urme se nazivaju vitaminima za oči.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Obiluju gvoždjem pa su odlične za anemičare. Regulišu probavu, holesterol, niskokalorične su a obiluju vlaknima. Kada se jedu u umerenoj količini, brzo zasite, tako da su dobre za mršavljenje. Ali, ako se preteruje, brzo dolazi do gojaznosti jer kilogram ovog voća sadrži gotovo 3.000 kalorija.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <ulink url="https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DXQRmD-l7Z_Y%26fbclid%3DIwAR39QsAYwQvX2mMcjb0BH7LT4F4T8B8wk1ESdqd5rwVb9uEtjwncIZxJ-hQ&amp;h=AT3zyRe3iihZ7RRbErl2roMmBctPGOkdab_tlsJ-Ii_Q1bQpTYSOM3_dwIo_rJSR1mvtHqh6KhYB5o6XY7BEDEXWxAhybhreogu42x00fVZdCoyRYuk5o_N4ByRWwHvXIAFk3eyJA7w2Yxn5GxpQs1C0-pw">https://www.youtube.com/watch?v=XQRmD-l7Z_Y</ulink>
</para>

O urmama

<para>
  <emphasis>Svi znaju za njega. Jedinstveni ukus, jedinstveni oblik, jedinstveni naziv. Iz hiljada fabrika širom sveta već ceo vek izlaze kutije na kojima je ispisano njegovo ime. Ipak, postoji samo jedan pravi i prvi. Luj Lefevr Itil, osnivač prve francuske konditorske kompanije „LU“, čuveni keks je stvorio 1886. godine u Nantu. Originalni "Petit Beurre" se i dalje pravi po istom receptu, u fabrici koja nosi inicijale njegovog tvorca.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Luj Lefevr je "Mali puter" napravio po ugledu na engleske biskvite tog vremena, a ovaj keks čak i svoj prepoznatljiv oblik duguje modli koju je Luj doneo iz Engleske. Keks ima četiri ćoška koji simbolišu 4 godišnja doba; 52 zupca koja predstavljaju 52 nedelje u godini i 24 rupice, kao što dan ima 24 časa.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Davne 1897., zaštitni znak ovog keksa postao je „mali školarac“ kog je slikar Firmin Bize naslikao na posteru, po ugledu na svog sina Žaka. U međuvremenu, dobio je i sopstvenu vrstu keksa. "Petit ecolier', kako se na francuskom jeziku kaže mali školarac, predstavlja varijantu "Petit Beurre"-a sa čokoladnim prelivom, u koji je utisnuta figura školarca.</emphasis>
</para><para>



</para><para>
  <emphasis>Može se reći da je Luj Lefevr Util zapravo pionir industrijske ere. Luj je shvatio važnost pakovanja, i važnost građenja imidža brenda. Sa velikom pažnjom je birao sastojke vrhunskog kvaliteta za svoj proizvod, kao što su mleko, jaja, brašno… Za reklame je angažovao velike umetnike svog doba – Muhu, Kapiela, Loara, a i sam je posedovao izuzetan smisao za industrijski dizajn, koji je primenjivao na svoje proizvode. U svojoj kući je okupljao umetnike i podržavao sve inovacije tog vremena.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Kada 30-ih godina XX veka kompaniju preuzima njegov sin Luj Mišel, i sam nastavlja da umetnost primenjuje u dizajnu i marketingu i uvodi inovacije ambalažu, a njegov sin Patrik uvodi kolor fotografije na pakovanja.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Danas, kompanija LU posluje u okviru koncerna "Kraft", a u Nantu se i dalje proizvodi isti onakav "Le Petit Beurre" keks kakav se proizvodio i daleke 1886. Širom sveta prodaju se keksi sa ovim nazivom, ali najčešće, kvalitet ne može da se meri sa originalnim.</emphasis>
</para><para>
  <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=tC9zA5FLWus&amp;fbclid=IwAR0DGPDLV1P4rLL_DrvGN2BbzHsJv5P5Vd1-6Kx2pC_-RNHSa-L0asFe8F8">https://www.youtube.com/watch?v=tC9zA5FLWus</ulink>
</para><para>
  <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/1098455/">https://www.coolinarika.com/recept/1098455/</ulink>
</para>

O čuvenom "Petit Beurre" keksu

<para>
  <emphasis>Ovo je priča o kapitalizmu i o tome kako je nastao ovaj svetski brend i kakvu sudbinu su doživeli oni koji su ovaj,  kasnije ogromni posao,  stvorili.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Čini se kako je postalo uzrečicom da je Ray Kroc osnovao lanac McDonalds. Međutim, braća McDonald su pravi osnivači. Richard („Dick“) McDonald /rodjen 16.2.1909./ i njegov brat Maurice („Mac“) su 1940. godine otvorili prvi McDonald’s restoran. Dick je autor njihovog žutog znaka, koji je do današnjih dana ostao simbol ovog lanca koji širom sveta beleži godišnji promet od 25 milijardi dolara.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Kao trgovački putnik koji je prodavao kuhinjske aparate, pojavio se Kroc, tada 52-godišnjak, ambiciozan, uporan i nemilosrdan, iskoristio je braću i napravio svoje fast food carstvo preko njihovih ledja. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Po dolasku, Kroc je ugledao i doživeo restoran na kakav do tada nije naišao. Nudili su samo hamburger, pomfrit i piće, a samo pola minute nakon što naručiš, dobijao si svoj hamburger u ruke. Restoran nije imao pribor za jelo i slične rekvizite, tipične za klasične restorane. Braća Dick i Mac McDonald tada su već bili rezignirali po pitanju ekspanzije, odnosno ideje da naprave jedan lanac takvih restorana. Međutim, Kroc im je ponudio da on to pokuša uraditi za njih. Rečeno, učinjeno - odmah je sklopljen i ugovor. Posao je išao dobro po pitanju prometa i interesa gostiju, ali je dobit uglavnom izostajala. Onda se pojavio mladi finansijski genije Harry Sonneborn, koji je Krocu predložio novi koncept posla, nakon čega su braća McDonald 1961. godine praktično izbačeni iz ugovora. Isplaćeno im je tadašnjih 2,7 miliona dolara, nakon čega je nastupilo doba procvata lanca brze hrane. Njih dvojica više nisu smela koristiti naziv "McDonald’s“ za svoj restoran. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Danas postoji 136.000 McDonald’s restorana u više od 100 zemalja sveta. Za njih radi 420.000 uposlenika. Prvi McDonald’s u Evropi otvoren je 1971. u Amsterdamu. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Kroc je umro 1981. u 81. godini. Njegova imovina procenjena je na pola milijarde dolara.</emphasis>
</para><para>


</para><para>
  <emphasis>Snimljen je i film "The founder" /Osnivač/, sa Michael Keatonom, koji igra Kroca. Za njega je ova uloga zasigurno jedna od najvažnijih u karijeri. Producent filma naišao je na neke dokumente koji su bili u vlasništvu Jasona Frencha, unuka Dicka McDonalda, koji je do svoje smrti vodio jedan mali motel. Jason French je svojim naslednicima ostavio 1,8 miliona dolara. Slike, pisma i tonske zapise Jason French je pre svoje smrti stavio na raspolaganje reditelju filma, Handfieldu.</emphasis>
</para><para>
  <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=oprJX5BomEc&amp;fbclid=IwAR10QVvsNnZS-iUkE5pfsPxlN-GyAk4aC2y82YGBsWzAnMmUsR1j0vsZuXg">https://www.youtube.com/watch?v=oprJX5BomEc</ulink>
</para>

O braći McDonald

<para>

</para><para>
  <emphasis>Specifičnog ukusa i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis> Bundeva je veoma interesantna namirnica, spada u grupu biljaka koja se naziva voćno povrće, jer ima kvalitete i voća i povrća istovremeno. To je čini idealnom za kombinacije sa drugim vrstama voća i povrća. Od nje mogu da se pripremaju i slana i slatka jela. Može se jesti živa, dinstana, pečena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i njen sok.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Zbog hranjivosti i lekovitosti, bundevu (Cucurbita pepo) mnogi zovu i “vojvođanska banana”. </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Plod bundeve sadrži 90 odsto vode, ali i mnoštvo minerala i vitamina. Bogata je biljnim vlaknima, posebno pektinom, pa veoma povoljno deluje na organizam, a u njenom plodu gotovo da nema masnoća, zbog čega je idealna namirnica za sve koji žele da skinu višak kilograma.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Betakarotin, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na ljudski organizam. Bundeva je izuzetno bogata provitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>I njeno uljevito seme izuzetno je zdravo, bogato selenom i provitaminom A. Od semenki se pravi karakteristično ulje, koje čuva sve korisne sastojke, a zbog specifičnog ukusa daje posebnu aromu jelima. Odlično je kao dodatak salatama i čorbama. Ulje je bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože, kao i bolju funkciju centralnog nervnog sistema.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Bundeva odlično deluje na problematičnu kožu, posebno masnu sa miteserima, bubuljicama i aknama, tako da se stavlja u kreme i maske za lice.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Ja najviše volim pečenu bundevu, koju ovde zovemo peca, a tu su i divna čorbica i pita tikvanik.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
</para><para>

</para><para>
  <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/tikvanik/">https://www.coolinarika.com/recept/tikvanik/</ulink>
</para><para>

</para><para>
  <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/moja-corba-od-bundeve/">https://www.coolinarika.com/recept/moja-corba-od-bundeve/</ulink>
</para>

O bundevi

<para>
  <emphasis>Lord Sandwich, John Montagu, 4. erl kuće Sandwich, živeo je u 18. veku. Bio je veoma uticajan u svoje doba i izuzetno bogat. Pod njegovim pokroviteljstvom, James Cook je oplovio mnoga mora i okeane.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Cook je otkrio i Havaje i u čast svog dobročinitelja nazvao ih je Sandwich Islands.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Ali istorija je presudila da bude zapamćen po svom poroku, naime, Lord Sandwich je bio strastveni kockar. Igrao je satima bez prestanka, da je, kako priča kaže, jednom prilikom naredio svom slugi da mu donese za sto: parče govedine između 2 komada hleba – da ne bi igrao karte prljavim rukama.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Nije prošlo puno vremena, dok se nije čulo od njegovih saigrača – I’ll have what Sandwich is having…”. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Ostalo je istorija.</emphasis>
</para><para>





</para><para>
  <emphasis>Koliko danas postoji varijacija i recepata na temu sendviča, niko ne zna. Tipičan za Englesku je tzv. Country Club Sandwich, odavno na meniju beogradskih restorana kao Klub sendvič.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Klub sendvič – originalni recept i način pripreme -  slika je sa neta*</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>*Masa za punjenje*</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Pomešati – sitno iseckano, tvrdo kuvano jaje, sitno iseckano peršun i celer, seckanu svežu papriku ( može i ljuta) sa količinom majoneza, potrebnom da se dobije jedinstvena masa, po potrebi posoliti i po ukusu pobiberiti.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Koristiti isključivo tost hleb, veoma malo prepečen.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Uzeti 4 tosta, premazati ih bogato opisanom masom za punjenje (često se naziva i salata od jaja) preko toga dodati komad tanko isečenog sira i list zelene salate.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Staviti još po jedan tost, ponovo premazati istom smesom pa staviti tanko isečen paradajz i komad hrskavo ispržene slanine, odozgo po list zelene salate. Na kraju poklopiti sa tostom i preseći svaki sendvič da se dobiju trouglovi. Servirati uz pomfri.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=5MksB478p40">https://www.youtube.com/watch?v=5MksB478p40</ulink>
  </emphasis>
</para>

O Sandwichu

<para>
  <emphasis>Istoričari hrane kažu da je tradicija pečenja kolača tokom vekova postala sve popularnija, pa su se tako u tom procesu dodavali različiti začini, sastojci i menjali su se recepti. Teško je odrediti tačan datum kada je hleb postao sladak.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Znamo da su drevni Egipćani bili dobri pekari i da su hlebom sa dodatkom meda napravili promenu u dotadašnjoj proizvodnji hleba. Zapravo, nije postojala razlika između kolača i hleba veoma dugo, iako su slatki oblici pravljeni od različitih sastojaka poput voća, semenki i vina i služeni su kao desert.</emphasis>
</para><para>




</para><para>
  <emphasis>Ovi rani oblici kolača su bili ravni, kao palačinka i veoma različiti od onoga što danas podrazumevamo pod pojmom torta.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Torte kakve danas pojznajemo imaju mekanu i postojanu strukturu. Rimljani su verovatno usavršili praksu dodavanja kvasca u testo, a kasnije, Italijani su u 16. veku dodali jaja i puter u celu priču. Obe metode stvorile su lagano testo same torte, ali proces je bio dugotrajan i poprilično komplikovan. Do polovine 1800-tih godina, u proizvodnju se uključila i soda bikarbona, te prašak za pecivo, koji je olakšao proces pravljenja torti.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kasnije, poslastičari su u testo počeli da dodaju začine i mast i polako, torta je dobijala današnji izgled. Uz to, kolači i torte počeli su da se služe kao obavezni desert, nakon glavnog jela.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Sve dostupnija, torta je postala i sve popularnija. Ipak, i dalje niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ko je prvi napravio tortu namenjenu za proslave.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Tokom 18. veka, u bogatim aristokratskim kućama pravljene su za posebne prilike, a tek od 19. veka, i niži slojevi počeli su da prave torte, kada su belo brašno i šećer postali jeftiniji.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Polovinom 19. veka, počinje talas osnivanja poslastičarnica po gradovima Evrope, a tada nastaju i neke od najpopularnijih torti, poput Doboš i Sacher torte.</emphasis>
</para>

O torti

Pavlova

<para>
  <emphasis>Istorijski gledano, prve pite su pravili stari Egipćani, recepte su oplemenili i doradili stari Rimljani i onda se to kulinarsko dostignuće razgranalo po Evropi.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Prvi recepti za pite na engleskom jeziku se pominju u doba Čosera, 14 vek. Tada su se već pravile pite od jabuka i polako postajale opšte prisutne na celom ostrvu. Interesantno je da su se slatke pite pojavile relativno skoro, sa masovnijom proizvodnjom šećerne trske u britanskim kolonijama. Do tada su pite bile onoliko slatke, koliko je bilo slatko dodavano voće.</emphasis>
</para><para>















</para><para>
  <emphasis>Testo za pite je ono što se kod nas zove sipkavo testo, testo koje nakon što se umesi, treba da odstoji izvesno vreme na hladnom mestu, najbolje u frižideru. Ali, nekom prilikom, neki neuki ili nedovoljno iskusni kuvar nije zamesio dovoljno testa za pitu.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Imao je testo samo za donju koru. Stavio je voće preko nje i ispekao je takvu pitu bez gornje kore i smislio je novu poslasticu, tart.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Tart je pita bez gornje kore.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Pošto su kuvari vremenom shvatili da poslastica, koja nije pokrivena korom, mnogo lepše izgleda na oko, daje mnogo više mogućnosti za kreaciju, popularnost tarta se brzo proširila.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Pita je danas važan deo svake kuhinje u svetu. Može se spremati na više načina i sa raznim ukusima. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>*Pite od lisnatog testa  poznate su kao arapski hleb, ili libanski,  sirijski hleb. Ovo mekano pecivo koje se pravi od pšeničnog brašna vodi poreklo sa Bliskog istoka,  najverovatnije Mesopotamije oko 2500 godina p.n.e. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <emphasis>*U srpskoj kuhinji prave se slatke pite od voća,  slane sa sirom /sirnice/, krompirom /krompiruše/,  zeljem /zeljanice/, mesom,  gljivama, itd.</emphasis>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <emphasis>*U grčkoj kuhinji kefalonijska mesna pita sa jagnjetinom, turta isto jagnjeća, pita od spanaća, pita sa tunjevinom  </emphasis>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <emphasis>*U Turskoj,  ačak pita sa brašnom, uljem, crnim lukom, jajima, ovčijim kiselim mlekom i mirodjijom</emphasis>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <emphasis>*U Bugarskoj,  savijača sa koprivama, pita sa lukom i paprikama.  </emphasis>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <emphasis>*U Rumuniji, rumunska pita sa kukuruznim brašnom, kajmakom i suvim mesom. </emphasis>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <emphasis>*U Albaniji pita sa prazilukom. </emphasis>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <emphasis> Burek verovatno vodi poreklo iz staromesopotamijske kuhinje, a reč burek / turski <emphasis>börek /  označava slojevito jelo od testa.</emphasis></emphasis>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>
  <strong>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </strong>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para>

O pitama

Nežni vanil tart sa bananama

<para>
  <emphasis>Postoji legenda, da je nekada davno, neki kineski car pošao na put. Napravljen je mali odmor pored puta i sluge su pripremale posluženje. Pošto je bio vetrovit dan, suvo lišće je palo u posudu u kojoj se voda prokuvavala i car je oduševljen ukusom zahtevao da od tada isklučivo pije prokuvanu vodu sa suvim biljnim listićima.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Vremenom, Kinezi su usavršili svoj napitak, kao i sopstvenu tradiciju ispijanja čaja. U Srednjem veku, kada su uspostvaljene veze i trgovački karavani redovno odlazili put Kine, listići čaja su postali obavezni sastojak njihovih tovara na povratku u Evropu.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Prva stanica je bila Portugalija, gde se prvo proširila moda i navika ispijanja čaja. Zatim se čaj polako proširo po Evropi da bi centar trgovine čajem postala Holandija. To je period 16. i 17. veka.</emphasis>
</para><para>


</para><para>
  <emphasis>A ko je doneo tradiciju popodnevnog čaja u Englesku? </emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>U to vreme postojala su 2 obroka - doručak i večera, s tim što je večera bila najvažniji, ali i najobilniji obrok. Vojvotikinji Ana Mariji od Bedforda se pripisuje čast da je kumovala novoj engleskoj tradiciji. Njoj je ta pauza između obroka bila predugačka, tako da je uvela novi obrok, koji se sastojao od ispijanja čaja uz serviranje laganih obroka, koji se mogu jesti rukom, kao što su sendviči , mali kolačići i sl. Polako je način serviranja obroka postao stvar prestiža, način da se impresioniraju odabrani gosti.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Čajanke su se ogranizovale napolju, kada je vreme to dozvoljavalo, u salonima, počele su da se otvaraju čajdžinice. </emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Postoji priča da za vreme II svetskog rata, gledano težinski, više čaja je isporučeno vojnicima na front nego municije!</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Sve je važno ako želite po propisu da servirate tradicionalni engleski čaj. Pravila postoje kako se kombinuju ukusi, boje, mirisi.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Naravno, ono što je tipično je da većina Engleza čaj piju sa mlekom. Oni koji koriste limun, nikako ga ne cede, već se limun isečen na kriške, ubacuje u šoljicu čaja po želji.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Sve se menja pa i Kinezi, koji su stvorili čaj, kao napitak, nisu više ni u Top 10, kada je u pitanju godišnja potrošnja čaja po glavi stanovnika. Ali, prvi nisu ni Englezi, oni su drugi, prvo mesto drže Turci.</emphasis>
</para>

O čaju

<para>
  <emphasis>Svako suvo voće ima tu prednost da se može konzumirati u bilo koje doba godine. Takav je slučaj i sa suvom smokvom. Pored toga što su ukusne, suve smokve su i veoma kalorične. Najbolje je konzumirati ih umereno, u preporučenim dozama.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Malo je poznato da suve smokve sadrže više kalcijuma od kravljeg mleka, ali i da imaju pet puta više kalorija od svežeg ploda pa su potencijalna opasnost za vitku liniju ako preterujete.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Suve smokve su savršena užina zbog mnoštva minerala i vitamina koje sadrži, a koji nam u trenu vraćaju izgubljenu energiju. Grickanje ovih plodova rešiće vas nervoze i nesanice, poboljšati pamćenje i koncentraciju jer pozitivno stimuliše rad ćelija i podstiče razmenu materija u mozgu.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Zbog velike količine bakra koju sadrži preporučuje se onima koji pate od anemije, jer bakar podstiče bolju proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, a zbog koncentracije kalijuma niveliše krvni pritisak.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Suve smokve su borac protiv osteoporoze, bogate su antioksidantima, ubrzavaju metabolizam i još mnogo toga. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>U kulinarstvu imaju takodje veliku primenu, u kolačima, salatama, jelima.</emphasis>
</para>

O suvim smokvama

<para>


</para><para><emphasis><emphasis><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/></emphasis></emphasis>

</para><para>
  <emphasis>Narodno je verovanje da na  novogodišnji sto treba staviti puno voća, riže, pšenice, oraha jer oni simbolišu blagostanje i obilje. Veruje se i da Novu godinu treba dočekati sa dosta (čak i pomalo previše) hrane u ostavi i frižideru.  Poželjno je za Novu godinu jesti prasetinu i kupus. </emphasis>
</para><para>



















</para><para>

</para><para>
  <emphasis>U Kini, Japanu i još nekim azijskim zemljama gotovo je običaj da se za doček jedu rezanci, isključivo dugački. Oni bi trebalo da predstavljaju izdržljivost i dug život. Kuvari ih pripremaju sa posebnom pažnjom.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>U nekim zemljama kao što su Kuba, Španija, Portugal, Austrija... svinje se smatraju simbolom napretka, neki smatraju da je to zato jer ove životinje ne idu unazad, a neki da je to zbog načina na koji jedu. Tako da se pravi čitav spektar hrane - kolačića, poslastica, sa oblikom svinje.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>U Turskoj, nar predstavlja sreću, posebno zbog boje. U njihovoj kulturi, crvena boja predstavlja ljudsko srce, život, plodnost, zdravlje, a seme nara prosperitet.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>U Grčkoj se proslava poklapa s proslavom svetog Vasilija, jednog od osnivača Grčke pravoslavne crkve. Tada se servira Vasilopita ili torta svetog Vasilija, u koju se utisne srebrni ili zlatni novčić. Ko novčić pronađe, biće posebno srećan u Novoj godini.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Danci u novogodišnju noć ulaze sa mnogo razbijenih tanjira ispred kućnog praga. Stari tanjiri čuvaju se cele godine i u ponoć se bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo - prijatelje.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Kubanska tradicija nalaže da se u ponoć pojede 12 grejpova, koji simbolizuju mesece godine, a poštovanje tog običaja treba da donese sreću.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Austrijanci na Novu godinu, kao desert uz svečani ručak, pripremaju sladoled od mentola u obliku deteline s četiri lista. Kad zakuca ponoć, Španci moraju da pojedu 12 zrna grožđa - po jedno za svaki mesec.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Norvežani se časte pudingom od pirinča u kojem je skriveno jedno zrno badema. Osobu koja pronađe badem pratiće sreća.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Holanđani se za doček pripremaju pekući krofne jer veruju da to donosi sreću.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Italijani najbučnije proslavljaju Novu godinu jer što veća buka, zlo će brže pobeći. Iz kuće bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do odeće, i to kroz prozor. Stari sicilijanski običaj kaže da će sreća doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje.</emphasis>
</para>

O hrani za sreću

<para>
  <emphasis>Organizacija Ujedinjenih nacija je ustanovila ovaj datum kao internacionalni Dan hrane, jer je 16. oktobra 1945. godine osnovana Organizacija UN za hranu i poljoprivredu.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Oktobar mesec pravilne ishrane" održava se u Srbiji od 2001. godine, i već tradicionalno mnogobrojne ustanove daju svoj doprinos obeležavanju ove manifestacije.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Procenjuje se da u svetu gladuje oko milijardu ljudi, i to nije samo posledica nedostatka prinosa, već i visoke cene namirnica i loše ekonomske situacije usled svetske ekonomske krize.Kada bi se merila neuhranjenost, a ne glad, ne deficit kalorija već osnovnih hranljivih elemenata za razvoj dece, kao što su jod, gvožđe, vitamini, broj gladnih u svetu  bi bio znatno veći - najmanje 1,5 milijarda.</emphasis>
</para><para>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Svetski dan hrane je prilika da se ukaže na značaj i doprinos različitih kultura i civilizacija svetskoj poljoprivredi i proizvodnji hrane, što ujedno pruža mogućnost za novi dijalog na međunarodnom nivou o dostizanju cilja obezbeđenja dovoljne količine hrane i optimalne ishrane za sve.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para>

O Svetskom danu hrane

<para>
  <emphasis>Dunja (Cydonia oblonga) je jedina vrsta roda Cydonia (Maloideae, Rosaceae). Njeno botaničko ime potiče od grčkog grada Kydonia (danas Hanija). Dunja potiče iz Persije. U grčkoj mitologiji dunja je simbol sreće i ljubavi, plodnosti, lepote, postojanosti i neprolaznosti. </emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>U antičkim legendama, dunjom su bogovi određivali sudbine. Paris ju je, po obećanju lepe Helene, predala Afroditi kao najlepšoj od svih boginja.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Rimski pesnik Vergilije dunju je zvao zlatna jabuka, a Plutarh je pisao da je grčka nevesta dunju grickala pre prvoga poljupca kako bi susret sa dragim bio što lepši.</emphasis>
</para><para>





</para><para>
  <emphasis>Ako dođete do dunje, nemojte da je zaobiđete. Baš je takva kakva izgleda – spoljašnošću nenametljiva, mirisom pokreće dobre emocije, a svojom suštinom daje organizmu značajnu podršku.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>U sastavu dunje ima pektina, što je pored fantastične arome čini idealnom voćkom za marmeladu, jer joj daje želatinoznu komponentu. Uostalom, reč marmelada i potiče od portugalskog naziva za dunju – marmelo.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Sadrži vitamine C, karotin, B1,B2,B3,  <emphasis>minerale bakar,kalijum,kalcijum,magnezijum,gvožđe,sumpor, hlor. </emphasis></emphasis>
  <emphasis>Spisak vitamina i minerala nije beskrajan, ali ono što vam dunja ponudi traje znatno duže nego kod drugih voćki.</emphasis>
</para><para>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Još jedna komponenta – tanin dobra za rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. </emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Zbog oporog ukusa i tvrdoće dunje je teže jesti sirove, ali su veoma ukusne kuvane, pečene, kao kompot, marmelada, voćne kašice. Poseban specijalitet je sir od dunja, kitnikes.    <ulink url="https://www.coolinarika.com/recept/1035621/">https://www.coolinarika.com/recept/1035621/</ulink></emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Pire od dunja se služi uz meso, a ulazi i u sastav nekih slanih orijentalnih jela. Pečena ili kuvana – pogodna je kod upale želudačne i crevne sluzokože, kao i za lečenje anemije.</emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Kod dunje su lekovite i semenke: sadrži 15 odsto ulja koje je blagotvorno za ublaživanje rana od dugog ležanja i vitamin B17 (amigdalin) koji ima antikancerogeno dejstvo.</emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Čaj od cvetova se u narodnoj medicini koristi za umirivanje kašlja.</emphasis>
</para>

O dunji

<para>

</para><para>
  <emphasis>Omiljena namirnica orijentalnih i severnoafričkih naroda, susam (Sesamum indicum), odavno se odomaćila i na našim prostorima i koristi se na mnogo načina. Kod mnogih tradicionalnih jela, kolača, slatkiša, namaza, hleba i peciva, susam predstavlja jedan od najvažnijih sastojaka. A za njegovo lekovito dejstvo protiv ćelavosti, peruti, zubobolje, zujanja u ušima, išijasa... znali su još stari Egipćani, Asirci, Vavilonci, Indusi i Kinezi.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Danas se susam najviše gaji u Kini, Indiji i Sudanu. Njegovo seme sadrži između 45 i 60 odsto kvalitetnog ulja koje se koristi za kuvanje, spremanje salata i proizvodnju margarina. </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Susam je izuzetno bogat gvožđem, pa je dovoljno uneti 50 grama ovog semena da bi se zadovoljila dnevna potreba čoveka za ovim mineralom. Osim gvožđa, u velikim količinama prisutan je i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i selen. Od vitamina posebno mesto zauzima vitamin E, moćan antioksidans, koji štiti ćelije od starenja, pojave tumora i srčanih bolesti. Istovremeno, izvrstan je izvor i tiamina B1, piridoksina B6, niacina, folne kiseline i riboflavina. Sezamin je još jedan sastojak, važan u zaštiti jetre od oksidativnih oštećenja. Zajedno sa sezamolinom i lignanom utiče na snižavanje holesterola i krvnog pritiska, a povećava nivo vitamina E. Proteini i masne omega 6 kiseline su, takođe, važni sastojci za očuvanje zdravlja.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Recept za kolač star 6.000 godina:</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>300 gr susama sameljite u električnom mlinu za kafu tako da dobijete pastu, a zatim je pomešajte sa medom. Napravite kuglice i stavite ih u frižider da se zalede. To je sve. Ovaj kolač će poslužiti kada imate neizdrživu želju za slatkim. </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>
    <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  </emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Savet plus: Sameljite susam u avanu sa tučkom i dodajte mu morsku so. Sa tom kombinacijom redovno solite jela.Tu se krije dnevna doza kalcijuma potrebna svakoj ženi.</emphasis>
</para>

O susamu

<para>
  <emphasis>Breskve (Prunus persica) su iz porodice ruža i poreklom iz Kine, gde su smatrane simbolom plodnosti i prijateljstva. U srednjem veku, breskva je preneta u zapadnu Aziju, a u Evropu je donosi Aleksandar Makedonski iz Persije, pa je bila poznata kao "Persijska jabuka". Na američki kontinent donose je Španski osvajači u 16. veku. </emphasis>
  <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
  <emphasis>Danas postoji preko 2000 vrsta ovog lepog voća. Jedna od poznatih sorti breskve je i nektarina. </emphasis>
</para><para>
  <emphasis>Breskve su ukusno i korisno voće. Obiluju antioksidansima, bogate su vitaminima A, B, C, E, magnezijumom, kalcijumom, selenom. Takodje sadrže malo kalorija. Mogu se koristiti kao diuretik. Plodovi breskve imaju smirujući učinak, pa ih u Mađarskoj još zovu i "voćem smirenja“ jer pomažu oslobađanju od lošeg raspoloženja i napetosti.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Povoljno utiču na ten i kosu, pa se od breskvi često prave maske za lice, šampon za kosu, a mogu se prokuvati listovi breskve i tom vodom isprati kosa što će joj dati sjaj. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Odlične su i za smirivanje opekotina od Sunca.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Od breskvi se u kulinarstvu prave sokovi, džemovi, kompoti, čajevi, dodaju se u kolače i voćne salate. Kao i kajsija i šljiva, prave se i sušene breskve.</emphasis>
</para><para>

</para><para>
  <emphasis>Osobe sklone alergijama ne smeju preterati sa količinom pojedenih breskvi, jer belančevine ovog voća mogu izazvati reakcije slične alergiji na bademe.  Unutar koštice breskve nalazi se seme slično bademu, i od njega se pravi jeftinija verzija marcipana,  persipan. </emphasis>
</para>

O princes krofnama

O princes krofnama

O grejpfrutu

O suvim šljivama

O kafi

O čudesnoj čičoki

O jabukama

O nani /menti/

O prazniku kokica

O klementinama

O čuvenom Panettoneu

O pralinama

O mirodjiji

O himalajskoj soli

O urmama

O čuvenom "Petit Beurre" keksu

O braći McDonald

O bundevi

O Sandwichu

O torti

Pavlova

O pitama

Nežni vanil tart sa bananama

O čaju

O suvim smokvama

O hrani za sreću

O Svetskom danu hrane

O dunji

O susamu

O breskvama

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme