{"achievement_id":5,"level_id":37,"title":"Cooharica","position":"back","prefix":",","suffix":null}

Sva prava zadržana

Sudjeluj u istraživanjima

Gamifikacija omogućena

Srbija

Žensko

Palenta sa pančetom

<para>Od Veliku do Malu Gospojinu ako ne turiš paradajs u vlaše ,ne skuvaš ljutenicu i ne upržiš ajvar, ič nemoj da turaš zimnicu.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Isto kako što, ako ne poseješ rasad do kude Blagovesti, nemoj ni da seješ ni u gradinu, ni okol’ kuću.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Nema fajda, neće da stigne.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Će kupuješ, pare će iz kuću da isfrljaš kako s lopatu.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> I neće da je dobro.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> I ako se ne odadeš (udaš) do dvaes’ dve -tri, ima te uzne neki surtuk , inadžija, eli neki mutav što ne ume sas žene, el pa katil ,eli pa udovac sas malečku decu, da kulučiš, eli kockar, eli pijanica. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ima si za sve red.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> I za sadenje,i za gotvenje, i za pri majku sedenje.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Za sve sl’nce iskoči, ama za sve si i zajde. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Govorila je tako moja baba Ruska, pognuta nad šerpom čisto da proveri miriše li ajvar kako valja, dok je deda, zadužen za fizikalije, mešao nekom motkom tu vrelu smesu koja je cvrčala i pušila se, u količini dovoljnoj za garnizon, i to gladan.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Njen ajvar, njena peglana paprika, paprika sa renom, cepkana, živa, pržena, nizana, sunčana pa tucana, ma….<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Beše.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Moja majka je držala tradiciju ne toliko dosledno i ne toliko predano, ali ona i tata su, svake godine, baš između Velike i Male Gospojine, dovlačili džakove isključivo makedonske paprike,i gajbe bledo roze jabukara leskovačkog, pa na vikendici, sa celim komšilukom, pravili ajvare , čuvena bugarska ljutila i roštilje pride. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Beše i to.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ja sam tu nešto uvek kao pomagala, izbegavala da ljuštim paprike, ali sam ložila smederevac pod strehom, volela sam da gledam vatru i da je podstičem.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Kad sam se udala, dobijali smo sve gotovo, poređano u kutije, etiketirano uredno. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Od svekrve i od mame, smiješano.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Super, hvala, ajde sad malo u banju, za trud.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Svekrva je već živela u banji, pa joj ova nagrada sa naše strane i nije baš bila nešto. No, nalazili smo načina da se odužimo, a dešavalo se da ajvar stoji po tri godine.I podmlađuje se svake jeseni novim zalihama.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Nismo ga voleli.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Al ajd ubedi staru gardu da to može da se ne voli.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Sad skuvam po malo ljutila, to volimo, i niške ljutenice, u tome bismo se udavili, a ajvar se već nabavi, to je studentski najjači dokaz da su se upravo vratili od kuće, uz suvo meso i čvarke, salčiće i kiflice sa sirom.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Dok ovo pišem, iza mene u maloj šerpi ključa jedna sicilijanska varijanta paprika za u tegle, s tim što će biti "turena" u teglice.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Malo, tek za šmek i merak.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Džem od ljutih paprika.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Sa šećerom i limunom.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Moje babe se prevrću i krste, osećam, ali valjda su srećne što, eto, nije prošla Mala Gospojina, a ja nešto “turam”.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Zamišljam tu lepotu boje rubina prelivenu preko parčeta dobrog ovčijeg sira.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Lele.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Jedva čekam, mada mora da stoji dva meseca da dostigne pun ukus.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ajvara, onakvog u kazanima, i nizanja venčarki u beskrajne nizove koji se kače na bele zidove, i ljutenice na tone, mislim da neće više biti u ponudi.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ne mogu da kulučim.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Beše.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ali nema više, jer nema vas koje ste to umele, stizale i volele.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Jer..<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Za sve sl’nce iskoči, ama za sve si i zajde.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Praštajte.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> A sir...E, to nećemo da menjamo. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ovčiji, prevreli, svrljiški.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> I slobodno može Sicilija ozgo. 🙂</para>

Ajvar, kuluk i zalazak

<para>Kad pričam o detinjstvu, ne mogu da lažem i da govorim o oskudevanju i nedostatku ma čega, osim svesti da će i to proći, kao što sve prolazi.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Pošto jel, svako popije svoje bokalče svega, pre ili kasnije, i plati na ćupriji ono sa čim misli da se izvukao na mostu, upoznala sam i onu drugu stranu, još kako. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Deda, stari patrijarh i mrzitelj novog poretka uvek je govorio da čuvamo pare i ne kupujemo gluposti , jer ovi ima da manu da daju plate.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Smejali smo se,ali...<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>On nikad nije imao pogrešnu procenu, pa ni tada. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Manuše stvarno.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>No, ovo je priča o jednoj iznuđenoj oskudaciji mog detinjstva, nečemu čega sam ostala željna, a sastoji se iz nekoliko elemenata večne žudnje.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Prvo, da ostanem u vodi koliko hoću,šta i ako dobijem gnojavu anginu kao prošle godine.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Zato valjda svojoj deci nikada i slovima nikada nisam izgovorila, a kamo li doviknula rečenicu "Izađi iz vode".I zato valjda nikad nisu dobile gnojavu anginu.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>I drugo, sa podstavkama, da kupim i pojedem celu kesicu bombona Visoki C, i da nekad imamo i paštetu i alpsku salamu za doručak, kao i čips za grickanje,onaj čačanski,u žuto -crvenoj kesi.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Moja uvažena majka nije dopuštala unošenje u kuću tih stvari.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Mogli su indijski orasi, čokolada, ponekad kikiriki, ali čips, konzerve, supe u kesici i griz osim u knedlama - nikada i nipošto.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Rodbina je takođe znala za to,pa eventualno ako nam se u nekom novogodišnjem paketiću zalomi, zalomilo se.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Sama nisam kupovala, tako sam bila vaspitana.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Posle sam, kad sam se otgla, kupovala radije cigarete nego bombone,iako sam uvek zastajala pored gondole sa njima.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Kad mama negde ode, ćale nam nakupuje samo taj džank, al da ne zucnemo.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>I nismo zuckali. Uništavali smo dokaze pažljivo skupljajući ambalažu i noseći to u kontejner pred zgradom posebno, da budemo sigurni da smo to bacili, da ne izviri iz kante kod kuće neki zabranjeni omot ili konzerva.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Od svega, najviše sam volela ove bombone i mesni narezak, koga sam se konačno najela kad sam se udala, otkrivši Mitine rezerve vojnih kontigenata nareska od po 800 grama svaki.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Joj radosti. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Njemu to bilo simpatično, pa me je snabdevao svakodnevno, al sam zbog trudnoće opet morala da ih se odreknem.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Slovenačke bombone sa voćnim ukusima nikada posle detinjstva nisam našla.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Ali sam našla ovu sliku, sa ovom gospođom što izvlači visoki C i ona je iz mene izvukla ovu priču.... <emphasis>🙂</emphasis><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Umotanu u nareckani celofan koji šušti kao zgužvani omoti svih zabranjenih stvari...</para>

Šum(i) mog detinjstva

<para>Da nešto mogu da biram, ne gde bih letovala, nego gde bih od sad pa na nadalje živela i s poslednjim udahom tog vazduha koga na svetu nema, mirno i srećno skončala, bila bi to dva mesta na planeti - Morinj ili Perast. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Pa ipak, radije Morinj, Donji Morinj, onaj kraj mora, onaj sa bočatom vodom zbog koje bezbrojne crne, smedje i beličaste školjke rastu pod nogama u plićaku i uz stenje kao da ih seješ, onaj Morinj gde se slana morska, bokeška voda meša sa onom koja pršti sa planine poviše mora, pa onda kod Ćatovića mlina postaje tiho staklo kojim gacaju i plove razne ptice i u kome se ogledaju oleandri.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ona čini da i more u Morinju bude zelenkasto, bistro, skoro karipsko , a hladno, takva suprotnost obližjnem kod Veriga, koje je čista plavet, plavet koju ne može opisati nijedna reč.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Morinj sa svojim pričama, starim kapetanskim kućama, oronulim mlinovima, kapijama obraslim u pasifloru i onu sitnu lozicu koja cveta crveno... Morinj, najmanje iskvaren bahatom arhitekturom obalske Bijele, na primer, Morinj čije je zaleđe avantura veća od morske, i koji uz Perast i Kotor, svojim zvonicima i zelenim škurama i dalje brani svoje kutke, nedostupne onima kojih se more tiče tek onoliko koliko se u njemu može plivati, nevešto kontinentalski veslati ili još gore, voziti skuter.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Morinj nije mesto za jedno leto, i od svih mesta na obali, mislim da se Morinju najčešće vrate svi koji su u njega jednom stvarno zakoračili.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Zaklonjen planinama,on zimi skoro da i nema sunca, leti nudi hladno more, on je onaj vidljivi dokaz da kad imate posla sa Bokom, imate posla i sa Mediteranom,ali i sa fjordom.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> U njemu se nalazi ikona koja je Morinjane, kažu, spasila kuge.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ti je negde i crkva Bogorodice iliti Gospe, od,.zamislite, snijega.Ili od oriza, tik uz more, na peni od mora. Najmanja i najlepsa.A bez traga Budve i slicnih asocijacija.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> U Morinju ili tu negde oko njega je, verovatno, i jedna kuća, koja još ne zna da će mene spasiti raznih pošasti, jer te primorske, prastare kuće znaju čarobne reči kojima se nadživljava vreme. S pogledom na zelenkastu vodu retko namreškanu, one traju i na njihovim kamenim kapijama njihovi stari žitelji rado dočekuju nove...<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Čašom loze, sirom iz gustog ulja, ne onog koje se prodaje turistima, nego kućnog, čuvanog, dragocenog, smaragdnog, u tanjire razlivenom kodunjadom i smokvama, tom najčudnijom zakuskom uz rakiju koju ste mogli zamisliti. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> I bočatom morinjskom vodom koja nije ni sasvim reka, ni sasvim more, ali jeste sasvim,sasvim – Morinj, za one koji stvarno žele da ga sretnu, i da utvrde kako se to tačno kodunjada slaže sa lozom i sirom iz ulja isceđenog iz starih maslina, sa plodovima sitnim i tvrdim, onih koje nemaju ime i čije se mladice ne mogu kupiti. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ja sam ga prvi put srela pre 20 godina neočekivano, nevoljno,i kako to obično biva, iz toga je nastala ljubav kojoj vreme i daljina ne mogu ništa. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Jer Morinj jeste i vreme i daljina. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/> Ni manje, ni više od toga.</para>

Gospa od snijega, na pjenu od mora

<para>I onda se ja okrenem, dohvatim onu šerpu i prospem onaj vreo pasulj po njemu. Prekipelo mi. Šamar za ovo, šamar za ono. Što nisam ispeglala, što peglam baš sad. A ja sam pobegla od svojih i otišla za njim. Nije imao ništa nigde, sirotinja iz Umčara, došao u Beograd s kesom i kartonskim koferom. Ja bila lepa, i sad sam lepa, vidi me. Bio mi prvi. I muž i ono, baš prvi. Živeli u mom stanu, dobili ćerku. Zaposlio ga moj tata. I onda krenuo da se goropadi. E nećeš majci. Ko si bre ti? Ja sam gospođa, knjigovođa, rođena Beograđanka. I ode on. U Kanadu. A ja....Udavala sam se ja još dvaput. Morate da dođete u Mirijevo, da vidite kako mi je lep stan.Ogroman.Pa slike kakve imam. Ćuti dok pričam, vidiš da ženu interesuje, pametna žena. A vidi što je lepa. Idi ti, pa dođi po mene, otkud znam, za sat dva. Ama čoveče, idi sam. I tako vam kažem, gospođo, nije meni bilo lako. Ali sam se sačuvala. Vidite kako meni stoji ovaj šorc. Kao vašoj Katarini. Pa da. I da ja trpim stoku? Ne, ne. Pasulj sam ja njemu sasula na lice i na ono tetovirano rame. </para>

Komad iz beogradskog života sa plakanjem

<para>














































</para><para>Postojala su dva čudesna mesta u gradu. Lažem, tri. Cela tri.</para><para>Al kakva tri!</para><para>Prvo se zvalo baš onako socijalistički, kombinatski „Angropromet“.</para><para>Drugo je bila ružna spolja, a prelepa iznutra, Robna kuća „Beograd“.</para><para>Treća je bila Robna kuća „Pionir“.</para><para>Takodje ružna i betonska, ali unutra....Kakav Forum, kakvi bakrači.</para><para>Obe su imale pokretne stepenice, taj najlepši tobogan  mog detinjstva, kojim si mogao da se klizaš i uzbrdo.</para><para>Tu smo kupovali pred  Dvadeset deveti i Novu godinu. Nije se tad išlo u šoping. Nismo imali kartice.</para><para>Ali su mama i tata imali pune koverte plata i akontacija i regresa.</para><para>Koverte koje se nisu praznile ni posle punog fiće svega i svačega.</para><para>Ja lično sam najviše volela samoposlugu u prizemlju Robne kuće „Beograd“ i „Angropromet“, veliki supermarket tik do moje zgrade na Bulevaru.</para><para>Kako kom bulevaru? Pa na tada jedinom niškom bulevaru, Bulevaru Lenjina, tu pored Nišave.</para><para>Ja sam bila Dragana sa Bulevara. Crna. Bila je i plava Dragana. I svako je znao ko smo.</para><para>„Angropromet“ je imao veliki ulaz sa velikim kolicima , ne tako nakaradno velikim kao sada u Tempu, na primer. Odmah desno, ploče. I sad vidim Ljupku Dimitrovsku, Ivicu Šefrezija i Terezu Kesoviju, na singl pločama sa nekog Splita sedamdeset sedme, osme.</para><para>Pravo...Konditorski proizvodi. Čokolade, znači.</para><para>Nikakve ljubičaste krave, nikakvi ferero rošei...Tuti fruti čokolade. Galeb. Seka i Braco.Samo ti...punjene. Griote sa višnjom i šerijem, i šljivama i šljivovicom.Rum je bio rum , ekstrakt – šta je to?</para><para>Somboled kesten pire sa šlagom. Kikiriki makedonski, u konzervi. Masline sa bademima. Gavrilović čajna , tanka u štapićima. Zdenka sa šampinjonima i šunkom.</para><para> I tako te strahote. Iz zahuktalih fabrika velike zemlje koja je radila i trošila .Ne samo izvikane Titove kredite, nego i pošteno zarađeno.</para><para>Brašno, šećer, zejtin, puter,  to ne znam gde je bilo, nije me zanimalo. Ja sam u korpe i kolica stavljala ono što me je zanimalo.</para><para>Mama je stavljala i pindžur, makedonski, i slatko od lubenica i smokava. Tada nije pravila zimnicu. Nikada.</para><para> I niko nije podizao obrve, niko ništa nije vadio iz korpe.Niko nije šapkao i siktao na decu sa ispruženim prstićima i nosio digitron u kupovinu.</para><para>Akcije? Was ist das?</para><para>Odeš na kasu, platiš.</para><para> I ništa.</para><para>Sačekaš da ti samelju frankovu kafu, a jubilarnu vakuum si kupio da se nađe.</para><para>Onda ostavimo sve to kod kase, pa odemo gore, na galeriju.</para><para>Parfem Ničevo za mene i Čaz za mog brata, Nadin za mamu, čisto onako za svaki dan, ona je inače koristila Diorelu.</para><para>Dezodorans Amai zeleni, i crni Mum 21.</para><para>Ona dama sa polucilindrom na bočici, ko se seća.</para><para>Ćaletu svejedno, mama ga zakiti Pino silvestrom. On se mršti. Al dobro.Neka ga.</para><para>Pre toga se kući već dovuklo neko prase, deda ga sredio kod sebe u kući, pa ga  doneo peške s Panteleja umotano u laneni tkani babin čaršav.</para><para>Vinjak, šeri brendi i kurvoazje. I metaksa iz Grčke doneta. Šampanjac Fruškogorski biser.</para><para>Nama ne znam šta su kupovali, oduvek sam stremila ka alkoholu, pa sam zagleđivala šta sve ima u bifeu. Kruškovac za tetku ako svrati, a svrati da donese čestitku, bila cicija i nikad nije kupovala marku. Ode u Veneciju, pa nam donese razglednicu.  Dalje...Vlahov....Pelinkovac i jeger su njegove blede senke....</para><para>Liker od mente, otrov zeleni. Vino plemenka, i još neko, nisam upamtila.</para><para>A pre toga svi u Prvi maj Pirot da se malo podnovimo, plus ono što je čika Muja doneo iz Italije. Zajedno sa muzičkm stubom, mojim prvim čudom tehnike na kome sam slušala Kiss i Queen do besvesti. I ponekad Olivera Dragojevića.</para><para>Kad sam bila zaljubljena u onog Sašu..</para><para>I  tako se čekao praznik, probijalo se kroz gužvu, kroz neki nasmejan svet, kupovala se prava jelka, obnavljali ukrasi.Dolazili su posle ponoći neki ljudi, puno ljudi, da čestitaju i da posede sa mojima, koji su bili mladi, lepi, srećni...</para><para>Pa smo i mi bili srećna deca srećnih vremena.</para><para>I badava sve priče sada o tome da je to u stvari  bila diktatura, da je sve bilo trulo...</para><para>Trule su bile jedino višnje u boji mamine haljine, duge, novogodišnje, koju je oblačila i kad ostaje kod kuće te noći, haljini od žerseja iz tatinog Niteksa, jer je on pred Novu godinu dobijao desetine metara materijala kao bonus. Zarađen trosmenskim radom u fabrici punoj vedrih, vickastih ljudi.</para><para>U fabrici  od koje nije ostao kamen na kamenu, i ta se ledina danas zove Beneton.</para><para>I njeni radnici kupuju za ovu Novu godinu.</para><para>Na odloženo.</para><para>Jer su i život odložili.</para><para>Na neodređeno.</para>

Neke stare Nove....

<para>Nači ne donesoh kupus iz Futoga, čime smo uskraćeni samo tako, al koj da mica džaci po Beogradu, pa tek onda kući...Ne pih muskat otonel, al se napih gostoprimstva koje je opravdalo postojanje Boga Radgosta u slovenskoj mitologiji.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>On trenutno ima prebivalište u Vojvodini.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Odoh kod študentke, pa posle pet sekundi opserviranja nepostojećih zaliha u frižideru, lagana šetnja do Kalenić pijace. Sa budućim zetom of kors.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Mesar iz Meljaka me nekako ocenio , pa počeo veselo i uz dečji poskok da iznosi ono što nema u izlogu, a tiče se nekih posebnih delova za posebnu trilogiju zvanu mućkalica Naseckao sve cokćući od sreće i iščarolijao mi juneći ribić pride, da supa bude supa, a rinflajš – rinflajš.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Pored mene domaća ljuta, pijem u trendu iz epruvete, deca pozajmila sa faksa za šotove.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Ne završava se medicina bez dopinga, ne biva, će se iskopni bre..<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>I...redom...Supa sa griz knedlama, rinflajš, krompir pire ne iz kesice. Sos od paradajza, recept naučen u Vojvodini, poodavno.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Mućkalica. Sto kila luka uprženog do nestajanja.Sto paprika ispečenih, naseckanih, ubačenih u luk, na to ljupeni paradajz ,oceđen.Dvaes kila. Dinstaš da dođe do pola. Ovamo dinstaš meso, svinjsko, omasno, obaška<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Cugneš iz epruvete, da prebaješ protiv uroka...<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Sve to sad sipaš u onu lepotu od luka i povrća ,lagano promešaš, osoliš, zaljutiš lečka.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Postaviš, gledaš malu iz Bijeljine, momka tu iz Lazarevca i još jednog iz Valjeva, i moju Nišlijku sa svojim dečkom sa Labudovog brda kako jedu pa ne dišu.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Hukću, napiju se vode, pa jopet.Dosade i pekare i pizza kod Bucka, a nemaju kad da kuvaju...Niti stižu u menzu, gusta predavanja.Ništa dok majke ne dodju ili ne posalju.Ja radije dolazim.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Ajte i vi, kevo, kažu.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>A ja sita gledajući njih.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Pa se deca dignu,pa začas oprave palačinke.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Nikad bolje nisam probala.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>E sad imunologija.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>A sutra pasulj,kevo, jel bi moglo.<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Moglo bi...A što ne bi moglo....</para>

Studentska majka,negde na Čuburi :)

<para>Drage žene satrvene…</para><para>Volim ovaj sajt, jer naravno, volim da kuvam… I volim da jedem. Što se i vidi  iz priloženog.</para><para>Volim I žene ovde okupljene, neke manje, neke više, I razlikujem ih po lepoti njihovih dela koja se cene, zaista cene sa jedne , i umoru života nekih drugih, sa druge strane.Volim I da obradujem drage ljude posebnom večerom, drago dete kad mi dođe iz Beograda onim što najviše voli, drugo drago dete kad dođe mrtvosano sa devetog časa i prepodnevne prakse u cugu….Pa ipak, nikad nisam pristala da mi to postane obaveza u smislu da mi neko premnogo izvoljeva, i da ja letim da te želje momentalno ispunim, makar pala s nogu, makar pala u nesvest, makar pala u komu.Makar zaboravila da svet postoji i mimo kujne, i mimo želja naših najdražih i najmilijih.I mimo naše dece, blagoslovena i vazda sita, zdrava i srećna bila, sva na svetu, pa i moja.</para><para>Šta ako nisam mogla da iščarolijam ono što se dragom mi biću sviđa svaki put?</para><para>Ili sam imala nekog posla, ili nešto drugo kao preokupaciju....</para><para>....Jer jedno je ugoditi dragom, ili detetu, ili unuku, a drugo je praviti od sebe zapetu pušku koja je u stanju da skuva 17 jela, umesi 16 vrsta kiflica, omaže 12 torti, a onda legne pa I tu ugađa,ako je neko uopšte primeti u krevetu, pa onda ustaje pre svih da bi opet počela iznova svoj samoubilački ples.</para><para>I tako iz dana u dan.</para><para>Nikad nisam pristala na…To mi se ne sviđa.Pristala sam, zapravo. Pod uslovom da taj kome se ne sviđa ostane toga dana gladan.Razumem ja da će mnogi sada reći….,pa da, ti si se udavala i razvodila, zato što si mnogo dobra, pa i nama to savetuješ….Nisam ja mnogo dobra, i ništa ne savetujem.</para><para>Daleko bilo, loš sam ja savetnik…</para><para>Samo eto, ćaskam malo sa vama ovako uz kafu.</para><para>Ima, naravno, porodica u kojima se ugađa uzajamno.Gde se olakšava život voljenima i gde paket  kupljenog roštilja i kutijica kupljenih minjona isto tako usreći porodicu kao malo izvikano domaće po svaku cenu, a pritom niko nije umro držeči varjaču kao mač.Ili, ako se nema uvek za kupovinu, onda se i drugi prihvate svega što je malo mnogo za jednog čoveka.I za jednu ženu naročito.</para><para>Drage žene…Ne satirite se.</para><para>Ima razlike između uživanja i teškog maltretiranja.</para><para>I ponosa na uživanje, i ponosa na maltretiranje.</para><para>Neće vas oni ostaviti jer nisu dobili pitu kad se vama nije pravila pita.</para><para>Znaju oni da ste vi raritet same po sebi.</para><para>I deci će biti bolje ako znaju da mama zna i nešto drugo, do da skončava u kujni.</para><para>Jer kujna je samo jedna prostorija.</para><para>Kao što  je i zatvor samo jedna prostorija.</para><para>Popih ja kafu, pa idem.</para><para>Vidimo se negde…Možda.</para><para>Ali se čitamo svakako.</para>

Drage žene satrvene...:)))))

<para>Ne orem. Ne kopam. Ne mljackam, vaspitali me.</para><para> Nemam alat za fondan.</para><para>Nemam šporet sa ravnom pločom.</para><para> Ne pravim torte po narudžbini, niko ih ne bi kupio, jerbo nisu načipkane.</para><para>Ne znam šta su tapioka i manioka.</para><para>Ne umem da slikam.</para><para>Al spremam ajvar i gibanicu, za desetku.</para><para>Svojim manikiranim noktima razvučem koru sama, oljuštim paprike sama, bolje to ide sa dugim noktima, samo je vežba u pitanju.</para><para>Isto tako, tim noktima uspešno vadim koštice iz šljiva i kajsija.</para><para>I bubice iz uva, što su navalile ove godine, Bože dragi...</para><para>A moram da imam manikir, bez obzira na to što je jesen...</para><para>Tek ponekad napravim pauzu, da mogu neke poslove baš baš osetljive i pipkave da odradim.</para><para>Tu ne smem nokte da mešam, inače....</para><para>Jesen je vreme za zimnicu , a bogami i za udaju.</para><para>A ja se nisam udala evo već pola godine.</para><para>Ma više.</para><para>I moram poraditi na tome.</para><para>Zato ne smem da se odreknem manikira, jer nikad ne znaš...</para><para>Budući mladoženja možda stoji iza ugla, iza tezge, šta znam ja šta je sudbina spremila.</para><para>Zato sam  uvek spremna.</para><para>A da sam domaćica – domaćica sam.</para><para>Nemam titule da to i dokažem, imam samo bivše muževe.</para><para>Zato cenim da će biti i budućih.</para><para>Pa ako nekog znate, radimo i po preporuci...</para><para> 🙂🙂🙂</para>

Ja, mlada u iščekivanju

<para>Volim ovu coolinariku, kao što se voli uostalom sve na šta se prvi put u životu nabasa, uglavnom. Shvatam je i kao mesto za recepte, i kao mesto za ljude.Nekad kao kuću, nekad kao okućnicu sa sve torovima i ostalim pratećim sadržajima. Kao i u životu, i ovde me raduju,ali i živciraju iste stvari. Tj, kao živciraju, jer sam od pravog živciranja digla ruke, bolje reći oguglala sam i stvarno me ne dotiče čak i ono na šta po difoltu  reagujem. Kao što piše u mom potpisu na forumu, imam svoj mali svet i oko njega kineski zid....</para><para>Niz taj zid vrlo rado spuštam uže , ali sam batalila sipanje vrelog ulja na neprijatelje koji vrebaju sa spremnim katapultom.Jer, svaki katapult je zapravo samo praćka. A šta meni može jedna praćka...Da me počeše. Ništa više.</para><para>Shvatam takodje da je ovo mesto na kome ima raznog sveta, i u tome je i sva lepota.Pri tome me beskrajno raduje ćaskanje sa članicama i članovima ovog sajta koji su i ovde ono što zapravo jesu, a takvih nije malo.To znači da vremena internetskog foliranja polako prolaze, jer smo se naučili i mi i foliranti da se svako foliranje otkriva i to najčešće zaklinjanjem u iskrene namere.</para><para>Moja ćerka je nedavno na psihotestu za prijem na fax imala pitanje „da li ste ikada ogovarali i prisluškivali tudje razgovore“.Naravno da su momentalno na testu pali svi koji su, u želji da se uguraju u prestižnu ustanovu, napisali nešto u smislu „taman posla, nikad, pa zar ja, ni slučajno.“</para><para>Da se ne lažemo...Svi ogovaramo. Na internetu, uglavnom u inbox. Neki to rade javno i to nije ogovaranje,ali ipak potpada pod mešanje u tudja posla. Što je skroz prirodno i ljudski.Zamislite svet bez ogovaranja, zamislite  da nikome niste interesantni, da vam niko ne mrmlja iza ledja.</para><para>Fuj!</para><para>Pa ipak, pojave se likovi , i u životu i na internetu, ovo je sad možda pleonazam jer je internet postao sastavni deo realnog života, priznali mi to ili ne, koji ne shvataju gde su ni u jednoj ni u drugoj avliji.</para><para>Prosto, što bi današnja mladež rekla – mozga bez.</para><para>I idući tako mozga bez od foruma do foruma, od sajta do sajta, seju neko seme koje su genetski modifikovali u sopstvenom genskom zapisu, ostaju bez odgovora i svadje koju tako žarko žele, ostaju bez ičega do čega im je zapravo stalo, i ne odustaju jer je čamotinja, da vam kažem, i na netu i u svetu, jedna strašna stvar.</para><para>Onda batale vredjanje, pa krenu sa hvaljenjem.Ja ovo, ja ono. Mljac mljac. Divota, super, veličanstveno.Skoro kao ja. Mozga nemam pa očekujem mrvice vašeg interesovanja.</para><para>Kad to izostane, vraćanju se spletkarenju dok im sopstveni život izmiče pred nosom i dok postaju stariji,duhovno ružniji a fizički sve više nalik likovima iz bajki...Jer su konačno u bajci, ali na žalost kao aždahe i zle maćehe.</para><para>Ne kažem.Svi šaljemo razglednice i signale kad nam je dobro. Želimo to da podelimo. Normalno. Ali poturanje pod nos, pominjanje nečega što samo mi znamo a niko drugi ne zna, sa željom da se po svaku cenu probudi interesovanje drugih za koje kao ne dajemo ni pišljiva boba – e to je već dijagnoza.</para><para>I sa takvim ljudima, na primer, u realu, ne bih nikada ni kafu popila, a kamo li malo duže delila neki prostor, otkad sam ih ispijala da ne ispadnem ovakva i onakva, pa ipak ispadala  svakakva..Ovde, medjutm, i oni mozga bez i oni mozga sa, žive u nekakvom suživotu, jer ovde nema zidova, osim onih koje sami podignemo i ogradimo svoje.</para><para>Zid ili plot,narodski rečeno, nije nikakva zaštita, jer oni preskaču i upadaju kao Huni mešajući se u sve ono gde u realnom životu ne smeju da se umešaju prosto zato jer ih niko ne sluša.Jer nikome ne znače toliko puno da bi ih bar saslušali. I uopšte primetili.</para><para>Onaj koga niko nigde ne sluša, primorava druge da ga čitaju.</para><para>Pa dobro bre.</para><para>Pročitani ste.</para><para>Zadovoljni ?</para>

Mozga bez !

Krofnice od palente

Predjelo 1

Šareni rolat od mesa

<para>Procitati ili ne? Ta misao mi se motala po glavi dok sam drzala u rukama knjigu Zarka Lausevica “Godina prodje, dan nikad” , izdavacko cudo godine I decenije…..</para><para>Knjiga nastala kao ispovest sadasnjeg njujorskog molera, robijasa iz Spuza, a nekadasnjeg glumca I smekera, ostavlja bez reci, bez obzira  na to da li ste na ovoj il onoj strani, bez obzira da je je Pravda pravedna, I da li je samoodbrana u vidu rafala nuzna ili prekoracena….</para><para>Trudim se da posmatram knjigu kroz umetnicku prizmu, ali ne mogu se oteti secanjima na mucni dogadjaj koji je do njenog nastanka doveo…</para><para>Bolje da nije napisana…Ali, neko odozgo, onaj koji vuce konce, onaj koji cuje i zna kad jedno pticje pero padne na suvo lisce, karte je podelio onako kako je podelio, a igraci su igrali kako su valjda znali, mogli I morali…</para><para>Ipak sam je, dakle, procitala.</para><para>Kao lavina, kao rika ranjenog lava, kao potop bez barke, pokuljale su emocije nekoga ko ima zatvorenicki broj, presudu , zivot na zici  i secanja na sunce mladosti. I,ono sto je najgore I nateze  - osudu  I samoosudu.</para><para>Osuda je uvek teza od presude… I ja se pitam…. Sta mislim sada posle celokupne prasine oko knjige, I same knjige.</para><para>Ko sam ja da ti sudim….. samo ovi stihovi koje tako divno peva Oliver Dragojevic mi naviru kao jedini moguci komentar. I ono Serbedzijino...</para><para>Steta....nepovratno - steta....</para><para>Mucno i bolno kao kad Tin Ujevic pise.....</para><para>Danas je predsednik Srbije Boris Tadic pomilovao Zarka. Moze da dodje u Srbiju… Moze…a, hoce li? Hoce li progonitelji, koji u konacnom, stoje iza svega, imaju imena I prezimena, zvanja, I pocasti, ostaviti na miru coveka kome je sudska presuda ono najmanje sa cim se nosi?</para><para>Ne, ja ne opravdavam ubistvo…. Ali ne opravdavam ni devedesete godine na Balkanu, devedesete u Srbiji, devedesete ciji su demoni u ljudskom obliku   progonili Zarka kao zver.....Zato sto je odskakao i odskocio od mase..Zato sto nije hteo u tabore i torove .... zato sto...zato sto.... .Devedesete, koje su zapravo scena Lauseviceve drame. Svi smo mi, govorim u ime onih koji ce me pravilno shvatiti, ubijani devedesetih, sto metkom, sto bezumljem.</para><para>Iz toga je opalio rafal, odneo dva zivota, upropastio I osakatio mnoge…..</para><para>Knjiga Zarka Lausevica nije komercijalni trenutak inspiracije I zloupotreba talenta, ma koliko se neko njime i sada ovajdio. To je knjiga koja ce vas naterati da se zamislite nad svim sto smatrate pouzdanim , dostojnim coveka I jedinim ispravnim… To je bol za koji znate da postoji, iskonski bol koji ste slutili, a sada se izliva preko margina, tece preko slova, upija se u vase oci I umirete , ali I ponovo zivite sa svakom procitanom reci….</para><para>Najveci smeker jugoslovenskog  (kako li zvuci ova rec kad se izgovori, ja je ne smem izgovoriti) glumista je danas solidan moler u Njujorku.</para><para>Njegovom knjigom defiluju secanja na glumacke podvige,  glumacke velicine I zivotne heroje, ali I sija besmrtna zvezda  jednog obicno srecnog detinjstva tamo gore na Cetinju, oko Biljarde.</para><para>Rastrzan izmedju  Kalemegdana I Biljarde, izmedju talenta I pritiska, izmedju umetnika i potpunih ludaka, zacutao je posle jeke rafala.</para><para>I evo, skoro dve decenije posle, progovorio je , glasom bez glasa, glasom bez prava na glas,glasom koji se vise oseca nego sto se slusa....Glasom  koji ne bezi od odgovornosti, nego je doliva…. Svaka rec je so na ranu…. Jer on zna. Nema vise slobode za njega. On je u kavezu, kao zver,  zver sa ruzom na srcu. Onaj osmejak koji je dizao publiku na noge u Areni I Tvrdjavi i gde sve ne , nekada davno, sada je stisnut grc nesrece, kajanja I stravicne, sveopste tuge…Bezimene, Niceovske nadtuge koja pocinje recju…ubistvo.</para><para>Ko sam ja da ti sudim, peva Dragojevic. Sud neka sudi po pravdi.Ili po pravu. Mada to, naravno, nije isto.  Ja suditi necu.</para><para>Ponovo citam Dnevnik jedne robije  I kajem se, kajem se sto sebe obogacujem na njegovoj muci, na njegovom grehu, na njegovoj uzasnutoj slobodi, na njegovim izgubljenim godinama….</para><para>Godinama koje su pojeli skakavci…. I mnogi, mnogi pacovi.</para>

Nad Dnevnikom jedne robije

<para>I tako ode moj tata da ore nebeske njive...pardon...Da peca nebeske klenove i da zagorcava zivot nekim somovima gore... Da im se smeje u brk..<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Kazu.... tuga je nema... Ne, nije..I ne mora da bude prazna... Moja tuga je takva da vraca secanja na sve ono sto je on bio...A bio je...laf. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Kad sam propusila, kupovao mi cigare i krio od mame, javljao se na telefon i glumio mog nepostojeceg momka kad bi me zvao neki davitelj..Pravdao mi casove, ljubio me samo za rodjendan i novu godinu, jahao neosedlane konje kao Ciganin i pravio se Englez po potrebi...<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Tesko pokazivao emocije, a pucao od njih...<pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>I na kraju mu se Sveta Petka smilovala i muke prekratila... To sto smo onomad sahranili, je prah, a tamo negde gore medju zvezdama, opet hrani moj otac i timari neku kljusinu i od nje ce napraviti ata.... Tako je cinio dok je mogao.....Spasavao otpisane konje i posle ih terao u kas niskom kaldrmom....U inat. <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Nije mnogo radio, tek koliko se mora. Nije psovao. Voleo je ljude, reku, ribe ( i ove i one) i konje... Vozio je ficu i samo njega priznavao, mrmljao i ljutio se na automobile koje kasnije kupovao da bi nama udovoljio.. E izem ti auto koji  ja ne mogu  da gurnem i da zicama upalim....</para><para>Voleo je decu, voleo i uvazavao moju majku i ni iz cega stvarao sve, radi nje.....Za unuke je ziveo.Bio je deo naseg, i samo svog sveta. Njegovi svetovi nikada nisu bili u sukobu.</para><para>I odziveo je svoje na laganicu, uz osmeh ....</para><para>Voleo je jaku, gurmansku hranu.Kuhinja moje mame bila je izuzetno zdrava, ali su mu najsladji  trenuci bili kad bi uspeo da izvrda od njene i kad bi sproveo neku svoju kulinarsku kreaciju u delo..</para><para>A pravio je burek s mesom maestralno.... Onako, iz hobija....Bavio se jahanjem,gimnastikom, pecanjem..pa nikad ni gram sala i ni traga bolesti... Sve dok....</para><para>Kaze mi nedavno..Napravi mi masnu pitu, al bas masnu..Ja pravim, mastim, al jok, ne umem tako kako on hoce.....I ume... Da bude masna, a ukusna....</para><para>Kad smo bili deca , brat i ja jedva smo cekali da mama negde ode i da nas on cuva...Jer on je onda kuvao iznutrice i nesto sto nismo znali ni kako se zove , za sebe, a nama pare u ruke i - brisi...</para><para>Bio je u Svedskoj nekoliko dana, davno, na poziv brata, kao da ostane tamo da radi..Vratio se brze nego sto je otisao...</para><para>Da idem na farmu po belu dzigericu? Toga nema tu u mesari dole? Da radim 12 sati pa da ne mogu da veceram ono sto volim? A ne, hvala, nije to zemlja za mene.... I tako on bez trunke zaljenja, ni tada ni ikada,   pljunu na svedski standard i odluci se za cincarsku pitu, sa filom od svinjskih pluca mlevenih, pa uprzenih sa crnim lukom....</para><para>Poslednjih mesec dana jeo je po nekom propisanom rezimu sargarepu, brokoli i sta ti ja znam... Pre nego sto je otisao, sapnuo je mom bratu.. Ma kupite mi malo jagnjetine bre.... Nosi mi ovo s ociju...Pa nek zivim jos dve sekunde, ali ovo da jedem necu...</para><para>I kupismo mu...</para><para>Kazuj krcmo, Dzerimo.... ... Kad je bio mladji, pevala sam ovu pesmu tati na uvce , uzimala  mikrofon od placenih sviraca i onda bismo on i ja za svoj gros i sve pare meracili.... <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>E neka mu je laka crna zemlja , neka nebeski asfalt prsti zvezdanim varnicama kad on potera u galop, neka se cuvaju ribe nebeske kad on zabaci na "lebac i popca... A ima valjda tamo gore  i popaca.....Ako nema, poneo je on vec nekog u kutijici u zadnjem dzepu....</para><para>I promuvao se vec da vidi kako tu gore stoje stvari sa pekarama,mesarama, strarim drugarima  i burecima....I ponekom ljutom..🙂</para>

Zvezdani kas...

<para>U selidbama, haosu, vremenima promena i vremenima raspleta…izgubila sam ih….Zapravo milsim da znam kome sam ih  pozajmila, ali kome evo vec tolike godine, nije palo na pamet da mi ih vrati, i da mi nesto znace kad sam ih cuvala. I da ce mi kako budem starila, znaciti sve vise…A ja necu da pitam tog nekog, o rodjaku se radi, da ne bih cula da mu ih nikad nisam dala….Da sam nesto pomesala ..itd..</para><para>Izgubljene su negde u memli nekog podruma, paucini tavana, ili su vec istrunule na nekom djubristu….</para><para>Moje lepe, pazljivo cuvane, zeljno iscekivane…knjige o Maji.</para><para>Ogledalo jednog detinjstva, koje je iako u sreci porodicne ljubavi i izobilja , prolazilo lepse uz Maju iz slikovnice kao najbolju drugaricu.</para><para>One prave, zive, dosle su tek kasnije…Nije ih bilo mnogo. Tada vec, bila je to stvar  mog izbora.</para><para>Ali nijedna nije bila kao Maja sa slika… Jer nijedne nije bilo onda kad su sve devojcice imale najbolju drugaricu, kad sam ko zna iz koga razloga pozivana tek na svaki treci rodjendan… Nisam se uklapala u klise dece koja su i tada imala klanove…. U ocekivanja uciteljice koja od mojih roditelja nije imala bas puno koristi jer nisu bili lekari, niti clanovi Centralnog komiteta…</para><para>U vreme kad je sve to bolelo, imala sam kod kuce svoju porodicu koja nije znala za moj decji hod po mukama, jer nisam htela da ih brinem, porodicu koja me je volela.. To su, medjutim, godine kad zelite da vas vole drugarice, dok se ljubav bake, tetke, mame, tate i brata podrazumevala…. I nije bila bas nesto utesno…</para><para>Majka mi je svake nedelje, cesto i danima zaredom, dolazeci s posla donosila knjige. Dobra neka vremena bila…. Imala sam i lutke, ali nisam ih toliko volela kao knjige. Lutke su bile nemastovite, uvek s istim izrazom lica…. Ja nisam htela lutke.</para><para>A Maja iz knjiga bila je ziva, srdacno mi se smesila sa omiljenih stranica, delila sa mnom svoje tajne… Pricala price koje su mi popunjavale turobnu prazninu sedenja u klupi sa neomiljenim devojcicama, uciteljicin pogled s visine, in-rodjendane na koje nisam pozivana …Maja na brodu, Maja domacica, Maja mala mama, Maja kupuje…. Imala sam svoj svet, svet ispunjen tihom srecom sto Maja postoji.</para><para>Kako je vreme prolazilo, citala sam sve vise, ali pocinjala i da se druzim vise…. Nekako sam u svojoj decjoj glavi shvatala da se sve menja… I promenilo se.</para><para>U malo visim razredima osnovne skole nasla sam i ja svoju najbolju drugaricu, s kojom sam se kikotala u klupi, sedela s njom zato sto smo obe to htele, uzivala u setnjama i posetama…</para><para>Nekako u to vreme poceli su da me zovu na rodjendane, pocela sam da biram na koje cu ici… Imala sam dve najbolje drugarice, koje se naravno nisu podnosile… Prijateljstvo dveju zena uvek je zavera protiv trece, rece neko pametniji od mene   🙂</para><para>Fakultet, i to knjizevnost (slucajno ?  :))  pa novinarska karijera….Nisam se mogla odbraniti od prijatelja i "prijatelja"… Vise mi to, medjutim, nije bilo vazno …</para><para>Opet su reci postale moj zivot..Ovog puta moje sopstvene….Zivela sam od njih i zivela za njih…</para><para>A drugarice... Ima ih malo jer tako treba da bude.</para><para>Nikada nisam uspela da se otmem utisku da je moja ljubav prema papiru na kome su odstampane reci, ljubav prema knjigama, pa kasnije i novinama, dosla iz ljubavi prema citanju Majinih dogodovstina. O, ona nije bila nikakav zenski Tom Sojer… Bila je dobra devojcica koja je mirno i lepo zivela zivim bojama slikanim zivotom….</para><para>Moj zivot nije uvek bio tako jarkih boja, ali u njemu ipak, preko sivo-roze nijansi  ranog detinjstva vise nespretnog nego nesrecnog, preovladjuje zlatna boja sa Majine slikarske kicice…</para><para>I nedavno, sasvim slucajno, naletim na par slika iz mojih starih, davno izgubljenih knjiga… Pokusavala sam da ih nadjem kupim, platim i preplatim..uzalud…</para><para>Ali par slicica moje Maje (koja se u originalu zove Martine i mislim da je Belgijanka :)) nateralo me je da pogledam unazad, ali i da dignem glavu i pogledam pored, ispred i iznad sebe…</para><para>I danas imam porodicu, imam coveka koga volim, imam prekrasnu decu koju sam na vreme vakcinisala protiv osecaja tuge zbog eventualne samoce i naucila ih da je izdvojenost iz krda i horde, vrlina i prednost….</para><para>Da je ne biti isti, stvar prestiza, a ne poistovetiti se sa vecinom po svaku cenu…</para><para>I njima sam kupovala knjige, iako su imale drugarice i snasle se bolje od mene u razdvajanju vaznog od nevaznog i razumevanju decje surovosti….</para><para>I one su odrasle uz papir, slike, reci...</para><para>I uz kucanje mamine pisace masine dok to nije zamenjeno odlucnim tipkanjem po tastaturi kad mama kasno nocu radi….Taj zvuk ih je uspavljivao i ponekad budio…Ali mislim da im je sum papira zauvek usadio ljubav prema pisanoj reci, reci iz knjige, i da je i njih, kao i mene, zauvek zacarao miris tek kupljene, upravo otvorene knjige...</para><para>Bilo kako bilo…Druga su vremena…. Ali meni je pogled na ove slicice i danas znak da je biti sam sa sobom i ono malo dragih, ali probranih ljudi uvek bolje nego patiti za gomilom koja vas odbacuje jer niste kao oni… Jer u toj samoci niste i ne morate biti sami.</para><para>Doci ce pravi ljudi na prava mesta…. Prave knjige zamenice slikovnice... U medjuvremenu…Namignuce vam neka Maja vaseg detnjstva za srecan put…</para>

Moja Maja

<para>
 Ištite, i daće vam se;
 <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
 tražite, i naći ćete;
 <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
 kucajte, i otvoriće vam se.
</para><para>
 Jer svaki koji ište, prima;
 <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
 i koji traži, nalazi;
 <pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>
 i koji kuca, otvoriće mu se.
</para><para>( Beseda na gori, Jevandjelje po Mateju )</para><para>Sve bruji ovih dana od tri teme - jednu necu ni pominjati, nije joj ovde mesto, mesto joj je bas tamo gde je sad, druga je poseta pape, i treca je, naravno, tenis.Ni o tenisu necu pricati jer mi ga je zaista dosta. Volim ja Noleta, ali volim i Nadala, lepsi je , brate... 🙂 Eto takva sam ja kosmopolitski nastrojena i u glavi i u svim drugim organima... 🙂</para><para>A sad..urbi et orbi...iliti ..Gradu (Rimu) i ostalom svetu...</para><para>Elem...rasprava o papi bas ovde i bas  s moje strane navesce mnoge da s negodovanjem zavrte glavom i kazu... a sta se ona mesa u papinu posetu, sta je se tice , s obzirom na to ko je, sta je i otkuda je. Tice me se, i te kako. 😁</para><para>Jer, prvom srpskom kralju Stefanu Prvovencanom je krunu dao upravo rimski papa, takav je bio svetski red i poredak u ta vremena, a da je veliki zupan Stefan Nemanja dao presto najstarijem sinu, Vukanu, koji je bio naklonjen katolicima, Srbi bi danas mozda isli u malo drugacije crkve i drugacije se krstili... Ali on je prenebregao pravo najstarijeg sina u korist srednjeg, koji je opet bio pod uticajem najmladjeg Rastka, utemeljitelja srpske autokefalne crkve i tako je to krenulo....Onako kako je sudjeno.To je kasnije u zitijima i hagiografijama pravdano ovako ili onako, dovodjeno u vezu sa ovim ili onim, ali ovo su gole cinjenice. .Eto tako, istorija se oduvek krojila na slucajnostima, koje to najverovatnije nisu, no dobro...Sta sad.</para><para>Nis je grad na jugu Srbije koji je poznat po nekoliko stvari - ima najbolji burek u Srbiji, imao je Sabana Bajramovica,prvi je zapoceo proteste protiv odredjenih pokojnika i u njemu smo se rodili car Konstantin i ja 😁.</para><para>Svi znate ko sam ja, ali ko je Car Konstantin...😁da ne linkujem ovde Vikipediju,on je rimski car koji je 313. godine nove ere Milanskim ediktom prvi priznao hriscanstvo kao veru i omogucio njeno slobodno ispovedanje. 2013 godine centralna proslava godinjice ovog znacajnog dogadjaja odrzace se upravo u mom i Konstantinovom rodnom gradu.</para><para>Sto se mene i vecine mojih Nislija, tice, izvolite svi, bice lepo, svecano i znacajno, ma koje vere bili i ma kako se krstili, ako se krstite.</para><para>Postavlja se , medjutim, pitanje, treba li zvati papu ili ne....</para><para>Do raskola izmedju katolicke (zapadne) i istocne (pravoslavne) crkve doslo je 1054 godine. Znaci, podzapali smo se mnogo posle Konstantina i njegovog istorijskog iskoraka iz paganstva. Po meni...papa treba da bude pozvan,treba da dodje i treba da bude lepo docekan.Jer, bez obzira na sve kasnije istorijske nesporazume, nesrece, tragedije i tragikomedije, hriscanstvo treba da spaja .To se sada zove ekumenizam, nekome smeta, meni nimalo.</para><para>Zameram mnogo toga katolickoj crkvi, zameram joj na previse sjaja i industrijalizaciji, na zatvaranju ociju kad  je trebalo da ih sirom otvori i da se bar namrsti, ali isto tako zameram i pravoslavnoj bozjoj administraciji  na ucmalosti i ucaurenosti, na autizmu koji traje 2000 godina bez ikakave promene, osim sto su nam mantije posedale u dzipove, blagosiljale i cutale onda kad nije trebalo, a proklinjale i(kakvog li manira) onog koga niposto nisu smele.. Niko se pri tome nije setio da nahrani bar  jedno dete u ime Boga koga zastupaju.</para><para>Navodno zastupaju.Tj, svi oni misle da ga zastupaju....Ili vole tako da misle. Ili im je utuvljeno da tako misle.. ....</para><para>Zastupamo zapravo sami sebe uvek.I  pred Bogom i pred ljudima...</para><para>To sto sam pravoslavka  me ne sprecava da u Italiji i Madjarskoj udjem u bilo koju crkvu, katedralu, da se prekrstim onako kako umem i da se u sebi, bez glasa, pomolim...Niti da u Berlinu odlazim u Evangelisticku crkvu koja nam je najbliza...Onda kad imam potrebu da budem u Bozjoj kuci. Jer mi posrednici za to nisu potrebni. Ja tako radim. Neko ce me osudjivati . Ali ja kazem..procitajte Bibliju svi vi koji sudite...</para><para>Ta moja vera da smo svi jedno, so u istom moru,  me takodje ne sprecava da slavim slavu i postujem red i obicaje svoje vere i svojih dedova.</para><para>Radila sam neko vreme prosle godine u cisto muslimanskoj sredini.... To sto sam hriscanka nije me sprecilo da steknem prijateljice medju zenama islamske veroispovesti, da razmenjujemo saznanja o dve kulture, o da, naravno i recepte..Ovom prilikom pozdravljam moju Bade i Zecavete i Mirije, moje divne albanske koleginice... Kada sam odlazila, ispracena sam sa suzama.... Ne verujete? I ne morate. Ja ZNAM.</para><para>Da privodim ja kraju ovo izlaganje...</para><para>Svi smo mi na istom brodu, u istoj orahovoj ljusci koja se prevrce, tone, davi nas s vremena na vreme, i ponovo isplivava zahvaljujuci nasoj veri..U Boga.. U ono NESTO sto katolici zovu jednim imenom, pravoslavci drugim, muslimani trecim, budisti cetvrtim... Svi smo mi ljudi...</para><para>Pa, budimo ljudi.</para>

Urbi et orbi

<para>Ima vec nekoliko godina kako sam ja stalno na dijeti...I kako se vrtim po forumima o dijetama, sa njih sam dospela na one o bolestima zbog kojih se ide na dijetu, a onda pocinje uzas zvani hipohondrija i simptomi ovga ili onoga jer sam u svojoj jurnjavi sa preponama ispreskakala ono sto je bitno i citala samo ono sto je dovoljno strasno da meni pothranjuje sunovrat ....Meni, koja nikad nisam pala a da nisam smesta ustala ....</para><para>I naravno...</para><para>Pocnem dijetu....Ovu...onu...izdrzim nekako, dobijem onaj cuveni 'klik' sa svih foruma i preguram dva meseca. A metabolizam mi takav da najmanje toliko moram da budem na rezimu, citaj u licnom Ausvicu, da bi se videlo da i ja vodim racuna o sebi, da izgledam dobro za 45 godina, da sam i dalje sposobna da udjem u studentske suknje...I cim se uvucem u neku koja je doduse kupljena na studijama al se nosila i puno kasnije, jel, pa ne spada bas u mladalacke, ja opet po starom... Nabacim kilo, dva, tri i onda zbogom pameti...</para><para>Emocionalno prejedanje....</para><para>Razlog i izgovor kome niko rec ne sme da kaze...i to sam uzimala kao uzrok svoje poljuljane linije, koja, da se razumemo, nikad nije bila manekenska...Ja sam takva... Bombasticna u svakom pogledu... 🙂 Znaci cim mi zatreba razlog i izgovor ja u sebi a bogami i javno, nabrojim sve zbog cega  se sve svodi na emocionalno prejedanje... Malo manipulacije, malo zbilje....I mirna Backa. Ja jedem , jer toga ima u literaturi...</para><para>Vezbanje......</para><para>Moja najveca bruka i slabost. Ne mogu brate ja to... Pa sam onda preskakala forume gde o tome pisu... Ignorisala da se sedeci na poslu za kompom, kod kuce za kompom, i u odsustvu muskarca svoga, i nocu za kompom ili pred TV-om, ili u najboljem slucaju u nekoj kafani uz ice i pice umesto cipsa i kikirikija kao omiljene  kucne varijante...zapravo se ne krecem ne dovoljno, nego nimalo...godinama.</para><para>I otkud kilogrami kad sam na dijetama povazdan i vazda....Vecito pitanje onih koje jedu, a goje se bajagi od vazduha...</para><para>Umrecu debela i gladna, bio je moj saljivi moto dugo vremena. Ne jedem, smrsam, pa opet jedem dan dva, tri pet, do svoje takozvane kit-faze, pa mesec dana gladujem i tako u krug.</para><para>Dok nisam tresnula sakom o sto , stala pred ogledalo i izgrdila se kako me ni mama nije grdila kad su me ono prebili policajci jer sam skocila Dzoniju Stulicu na ledja usred koncerta i usred pesme Pavel. 🙂 Bilo je to neko nedemokratsko prelepo vreme, policajci su bili milicajci, a Dzoni se uopste nije naljutio.. 🙂 Za razliku od moje majke kad me je ugledala namodrenu.  🙂</para><para>Pogledam se jednog dana, prvog dana svog prosvetljenja. Uzduz i popreko, namrcim se i utvrdim da moram da kupim nove stvari dok cekam da se uvucem u stare.</para><para>Receno, ucinjeno.</para><para>Kupim i novu sminku i zabranim deci da je taknu. Odlucim da cu opet imati samo svoju sminku, a ne da koristim ono sto one bace ili im se ne uklapa. Imacu i svoj laptop i svoju sobu i samo svoje stvari. Kakva majka, reci cete...A ne... Divna majka. Sa sopstvenim neseserom.</para><para>Istovremeno utvrdim da necu vise da jedem ni za kim, da cu bacati i hranu kao i sminku.</para><para>Nisam rasipna, samo necu vise da budem ni jedini socijalni slucaj i stedljiva Katica  u sopstvenoj kuci s kakvom takvom sopstvenom platom. Da se ne baci, kako da ne, bacice se. Pravicu ono cega ima vise. Pa da, da ja posle pojedem sto ostane, a ostane pola. 🙂 Ne. Od sada cu praviti ono cega ima manje. Ako je lepse. I da ne ostane nista. 🙂</para><para>Pre toga sam odlucila da ne pusim, i da za te pare kupujem sebi uvek nesto sto mi ne treba, sto nicemu ne sluzi, sto je samo lepo i usrecuje me. I evo to traje vec godinu dana. Odluka o prestanku pusenja bila je laksa od odluke o prestanku preterivanja u svakom pogledu. Odnosi se i na jedenje i na samoptuzivanje i naruzivanje sebe.</para><para>Odlucim takodje da ignorisem sajtove o bolestijama, o suplementima i supozitorijama, o gljivama koje rastu negde u nama, a mi ih hranimo secerom i nestle cokoladom. Odlucim da pojedem zalogaj, dva, tri cak, onoga sto mi se svidja umesto gomile onog sto ubacim u sebe onda kad se razocaram u svoj odvajkada spor metabolizam i brze dijete....Ili kad preostanu pomenuti specijaliteti.</para><para>Nasminkam se, konacno ovorim ONAJ parfem koji sam cuvala za svoj 90 rodjendan valjda, i odem da kupim nesto sto mi odgovara... ne nesto sto ce mi tek odgovarati kad ponovo budem devojcica....</para><para>Nastavak pretpostavljam znate...</para><para>Vrlo brzo posto sam prvi put onako skockana poslala samoj sebi poljubac u ogledalu i rekla ooo, pa ti maco jos nisi za bacanje. 🙂 pocela je nova suknjica da se vrti oko mene.... ne jedem kikiriki, ne jede mi se odjednom.... i odjednom silazim stanicu ranije iz busa, nicim izazvana....radujuci se.</para><para>A NISAM na dijeti....</para><para>Zato me nema na forumima o dijetama...zato sto sam videla sebe kakva jesam i odlucila da zivim s TOM osobom, a ne sa predstavom o njoj...Sve ostalo je....legenda. 🙂</para>

Zar da umrem debela i gladna :)

<heading2>Welcome to the internet. Where men are men, women are men, and little girls are FBI agents</heading2><para>Negde na forumima Coolinarike , uz kafu i bez cigarete evo vec godinu dana, :), naleteh na opasku da je i ovaj sajt postao drustvena mreza. Tacno. Sudeci po broju i raznolikosti tema, po zustrim raspravama koje prevazilaze i nadilaze kuvanje, po grupama, grupicama , hajd' da ne kazem klanovima, da...On je i sajt za kuvanje, ali i kafic 'Uzdravlje".</para><para>Ko je ovde navikao da svrati i da prozuji virtuelnim salonima, hodnicima i razgrne zavese na separeima, zna to i sam.</para><para>Iz kuhinje naravno dopiru razliciti mirisi. Salona je bezbroj. Po  kuloarima  se ugovaraju dogadjaji i ogovaraju njihovi ucesnici. U svim uglovima, kao u skrovitom alkovu, sede pridoslice i ne znaju kome ce se jatu pridruziti.. Polako... Svaka ptica svome jatu leti...I prokresti kad tad...</para><para>Ono sto je prelepo je cinjenica da ovde ima vrlo cvrstih prijateljstava ,pravog i iskrenog druzenja. kumovanja, udruzivanja i zdruzenih jedinstvenih  jedinica koje su spremne da po svaku cenu brane forum od napada, uletanja, razbijanja, ali i poneke razlicitosti. E to nije uvek nezno, niti je uvek lep prizor, ali je nuzno. Jer, ako cemo biti drustvena mreza, mora se i to tolerisati. Da. cak i netoleranciju istolerisati i nastaviti dalje.</para><para>Administratorima se zamera sto ne reaguju na ulitanje, nametanje, kvarenje koncepta i sl. . Bez zelje da se ulizujem, (a zaboga,zasto bih to radila,vec rekoh negde da kuvarskih i ma kakvih drugih virtuelnih ambicija nemam jer znam koliko ne znam ) , ovo prerastanje iz specijalizovanog medija u drustveni nije mali zalogaj ni za koga. Zato se malo stihijski reaguje ili ne reaguje, ali clanice i clanovi dobro znaju kad neko nesto pokusava i tacno znaju sta pokusava.Pa nastane rafalna paljba ili prigusen posmeh...</para><para>I , na kraju, svako cudo za tri dana, krene se dalje.....Do nove prilike za bes, prepucavanje,zajedanje, podsmeh, ali i sasvim ozbiljnu analizu.Koja je kao sve medijske analize - jalova i kratkorocna.Traje, naime, dok se ne obrne nova strana foruma...</para><para>Svako, naravno, ima prava da dodje, ode, cuti, govori, kritikuje, protestuje,mljacka... To kazem ovako deklarativno. Ima prava..</para><para>Ali imam prava i ja da mi nekad nesto ide na zivce zato sto su slabi tog dana, ali cesto bogami i zato sto neko nema mere, vaspitanja, kulture, itd.</para><para>Kad se to kaze na forumu, kazu..a sto ne odes da mu to i kazes licno ispod recepta...Kad odes da mu kazes, alo, sta ti znaci recept gde opisujes kako se maze puter na hleb, on ti se nasmeje i kaze - pisacu sta 'ocu. Kad nekome uputis konstruktivnu kritiku i napises  da ne moze da objavljuje  ovde recept  za koka kolu ako nije glavni tehnolog te kuce, i to pod otkazom, odmah krenu  komentari tipa  ijuuuu, e pa ja bas sama pravim koka kolu i to domacu od koprive i tucane paprike i mnogo mi je lepa.. ... I tako. 🙂 Ako kazem da su sne nokle corbast pasulj ima da budu i gotovo. E to je vec izivljavanje, ali mozemo se ili nervirati ili nasmejati... Treceg nema. Prohibicije nema. Uzaludna je. Danas svako ume da napravi po 5 profila i da vrslja jer mu to godi zivcanom, ili mentalnom sastavu.. 🙂 I sta mu mozes? Nista pod milim Bogom...</para><para>Ljudi ne shvataju znacaj i sustinu foruma... Tj ovde neke kuvarice i kuvari ne razumeju da je i sajt medij, jos kakav, i da ono sto objavis postaje podlozno opservaciji...</para><para>Ja licno volim da kuvam al eto nisam opsednuta. Postujem perfekcioniste, nikada se nisam narugala savrsenstvu ili nekome ko tome stremi. Ne postujem, medjutim, zivotne i kuvarske amatere koji putovanje kroz kulinarstvo smatraju aranzmanom a ne emocijom, koja je vrlo blizu umetnicke zice u tkanju koje cini nase izlete u nepoznate i avanturisticke zivotne izazove.</para><para>I koji onda tesku osrednjost proglase za vrh vrhova a neki meni nejasni ljudi im zdusno pomognu u tome komentarisuci iskljucivo uzdasima i ekstazom ...</para><para>Ima ovde sjajnih ljudi, koji kuvaju  onako kao sto zive, kojima je sve punog ukusa, od reci koju izgovore, do onoga sto posluze na tanjiru, ima i mediokriteta, a gde ih to nema , ima i onih koji jednostavno ne znaju ni da zive ni da kuvaju ni da jedu, ali eto, neko im je nekad rekao da im kiflice bas fino narasle,da im lepo ispalo slatko od visanja,  i da je  ukljuciti kompjuter mnogo prosto, evo ovde pritisnes .. I eto nama velicina,kraljeva, principesa, grofica  i pajaca  ovde... :)))</para><para>Sve to ide na ignore, ili na salu... Ali..</para><para>Ako mi nesto smeta, najavim da vise u tome necu ucestvvati, pa onda vise i ne ucestvujem. To ne znaci da nekoga vise ne volim... :)) Da li je ovde iko dosao da bude voljen?</para><para>Ako jeste, jadna mu majka... 🙂</para><para>P.S. Ovo je bas licni tekst , a povod, povod su svakodnevna desavanja i prepiske na sajtu....Vise kao javljanje gledaoca uzivo u emisiju... najmanje je  clanak. Bila sam urednik  neoprostivo dugo pa znam razliku..Al eto.. nekad i ja pozelim da budem publika, da zguzvam novine i da kazem da ne valjaju... I da vicem ...ua sudija... Kao sto neko pozeli da dribla, pa mu je krivo kad se saplete... Jer nije dovoljno zeleti. Opasno je po svaku cenu to i sprovoditi...</para><para>Kuvati i prigovarati nije opasno  🙂</para>

Palenta sa pančetom

Palenta sa pančetom

Ajvar, kuluk i zalazak

Šum(i) mog detinjstva

Gospa od snijega, na pjenu od mora

Komad iz beogradskog života sa plakanjem

Neke stare Nove....

Studentska majka,negde na Čuburi :)

Drage žene satrvene...:)))))

Ja, mlada u iščekivanju

Mozga bez !

Krofnice od palente

Predjelo 1

Šareni rolat od mesa

Nad Dnevnikom jedne robije

Zvezdani kas...

Moja Maja

Urbi et orbi

Zar da umrem debela i gladna :)

Kuvanje i kuvarsko prigovaranje

Podvarak kao prilog

Podvarak kao prilog

Jabuke u slafroku

Jabuke u slafroku

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme