Sva prava zadržana

Sudjeluj u istraživanjima

Gamifikacija omogućena

Srbija

Žensko

<para>dosta je bilo one tete, ode da odmara ?</para>

Menjam avatar

<para>Za ovo jelo su vam potrebne vrlo, vrlo mlade articoke zatvorenog pupoljka, po mogucstvu one ,,divlje,, sto rastu same na ono malo zemlje izmedju kamenja, one sto ranom zorom prvo ugledaju svoj odraz u moru, one sto se po ceo dan suncaju sve dok ih neko ne ubere. Koliko cete ih spremiti zavisi od toga koliko ih imate...tj. koliko ste tog blaga nakupili.</para><para>Potrebno vam je i par limuna, neprskanih bas sa onog stabla pored kamenih stepenica koje vode do bastice od par kvadratnih metara ali morate paziti dok silazite jer je kamen toliko gladak da se mozete okliznuti...i zavrsiti u onoj poslednjoj od 10-tak bastica. Kad ste vec tu izvadite par mladih krompira i jednu glavicu belog luka i uberite par saka mahuna mladog graska.</para><para>Par grancica zalfije, majcine dusice, listova komoraca uberite iza onog zidica koji deli sto za rucavanje (koji je kao po nekom pravilu ogroman i uvek stoji ispod vinove loze u najdebljem hladu koji pravi oronula kamena kuca) od letnje kuhinje u kojoj cete spremati rucak. Dve do tri kriske suvog starog hleba stavite u cistu krpu i dobro tucite dok se ne pretvore u fine mrvice, nastruzite jednu saku Pecorino romano sira i ono najvaznije spremite jedno bokalce vode i jedno bokalce maslinovog ulja. Ha,ha gospodja Fiumanka ( tako se ona sama nazvala kad sam je pitala da li je italijanka a mozete li da zamislite moj blam kad sam otkrila da joj to nije ime) ga je nestedimice sipala preko i oko articoka. Zamalo da zaboravim i krupnu morsku so, krupniju od njene nisam vise nikad u zivotu videla.</para><para>Pazljivo sam gledala jer je to bio prvi put da vidim kako se articoke spremaju a ona mi je sa puno volje, strpljenja i ljubavi sve pokazivala. Pricala je brzo nekom cudnom  mesavinom italijanskih i hrvatskih reci i mnogo mi je zao sto sam mali deo te price razumela ali slike tog rucka i mirise koji su se sirili naokolo iz mog secanja nista nece obrisati, postali su deo mene i nosicu ih sa sobom zauvek...toliko je bilo lepo tog dana.</para><para>Hajde sad da spremimo taj rucak... mada moram vam priznati da sam ja, sa velikim nestrpljenjem cekala ribu i hobotnicu jer su me sve do ovog recepta articoke ostavljale prilicno ravnodusnom.</para><para>Articokama otkinuti samo po par onih spoljnih malih i tvrdih listica i prerezati ih na pola uzduzno, peteljku obavezno ostavite, ona je jako kratka i meka kod mladih articoka. Dobro ih isperite pod mlazom vode, da se kojim slucajem nije koji mrav ili bubica zavukla unutra, okrenite ih presekom prema sebi  i odmah preko njih dobro iscedite jedan limun. U pleh stavite malo ulja , articoke, zrna graska i malo mladog krompira, koturice od jednog limuna, grancice zalfije, majcine dusice i komoraca i preko svega Gospodja Fiumanka je stavila so, beli luk, polovinu mrvica i sira a onda je svaku polovinu articoke dobro zalila maslinovim uljem. Poslednju je dodala vodu i to malo manje od visine articoke, voda ne sme prekriti articoke jer ce se gornji meki delovi skuvati u pari. Pleh je poklopila drugim plehom i stavila u rernu da se pece. Articoke i sve ostalo naredjati sto gusce jedno do drugog. Ovako se peku oko 30-40 minuta a zatim se preko articoka pazljivo stavi ostatak mrvica i sira, ponovo poklopi i pece jos 10-tak minuta. Voda koju smo stavili treba da se redukuje na 1/3, i postane gusta kao za buzaru. Ako se naknadno dodate mrvice i sir nisu zapekle a sok redukovao, peci jos neko vreme bez poklopca ali strogo paziti da ne zagore. <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="42da016c-640b-11eb-b380-0242ac120014" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Ovo nije recept za pocetnike u kuvanju i one koji ne vole da se zabavljaju dok jedu. U sali cesto kazem da su ovo skampi i kozice za vegetarijance. Jedu se slicno, spoljni listovi se isisaju i ogule a sredina je tako nezna  i kremasta da ih oni koji ne vole da prljaju prste mogu jesti kasicicom koju je i meni Gospodja Fiumanka dala (normalno, nisam je koristila a to ne radim ni dan danas, kao prase se umusavim). Uz ovo pripremite domaci hleb i to podosta jer kad pocnete da umacete necete moci da stanete. U ovaj recept ne ide vino, limun je taj sto osvezi jelo a iznenadicete se koliko je ukusan pecen. Jela sam tog dana i ribu predivno spremljenu, salatu od hobotnice bas onako kako ja volim ali ove articoke su me jako iznenadile i osvojile, bile su nesto posebno. <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="45a0f860-640b-11eb-a34e-0242ac12002d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/></para><para>Danas u svojoj vikendici imam Mediteransku bastu sa zacinskim biljem, lavandom i smiljem, bas iza zidica pored letnje kuhinje, uh, imam i bastu u koju silazim ,,pod rucnom,, ( ovoga leta cemo morati da napravimo stepenice, par stepenika pa ravni deo jer nam je sve teze da idemo strmom stazom) a uspela sam da odgajim i prve articoke, bas ove sa slike, koje se ranom zorom ogledaju u Dunavu i rastu na najsuncanijem mestu koje imam.</para><para>Jedino nemam staru maslinu i more....onda bi ove moje articoke bile bas ,,One,,</para>

Gratinirane articoke ili Carciofi al forno

<para>Evo ih, pecene su i vec pojedene.  Danas smo uzivali u articokama spremljenim na dva nacina ?Nisam pronasla ovakav recept da bih ovu sliku povezala sa njim, pogledacu jos malo!</para><para>Evo i pesmice pune sunca koje je jako potrebno articokama</para><para>
 <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=moCnhChbsWM">https://www.youtube.com/watch?v=moCnhChbsWM</ulink>
</para>

Pr 2 slika 2 Gratinirane articoke

<para>Gratinirane articoke, prvi put sam ih jela u Italiji davnih 80-tih i osvojile su me zauvek ❤️ Ja ih spremam na ovaj nacin i mogla bih sama pojesti dva ovakva pleha ?</para><para>A sada evo i jedne pesme i predivnog puta u Italiju gde smo se i upoznale</para><para>
 <ulink url="https://www.youtube.com/watch?v=PJjXnkd6bUQ">https://www.youtube.com/watch?v=PJjXnkd6bUQ</ulink>
</para><para>Ps</para><para>Mozda su mi se tako lepo primile i rodile jer im cesto pustam Pavarotija, ha,ha zaista volim da radim u basti uz njegove cd-ove i pevusim im, ocito im se to dopalo iako ne stojim bas najbolje sa sluhom? </para>

Pr 2 slika 1

Cokoladna torta sa malinama i marcipanom Johanna Lafera

<para>   Cesto se termin organska proizvodnja u ovom slucaju paradajza shvata kao gajenje biljke bez ikakve zastite ili sa upotrebom preparata koje sami spravljamo, biljka se uglavnom prepusta sama sebi i prirodi. Organska proizvodnja je daleko slozeniji proces i zahteva mnogo vise znanja i rada od vec ustaljene klasicne proizvodnje koja uz adekvatnu primenu agrotehnickih mera i primenu preparata za zastitu iz veoma sirokog asortimana fitofarmaceutskih proizvoda daje izvanredne rezultate. U ovom clanku obradicu samo osnovna predznanja koja treba da imate na umu ako zelite da na organski nacin gajite paradajz.</para><para> Osnovni preduslovi za ovakvu proizvodnju su</para><para>1. Pravilan izbor sorti paradajza</para><para>Mnogi od nas grese i kupuju gotov rasad sorti paradajza koje su vec genetski predodredjene za intenzivnu zastitu sintetickim hemijskim sredstvima. Postoje sorte paradajza koje ne samo sto su otporne na bolesti vec i te osobine, svojim reproduktivnim semenom a i sposobnoscu da se oprasuju u okviru svoje sorte, prenose na svoje potomke. Takvo seme ce vam omoguciti kvalitetan rasad i jaku i snaznu biljku koja moze da pregura sve nedace koje je mogu snaci u periodu rasta i plodonosenja. Ako bas zelite da gajite neku od osetljivih sorti, za pocetak morate nabaviti bio-seme proizvedeno na organski nacin, sto znaci da su maticne biljke od kojih je uzeto seme gajene po svim principima organske proizvodnje i to seme vec u sebi sadrzi i genetski potencijal svojih predaka, i novonikla biljka bice daleko otpornija od onih ciji su preci gajeni uz pomoc hemijskih sredstava. Kako su me mnogi pitali gde nabavljam semena evo linka <ulink url="http://www.seeds-gallery.com/sr/seme-povrca">http://www.seeds-gallery.com/sr/seme-povrca</ulink></para><para>Sorte koje su kod mene pokazale najbolje rezultate bez dodatne zastite su Black truffle, Napoli, Purple cherokke, Green zebra i ove godine prvi put posadjen Indigo rose.</para><para>2. Pravilan plodored</para><para>podrazumeva da svojoj biljci morate pruziti dosta vazduha i sunca. Najidealnije bi bilo biljke rasadjivati u redovima koji koji su odmaknuti jedan od drugog od 0.8-1 m a u redu biljke saditi na 0.40-0.5 m jednu od druge. Ovde cu se osvrnuti i na skidanje zaperaka koje je jako bitno u prvim fazama razvoja biljke jer ti donji zaperci prave grane koje cesto leze po zemlji, sprecavaju protok vazduha, prave vlagu koja pogoduje razvoju stetnih gljivica i bakterija. Biljke redovno privezivati uz motke.</para><para>3.Obrada zemljista</para><para><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Paradajz je biljka sa jakim korenovim sistemom koji duboko prodire u zemlju pa bi bilo dobro u jesen pripremiti zemljiste, razbacivanjem stajskog djubriva i dubokim oranjem. Kako vecina gaji tek po malo paradajza za svoju upotrebu, dovoljno ce biti dobro izasoviti zemlju a u prolece je pre rasadjivanja dobro usitniti. Svake godine bi nov rasad trebali posaditi na drugo mesto, pogotovo ako ste u predhodnoj godini imali obolele biljke. Tlo mozete dezinfikovati organskim preparatom Jett 5. Postoji vise nacina obrade zemlje dok bijka raste i sprecavanje isparenja ispod nje, kao sto su prekrivanje tla sa slamom ili suvom pokosenom travom. Cesto mi se desavalo da korov oko biljke i izmedju redova toliko poraste, tamo gde tlo nije bilo malcirano tj.prekriveno slamom, pa sam u tim slucajevima samo pokosila korov bez da mu cupam korenje i pokazalo je dobre rezultate.</para><para>4.Zastita od bolesti </para><para><pio:linebreak xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed"/>Da bi znali da zastitimo nas paradajz moramo znati koje mu bolesti i nametnici najcesce prete. Ove, izuzetno klimatski teske godine za gajenje paradajza i na organski i na neorganski nacin, najcesci problem je bio a kako vidim i jos ce biti, sa plamenjacom. Ovo podmuklo gljivicno oboljenje morate preventivno sprecavati na onim sortama koje su na nju osetljive. Kako su gljivice osetljive na bazne sredine i u njoj se ne mogu razmnozavati, efikasna sredstva su soda-bikarbona, mleko i po meni u ovim teskim uslovima bordovska corba, preparat na bazi bakra, koji mozete kupiti i u poljoprivrednim apotekama ili napraviti sami kao mesavinu rastvorenog plavog kamena i gasenog kreca. Obolelu biljku ne mozete izleciti ali mozete zaustaviti razmnozavanje gljivica i njihovo sirenje, zato bi trebalo da obolele listove i plodove uklonite a ponekad i celu obolelu biljku. Rastvor mleka sa vodom u razmeri 1l mlaka na 2l vode, izazvace razvoj laktoznih (mlecnih) bakterija koje ce na povrsini lista paradajza i paprike napraviti sredinu u kojoj se gljivice plamenjace nece nastaniti ali problem je sto posle svake kise postupak morate ponoviti. Sve preparate bilo da ste ih kupili ili sami napravili morate nanositi na suv list i to na temperaturi koja ne sme biti veca od 25c.</para><para>Protiv biljnih vasi i sovica ( one male zelene gusenice koje buse vase plodove) mozete se boriti rastvorom napravljenim od koprive koji ujedno i hrani vase biljke. Postoji nekoliko biljnih insekticida koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji Roteko i Piretrin koji se dobijaju iz istoimenih biljki i pouzdano ce ukloniti nametnike ako se odlucite za ovaj nacin. Najlepsi nacin je da oko svog povrtnjaka sa paradajzom posadite koprivu, borac, neven,kadificu, dragoljub, kosmos, ciniju, beli luk i bosiljak. Moje iskustvo je pokazalo da kad sadim bosiljak ,beli luk i neven izmedju paradajza a koprivu , borac, ciniju i kosmos okolo, nametnika skoro da uopste nema ili u nekoj normalnoj meri, kao na naslovnoj slici. Ovaj chery na slici nije tretiran ni sa jednim sredstvom a ima i po neku biljnu vas. Neke od ovih biljaka teraju nametnike, neke ih privlace vise od vaseg paradajza a neke kao ukrasni suncokret i kosmos privlace insekte koji se hrane nametnicima na paradajzu.</para><para>Najvaznije je da vase biljke redovno posmatrate i zagledate da bi znali pravovremeno da reagujete. Ako procenite, u skladu sa vremenskim uslovima da ce vasa borba biti uzalud ili niste u mogucnosti da svakodnevno reagujete, imate i drugu mogucnost, da upotrebite neko u organskoj proizvodnji nedozvoljeno zastitno sredstvo, ali svoje biljke cete spasti. Ove godine sam svesno donela odluku da odreagujem sa hemijom na pojedinim vrstama, iskljucivo fungicidom za plamenjacu, jer jednostavno ne bih mogla da ih gledam kako ugibaju. Posla sam od cinjenice da je moj paradajz u svakom slucaju zdraviji od onih na pijaci jer znam koje sam hemijsko sredstvo upotrebila i kad, zbog karence (vreme raspada preparata). S obzirom da nisam proizvodjac za trziste, vec paradajz gajim za svoje potrebe i svoje zadovoljstvo, moralne dileme nije bilo jer samo saznanje da kroz hleb, odnosno zitarice i meso, unesemo najvise pesticida u svoj organizam uticalo je na odluku da ovako odlucim.</para><para>Na vama je da odlucite kako cete postupiti, jer i ako se odlucite na ovu cesto neravnopravnu borbu,koju ja istinski podrzavam i uvek u malom povrtnjaku imam ove sorte koje netrebaju zastitu, uvek vas ceka pijaca i taj isti paradajz koji su drugi umesto vas i mnogo cesce nego sto biste vi, istretirali a mozda i tek ,,poprskanog,, doneli na pijacu.</para><para>Na kraju cu samo reci da je ovo jedna ne tipicna i izuzetno teska godina za gajenje paradajza i da pozelim da se ovakva vise ne ponovi.</para>

Zastita paradajza

<para> Potruducu se da ova prica ne bude tuzna ali moram je poceti tako sto cu vam reci da je bilo vise ovakvih pametnica kod nas. Mezimica moga tate je dolazila 6-7 godina i isto se ponasala kao i Mila. Ova mala, krha bica svako prolece prelete hiljade kilometara da bi se nepogresivo svako prolece vratile u svoje gnezdo. Na tom putu mnoge ne prezive i svake godine ih ispratim sa suzama i dok ih na prolece ne ugledam uvek u meni postoji zebnja, hocemo li se opet videti. Ove godine od pet naravljenih gnezda na nasoj kuci u samo dva su se vratile stare laste ali vec posle par dana, proslogodisnji mladunci, koji su se tu izlegli popravljaju, ciste, oblazu perjem i finim suvim travcicama gnezda i naseljavaju ih.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a5bb89c0-6408-11eb-846a-0242ac12005d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>     Kada se ove godine Mila vratila, docekao je moj muz a ona mu je skoro sat vremena cvrkutala i verovatno pricala sta je sve dozivela. Mi tacno znamo kada se nama obraca, po nacinu na koji cvrkuce i pesmi koju peva, znamo kad je snela jaje, kad se izlegao malisan jer ga prvih nedelju dana ne mozete videti, toliko je mali i slab. Tada peva svoju najlepsu pesmu, ponosno izvija vrat u vis i otvorenog kljuna peva li peva. Znamo kada je u opasnosti jer tada ispusta specificne zvuke, trazi pomoc i sve se laste iz susednih gnezda tada okupe pa teraju neprijatelja. Kad je shvatila da joj i mi pomazemo pocela je da nas zove, nasrce na vrata da udje unutra da bi nam stavila do znanja da je napadnuta i da joj je potrebna nasa pomoc. Tako reaguje ako se pojave ptice grabljivice ili zmija. Sa vrapcima koji zive tik uz nju ali pod crepom prave gnezda, zivi u slozi.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a5bca5ee-6408-11eb-b053-0242ac120040" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a4b0a362-6408-11eb-95b3-0242ac120059" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>    Mila i njen muzjak se podjednako brinu o malisanima, oni zive u paru i ponasaju se kao prava porodica. One su brizni i pozrtvovani roditelji. U pocetku naseg druzenja uvek je neko od roditelja bio uz malisane ali sada ih cesto ostave sa nama ako vide da smo tu. Obicno imaju 4-5 malih lastica i pravo je uzivanje posmatrati kako se brinu o njima, kako ih hrane i ciste. Nepogresivo znaju koga su nahranile pa ako mali tek nahranjeni prevarant predje na drugo mesto nece ga nahraniti vec ce sacekati da okrene zadnjicu i ispusti izmet, koji roditelji uzimaju u kjun (izmet im  izgleda kao pasta za zube iscedjena na cetkicu, tog je oblika i cvrstine) i odnose 5-6 m dalje i ispustaju ga. Problem nastaje kad malisani porastu i roditelji ne mogu da postignu hranjenje i ciscenje u isto vreme jer male bundzije samo traze da jedu. Malisani su tihi i ne cuju se sve dok ne prolete. </para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a605433a-6408-11eb-bdb1-0242ac12005f" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a48e765c-6408-11eb-8894-0242ac12005c" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>   Kao po pravilu onaj koji se poslednji izlegao poslednji i proleti a to je tek prava drama. Danima stoji na ivici, mase krilima dok ga braca i sestre bodre, tih dana se osecamo kao da zivimo na aerodromu, stalno neko polece i slece. Kad prolete ovi malisani ostaju u gnezdu mozda jos 10-tak dana ali samo dolaze da se odmore i nahrane, a posle toga sa svojim drugarima odlaze meni neznano kud ali se svakog dana vrate i prolete par puta ispod nadstresnice a roditelji ih teraju, jer pred sobom imaju par dana da se odmore, uhrane i vole, jer za 10-tak dana Mila ce ponovo leci na novu turu jaja. </para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a4aa7ca8-6408-11eb-9da5-0242ac12001d" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a47cb796-6408-11eb-b277-0242ac12004a" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>    Ta druga generacija malisana u istoj sezoni je najproblematicnija. Obicno se izlegu kad su nesnosne vrucine bez daska vetra i desavalo se da mladunci uginu. Prosle godine od 5 malih lasta je dve uginulo bas iz tog razloga. Gledala sam ih kako im glavice vise iz gnezda nemocni da se pomere, Mila je bila tuzna, nije pevala a kad je izbacila drugog mtrvog malisana znala sam da ako nesto ne ucinim stradace svi. Podigla sam ventilator na 1,5 m od gnezda i postavila zasene sa suncane strane. Ona me je nemo posmatrala i u momentu kad sam ukljucila ventilator sletala je na dascicu na kojoj se nalazi gnezdo i upitno, okrecuci glavicu levo desno posmatrala sta je to sto duva. U jednom momentu je rasirila krila i hladila se. Tad sam znala da smo pobedile. Malisani su dobili vazduh i hladjenje i svi su preziveli, a meni je mnogo zao sto se toga nisam setila ranije. Od tog momenta postala sam Milina prijateljica.</para><para>   Za to vreme u gnezdu broj 2 odvijala se prava drama. Svesni da ce svi malisani uginuti od vrucine roditelji su ih isterali iz gnezda a male lastice jedva sposobne da prelete par metara su pocele da padaju oko nas. Ceo dan smo proveli vracajuci malog Punisu, na ogradu od terase ili gredu od nadstresnice jer dok je bio na stolu ili zemlji roditelji nisu hteli da mu pridju. Taman ga mi podignemo, oni ga nahrane i osveze, on krene da leti i padne, a mi smo na smenu dezurali oko njega. Poslepodne, kad je izgledalo da ce sunce da zadje i malo umine vrucina, Punisi, koji je bio na grani od jelke pocela je da pada glavica, malaksao cuo je druge laste koje su pocela da pristizu i oglasio se. Istog momenta spustili su mu se roditelji, osvezili ga a kad je zaslo sunce Goran ga je vratio u gnezdo. Dva dana je siroti Punisa leteo po metar dva i na kraju proleteo. Tri dana je proveo vise u nasim rukama nego sa svojima ali ga zbog toga nisu odbacile vec su se i one dodatno angazovale oko njega. Jedan roditelj je spavao sa njim dva dana na reflektrorki sto laste obicno ne rade. Sutradan smo imali tu cast da vidimo prvi let u visinu malog Punise. Poleteo je sa svojima koji su kruzili oko njega i nezno ga gurajuci odozdole terale u visinu. Sleteo je trapavo ali je sleteo, a divna lasta je postao, ili mozda postala.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a3ddffa2-6408-11eb-84d2-0242ac120029" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a4a1d09e-6408-11eb-a948-0242ac12003a" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>   Na slikama mozete videti Milu sa svojim parom, u mojoj kuhinji. Omiljeno mesto osim onog plavog konopca ispod gnezda, joj je komarnik od kuhinjskih vrata. Kako otvaramo i zatvaramo ta vrata svaki cas ona ne mrda vec vreba priliku da uleti unutra. Nisam nikada imala papagaja ali mislim da se nasa Mila bas tako ponasa. Milu ne hranimo jer se laste hrane iskljucivo zivim insektima koje uglavnom love u letu. Za vreme hladnih i kisnih dana, kada ne moze uloviti insekte koji su se povukli, nocu ispod sijalice lovi leptirice i razne bube i sa tim hrani malisane. Svoja gnezda su laste napravile ili na tim sijalicama ili blizu njih iako kod nas svetle po celu noc. Ta svetlost im je zastita od nocnih grabljivaca. Kazu da laste ne slecu na zemlju, i to je jos jedna zabluda. Cesto u vreme pravljenja ili popravke gnezda mozete videti laste na zemlji kako uzimaju blato ili travke. Imala sam prilike vise puta da drzim u rukama sruseno gnezdo, tako je lako i prozracno, prosto kao perce. Jedne zime prikom obilaska vikendice nasli smo na zemlji dva srusena gnezda i resili da im postavimo dascice racunajuci da ce gnezda na njima biti stabilnija. Svi su nam se smejali i govorili da tu laste nece ni prici. Tek pristigle laste par dana su zagledale te dascice a Mila je prva krenula tu da pravi svoj novi dom.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="a4e86f54-6408-11eb-858e-0242ac12003b" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>       Da li znate kako laste odlaze? Kad izvedu na put poslednju generaciju malisana ( prosle godine ih je prvi put bilo tri generacije i to po 5 malisana u 3 gnezda) laste odlaze na oporavak , lete, treniraju malisane za formacijsko letenje, pojacano se hrane da bi se spremile za put ali vrlo cesto svrate da obidju svoja gnezda. Par dana pre puta sve stare laste i njihovi mladunci dodju i satima lete i kruze oko kuce, a ja to zovem ,,memorisu tacne kordinate,, a onda se spuste i cvrkucu. E tada ja pocinjem da placem jer znam da je do rastanka ostalo jos par dana. I onda posle par dana veliko jato lasta se pojavi i oglasi a ove nase se izdvoje i u niskom letu prodju preko nasih glava klikcuci pa se tiho i brzo pridruze ostalima i odlaze sve zajedno. Ne znam da li cete mi poverovati ali ja se i sad rasplakah dok pisem ove redove. Svake godine ovaj rastanak mi sve teze pada.</para><para>      Koliko god mi tad tesko bilo znam da ce opet doci prolece, da ce se laste vratiti, da ce nam opet pruziti mnogo radosti i uzivanja. Samo posmatranje ovih prelepih ptica smiruje i opusta, cini da se osecam kao deo nekog drugog dalekog sveta iz kog su one dosle. Jako sam ponosna i osecam se povlascenom sto su bas nas izabrale i sto nasu kucu smatraju svojim domom vec dugi niz godina.</para>

Prica o lastama

<para>Ovako spavaju cekajuci roditelje da donesu hranu.</para>

Za clanak- Prica o lastama

<para>Mala lastica stara oko 7-10 dana. Evo prilike da zavirite u njihovo gnezdo ako to do sada niste videli.</para>

<para>Na ovom komarniku od kuhinjskih vrata se voze po ceo dan i vrebaju priliku da ulete u kuhinju, pa stalno moramo da proveravamo da je nismo zatvorili. Kao sto vidite malo i prljaju ali nista strasno sve se da oprati.</para>

<para>Evo ih na kuhinjskom prozoru ali sa unutrasnje strane.</para>

Prica o lastama-VT8-slika 1

<para>Moja Mila coolira na kuhinjskom prozoru, dok ja pravim sok od visnje!</para>

Prica o lastama-VT8-slika 2

<para>Mila i njen muzjak na kuhinjskoj garnisni. Zajedno smo pravile sok od visnje. Izvinjavam se zbog losijeg kvaliteta fotki, ali slikano je u kuci bez blica.</para>

<para>ili prica o mojoj Mili i njenoj porodici, zapravo o nasim porodicama i uzajamnoj ljubavi i poverenju laste i coveka.</para>

<para>Odrasla sam u mirnoj Beogradskoj ulici sa porodicnim kucama i dvoristima, u kojima smo mi i nasi psi provodili bezbrizne dane detinstva. Do 80-tih godina Beograd nije imao problem sa napustenim psima. Kako je grad rastao i kako su u njega pristizali mnogi sa drugacijim navikama i odnosom prema zivotinjama, tako se ovaj problem polako povecavao.</para><para>Mnogi za to krive finansijsku krizu, teska vremena rata i sankcija, a ja isljucivo krivim lose ljude, lose vaspitanje, kao i losu zakonsku regulativu. </para><para>Ali ajde da predjem na pricu o ljubavi.</para><para>Prvi pas koga je Micko doneo sa ulice bio je Pikica, toliko mali da je ceo stao izmedju mojih sastavljenih saka, sisanac tek poluotvorenih okica. Mucili smo se dok smo ga odgajili jer nije umeo samostalno da jede. Dogovor je bio da mu nadjemo dom, cim ga oporavimo i malo poraste. To malo, trajalo je punih 13 godina i 9 meseci. Kad opisujemo nase pse, za svakog imamo po neki pravi opis, npr.. Doli je cuvar, pravi pas, Atila je Goranova beba, maza, a Pikica je bio cista ljubav, pas satkan od ljubavi, koja je prosto izbijala iz njega. Stalno dobro raspolozen, miran, budio je u nama osecaj spokojsta i zadovoljstva, jednostavno uvek je izgledao jako srecan i zadovoljan. Svako od nas troje je mislilo da Pikica bas njega najvise voli, ali zaista sve nas je voleo podjednako, i ne znam da li je to moguce ali on je mislio da smo mu Goran i ja tata i mama a Micko brat. Ponasao se bas kao ravnopravni clan porodice. Prihvatio je prvo napustenu i ranjenu Dobrilu, pa posle i Atilu. Tri meseca posle njegove smrti, i moje velike patnje, vec spremna da potrazim strucnu pomoc, obratila sam se njegovoj veterinarki koja mi je objasnila da pse , pogotovo ako ih odgajimo na nacin kao sto smo mi naseg Pikicu, vlasnici dozivljavaju kao decu uzrasta do 3 godine, i da je jedini lek uzeti novog ljubimca, a s obzirom da ih mi imamo jos dva, meni to ne moze reci.</para><para>Posle godinu dana, jedne hladne kisovite veceri Micko je doveo Spoka, mokrog, prljavog, mrsavog punog buva i pogledom, bolje me ubijte nego da me  izbacite. Tu noc je proveo kod Micka u sobi, a sutradan ga je odveo u salon na kupanje i feniranje. I njega smo lecili, imao je alergiju na ujede buva, probleme sa misicima zadnjih nogu itd..Ako vam kazem da je Mr.Spok isti Pikica samo je ovaj zut, nece te mi verovati. Posle par meseci kad je poceo da se opusta u novom domu, poceo je da se ponasa identicno kao voljeni Pikica. Ta smirenost, zahvalnost, radost sto je ziv i sa nama, koja se stalno vidi u njegovim ocima, nacin na koji spava, jede i komunicira sa nama su me prosto ubedila da se Pikica vratio, pa cak i Goran i Micko koji su u pocetku tvrdili da sam prolupala, priznaju da je sve osim reinkarnacije tacno. Pa i da nije tacno, onda je Pikica nasao najbolji nacin da mi posalje utehu, a mozda je samo istina, da je nasa veterinarka bila u pravu za savet koji mi je dala.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="d6263430-6407-11eb-b7ba-0242ac120046" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Sve u svemu, u nasu kucu se sa Spokom vratilo ono staro osecanje mira i bezgranicne ljubavi, za kojom, mislim,da svako zivo bice ima potrebu.Svi mi volimo jedni druge ali nas je Spok podsetio da to treba i da pokazujemo.</para><para>Da ne pomislite da sam ovom pricom zapostavila Doli i Atija, reci cu da je ona jedna dostojanstvena malo starija gospodja,a  zadnjih par godina zovemo je Kraljica, jer se bukvalno tako ponasa. Ona je pravi pas cuvar i kad bi se ona pitala nikada ne bi usla u kucu, tako da deo godine koji provodimo u vikendici od aprila do novembra smatra svojim omiljenim godisnjim dobom. Ona je odgajila Atilu kao da je njeno stene a svoje nije nikad imala jer smo morali da je sterilisemo.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="d6a12190-6407-11eb-8b92-0242ac120016" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para>Atila je Goranov pas, bez njegovog ,,taje,, za njega zivota nema. Ako Goran slucajno malo glasnije kine, preletece pola stana i skociti na njega cvileci i proveravajuci da li mu je dobro. Voli on i nas ostale pa cak i Spoka , sto nas je najvise i iznenadilo a Doli mu je velika majka i dalje.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="d4257128-6407-11eb-b97e-0242ac120010" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para><para> Po meni najvece zlodelo koje sam mogla uciniti svojoj porodici i sebi bi bilo, da nisam pristala na dolazak novih clanova u nasu porodicu. Srecna sam sto sam odgajila dete koje voli i postuje svet oko sebe, sto je naucio da daje ljubav i da je sa radoscu i zahvalnoscu prima, da svet ne posmatra samo razumom vec i srcem. Nekada malo zbog toga patimo ali se ipak vise radujemo.</para><para>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="d5e9eef8-6407-11eb-8b4d-0242ac120036" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="d432069a-6407-11eb-83ba-0242ac120013" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
 <pio:image xmlns:pio="https://web.burza.hr/xmlns/podravkaio/embed" id="d58faae2-6407-11eb-98b8-0242ac120017" variation="5a667e06-64be-11eb-aef3-0242ac130010"/>
</para>

Prica o ljubavi

<para>Ja sam Ari, ja sam Jelenin, a nadam se od jesenas da cemo ja i moja Jelena i zvanicno postati clanovi ove porodice. Svaki dan se vidjamo i druzimo a najvise volim vikende kad i ja stizem u vikendicu.  </para>

Prica o ljubavi- za clanak

<para>Ja sam Mr.Spok i ja sam najmladji clan ove vesele porodice pune ljubavi. Mene je Micko pre godinu dana bukvalno spasao ispred tockova autobusa rizikujuci svoj zivot. Besciljno sam lutao, prljav, mokar, promrzao, jer me predhodni vlasnici nisu zeleli i cim sam porastao izbacili su me na ulicu. Nisu me ni cipovali a kad ih je moj Micko pronasao rekli su da me ne zele nazad i da me slobodno zadrzi. I ja sam mnogo srecan sto smo stigli u vikendicu.</para>

<para>Ja sam Atila i stigao sam u moju porodicu sa 2 meseca. Lezao sam na autobuskoj stanici sa obe polomljene zadnje noge kada me je Micko uzeo. Imam 7 godina, u punoj sam snazi i mnogo sam srecan sto smo konacno stigli u vikendicu.</para>

<para>Ja sam Dobrila, ili skraceno Doli, 15.04.2014 napunicu 13 godina. U moju porodicu sam dosla kao stene od 2,5 meseca sa teskim prelom zadnje noge. Evo me u vikendici ove godine mesec dana ranije nego sto sam navikla i ovde cu biti sve do novembra.</para>

<para>Ovde su i ostali akteri ove price, ili ostali clanovi nase porodice.</para>

<para>Ovu pricu cu poceti od svog sina, jer je glavni ali ne jedini odgovoran za  ovu pricu.</para>

Menjam avatar

Gratinirane articoke ili Carciofi al forno

Pr 2 slika 2 Gratinirane articoke

Pr 2 slika 1

Cokoladna torta sa malinama i marcipanom Johanna Lafera

Zastita paradajza

Prica o lastama

Za clanak- Prica o lastama

Za clanak- Prica o lastama

Za clanak- Prica o lastama

Za clanak- Prica o lastama

Za clanak- Prica o lastama

Za clanak- Prica o lastama

Prica o lastama-VT8-slika 1

Prica o lastama-VT8-slika 2

Za clanak- Prica o lastama

Za clanak- Prica o lastama

Prica o ljubavi

Prica o ljubavi- za clanak

Prica o ljubavi- za clanak

Prica o ljubavi- za clanak

Prica o ljubavi- za clanak

Prica o ljubavi- za clanak

Prica o ljubavi- za clanak

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme