Podravka ambasadorica

Imenovanje - Nekomercijalno - Dijeli pod istim uvjetima

Gamifikacija omogućena

Austrija

Žensko

Grah gnjeco za Badnji dan

Pita zeljanica sa mladim sirom

<para>
  <ulink url="https://youtu.be/P-5L7zQw1fQ%C2%A0">https://youtu.be/P-5L7zQw1fQ </ulink>
</para><para>Po mom mišljenju ne postoje posne torte ili posni kolači. Ne postoji posni sir, posni margarin ili posna čokolada. Naravno da ako gledamo na sastojke, postoje takva jela zbog toga što mi dijelimo posnu i mrsnu hranu samo po tome da li sadrži sastojke životinjskog porijekla ili ne.To pravilo je možda nekada važilo u prošlosti ali danas je mnogo iskrivljeno jednostavno zbog toga što vam danas nisu potrebne namirnice životinjskog porijekla da napravite preukusne stvari.</para><para>Kada vjerujemo u ovu podjelu i kada biramo taj put sami sebe varamo. </para><para>A post je nesto sto radimo sami za sebe, ne za druge, i mora da prema sebi budemo iskreni.</para><para>Kada postimo treba da sto manje opterećujemo sebe sa slastima.</para><para>Jelo treba da nam bude tek da sebe okrepimo, da ne budemo gladni a ne treba da se bavimo time i da pričamo o tome npr. šta ćemo praviti za ručak ili večeru, da tražimo recepte za posne kolače ili torte.</para><para>U redu je sasvim ako neko ne želi da posti. Svako ima pravo na svoje izbore.</para><para>I ja nisam uvjek postila svaki post i vjerovatno u budućnosti neću da postim svaki put.</para><para>Ali ako neko ima iskrenu namjeru da posti vrlo je dobro za tu osobu da sama sebe ne zavarava već da bude iskrena prvenstveno prema samome sebi.</para><para>Druga stvar je da samim tim što sebe zavaravamo gubimo jednu veliku priliku.</para><para>Jednostavno zbog toga što je post jedan veliki dar, nešto što čovjeku zaista čini dobro.</para><para>Ako malo vise čitamo o postu a ne o posnim receptima ili ako na sreću odlučimo da postimo na skroman način vidjeti ćemo koliko će nas to promjeniti, koliko to godi čovjeku, koliko dobra donosi.</para><para>Kada se ne koncentišemo na hranu i kada ne preopterećujemo svoj organizam sa prekomjernim unošenjem hrane, bila to masna hrana, meso ili slatkiši ili pak piće oslobađamo se i prebacujemo fokus sa čistog fizičkog na više duhovno koje je ta druga strana posta i čak važnija. Dajemo mjesta više samome sebi da se opustimo, da budemo smireniji, manje razdraženi, da razislimo o svojim postupcima, o zivotu itd.</para><para>



</para><para>To ne znači da za vrijeme posta treba da jedete neukusnu hranu znači samo da ako želite da postite treba da se fokusirate na uproštavanje vašeg jelovnika a ne na komplikovanje.</para><para>Možete npr. da jedete više običnija jela kao što je grah, kupus, krompir, više lagana jela, više voća i povrća, neke povrtne juhe itd.</para><para>Možete isto tako da jedete suho voće ako vidite da vam hvale kalorije kao što su suhe šljive, smokve itd., znači ne treba da se igladnjujete već samo da smaknete taj svoj fokus sa ‘’sta da napravim ukusno’’ na uproštavanje i ne bavljenje tolik hranom.</para><para>Pošt se bavim objavljivanjem video recepata ovo ne znači da ja neću da i dalje objavljujem recepte svakog vikenda, jer postoji mnogo ljudi koji ne poste a koji me prate, znači samo da ne želim da zavaravam ljude i da kažem da je nešto posno ako ja sama to ne bih jela za vrijeme posta.</para><para>Na kraju na svakoj osobi je da odluči za sebe.</para>

O postu

<para>
  <ulink url="https://youtu.be/X2cy6YntvQE">https://youtu.be/X2cy6YntvQE</ulink>
</para><para>Iako ne živimo vise tamo gdje smo rođene, moja sestra i ja dolazimo svake godine kući za slavu da ju proslavimo sa našim tatom.</para><para>Naša majka jos uvjek radi pa nažalost za slavu ne moze da dobije slobodno 7 dana i da bude kod kuće već je sa nama samo preko Skype ali je na nas prenjela svoje znanje i iskustvo koje smo mi rado prihvatile.</para><para>Naša slava je Sv. Simeon i slavimo je tri dana, uče slave, na lice i ispraćaj slave, tj. 15., 16. i 17. Februar.</para><para>Pripreme uglavnom počinju 13. Februara kada pravimo prve kolače.</para><para>13.Februar</para><para>Sa pripremama se treba,na ovaj dan, početi rano. Tata radi oko pripreme pekare i drva za sutrašnje pečenje.Posle podne će se svinja pripremiti i staviti na ražanj da bi se ujtro rano mogla pristaviti na vatru.</para><para>Domaćica uvjek ustaje prva da skuha kafu i naloži vatru da se moze odmah početi sa poslom.Kolače koje pravimo za slavu su obično oni koji treba da odstoje koji dan jer tako smanjujemo posao i dajemo prednost onome koji se neizbježno mora raditi na dan slavlja.</para><para>Ako se lijepo organizujete možete napraviti 5 do 6 vrsta kolača za jedan dan i to je sasvim dovoljno da se proslavi slava.</para><para>Nekada kada sam bila dijete su se služile ormašice i torta jer je to bilo najekonomičnije i nije se moglo drugačije.</para><para>Danas pravimo vise kolača. To su uvjek kolači sa orasima, kolači na šnite i neizostavne šubarice ili ruske kape. Ove kolače vole stariji jer su ti recepti tradicionalni mada uvjek za slavu napravimo po neki novi kolač tek da promjenimo.</para><para>Najlakše je ako imate šporet na drva jer tako možete da pravite vise kolača u isto vrijeme.Dosta kolača pravimo sa jajima jer imamo kokoške i domaća jaja.</para><para>Šubarice su neizostavne za slavu jer su one malo stariji kolač i svi ih vole.</para><para>Sve ove kolače mozete naci na mom profilu ali mislim da je za slavu svaka domaćica nekako godinama razvila svoje kolače i oni su standardni.</para><para>14. Februar.</para><para>


































</para><para>Jutro ponovo sviće i danas se treba probuditi u ranu zoru da bi uspjeli uraditi sve planirane poslove.Vani je jako hladno i sve je smrzlo.Tata mora da se probudi rano pre kafe i da naloži vatru jer žera treba da se stvori pre nego da se svinja pristavi peći.</para><para>Posle kafe vatra je vec stabilna i svinja moze da se pristavi tako da ce biti pečena prije mraka.</para><para>Jos uvjek koristimo staru pekaru koju je tata davno napravio.Tata je napravio i ražanj te okretač tako da se svinja ne mora okretati ručno mada smo nakada i tako pekli.Tata kaže da vatra mora da bude uvjek dobra stabilna jaka ali ne prejaka da bi se svinja lijepo ispekla.</para><para>U kuhinji je danas važan dan i sav posao se mora stići na vrijeme.</para><para>Prvo ujutro treba da zamjesimo tijesto za pitu koje treba da odstoji bar dva sata. U međuvremenu ćemo da spremamo sarme. Potpuni recept za pitu za slavu možete da vidite na mom profilu ali to je samo jedan primjer jer pite se uvjek prave u zavisnosti koliko gostiju imate te da li ih pravite sa domaćim ili kupovnim korama. Ako pravite sa kupovnim one mogu da se prave isti dan kada ćete ih posluživati.</para><para>Ja obožavam da pravim pite za slavu jer druge nikada ne mogu biti kao te, one nekako mi uvjek budu najbolje. Mama je kiselila kupus i moram stvarno da ju pohvalim jer se listovi nisu ni malo cijepali i bio je zaista odličan.</para><para>Odmah posle pripreme kupusa treba da napravimo meso za sarmu.</para><para>Na ovom videu možete vidjeti ubrzani snimak slaganja sarme na koji je moj muž posebno ponosan jer je bila njegova ideja da se snimi. 🙂</para><para>Za pite uvjek koristimo domaći sir.</para><para>Nekada smo imali svoju kravu pa smo sami sirili sir. Sir pravljen na selu je zaista odličan i po meni savršen za pite. Još kada u smjesu dodamo pravi domaći kajmak pita mora da bude odlična.</para><para>Kada pite počnu da se razvlače sve ide lagano. Dok se jedna razvlači druga se peče u rerni.</para><para>Ovako pite mogu da stoje nekoliko dana samo je potrebno da se prije posluživanja kako mi kažemo pokladu sa kajmakom i zapeku.</para><para>Posebno mjesto u ovom danu zauzima kafa sa našim najbližim komšijama.</para><para>Komšije dolaze da nazdrave za sretno spremanje. Mome suprugu koji je Brazilac je ova naša tradicija zaista posebna i jako zanimljiva.On kaže da samo tako nešto ima kod nas i divi se nama da sa toliko ljubavi spremamo svake godine za slavu.</para><para>On pokušava da komunicira sa mojim komšijama ali se to uglavnom svodi na živjeli, pivo, rakija, dobro i neke uobičajene riječi koje se koriste tokom praznika.</para><para>Itala, mog supruga smo takođe naučili kako smo nekada kao djeca jeli kruh na masti, tj. onaj kruh koji se stavi ispod svinje i na koji spada mast. Nama kao djeci je to bilo nesto odlično a Italo nije mogao prestati i svaki put kada bi komšije probale i on bi uzeo komadić. (prve godine mu je bilo loše koliko je pojeo :))</para><para>Pored ove obavezne kafe sa mojim najbližim komšijama cijeli dan tati dolazi neko na rakiju da nazdrave za sretno spremanje.</para><para>Naveče kada su sarme i pite spremne moramo da preberemo pšenicu i skuhamo da ujutro mozemo odnjeti krsnice  u crkvu.U mnogim mjestima se krsnice nose na lice dana ali mi to uvjek radimo uoči slave.</para><para>15. Februar</para><para>Ujutro se krsnice pripremaju, stavljaju u čašu da se nose u crkvu.</para><para>Mi dolazimo rano u našu crkvu u Palačkovcima.Ovo je crkva u koju sam ja išla kao dijete i meni najdraža na svijetu.</para><para>Tu nas čeka otac Ranko da blagoslovi krsnice.</para><para>Pored nase crkve se nalazi stara veoma dobro poznata Crkva brvnara sagradjena 1843. i posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu.</para><para>Kada se vratimo iz crkve treba da se rade ostali pripremni poslovi a posle podne se treba prorediti brašno te zamijesi krsni kruh. Takođe trebamo prorediti brašno za kuruzu.</para><para>U kuhinji se polako priprema kokošija supa.</para><para>Ivanka, moja seka i domaćica siječe meso i povrće za supu i pored toga će kasnije kada gosti počnu dolaziti pripremiti sir i kiselinu te salatu za slavu.</para><para>Ivanka ima zadatak takođe da pripremi sto te svijeću za slavu.</para><para>Sve u kući treba da se priprema sa ljubavlju da bi sve bilo lijepo na kraju.</para><para>Krsni kruh se u našoj kući pravi na jednostavan način. Tako je pravila moja majka i meni je tako najdraži jer mi je to ostalo iz djetinstva.U mnogim drugim domaćinstvima se krsni kruh ukrašava i postoje mnogi recepti za to.</para><para>Kolači treba da se isjeku pre nego da gosti dođu da domaćice mogu provesti malo više vremena i sa gostima.</para><para>Kuruza se mjesi zadnja jer ona treba da se stavi peći tek kada gosti počnu dolaziti.</para><para>Prvi gosti su počeli dolaziti i ovo je učeslave kada počinjemo slaviti. Slava se slavi tri dana i ovo su jedni od najljepših dana u godini. Sa ljubavlju dočekujemo nase goste i uzdravljamo za sreću.</para><para>Mama je cijelo vrijeme sa nama da nazdravlja sa našim dragim gostima.Ona i tata su moju sestru i mene naučili kako se slava slavi i mi se nadamo da ćemo isto prenjeti na našu djecu te očuvati tradiciju.</para><para>Iako je ovo samo jedan mali deo priprema za slavu nadam se da vam se članak sviđa i da vam je bilo ugodno gledati video.</para>

Pripreme za slavu u našoj porodici

<para>Tokom ovog odmora smo naučili dosta toga o arhitekturi, istoriji i običajima i postali bogatiji za jedno prelijepo iskustvo.</para><para>U Francuskoj smo posjetili tri grada i to Strazbur, Nensi (Nancy) i Metz.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Francuska kuhinja je dijelom slična onoj italijanskoj ali postoje neke jasne razlike.</para><para>U skoro svakoj ulici se mogu naći radnje sa tijestima i ona zaista posjeduju nekakvu posebnu eleganciju. Sav taj doživljaj se ne svodi na samo običan odlazak do pekare da se kupi hljeb i kroasan već djeluje kao umjetnost.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Kada prolazite pored poslastičarne ili pekare mirisi vas jednostavno očaraju. Više se ne divite samo ukusu tih specialiteta (koji je uvjek neosporan) već eleganciji i stilu koji proizlazi iz same radnje.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Sir i maslac imaju takođe posebno mjesto u njihovoj kuhinji. Na siru se zaista ne štedi.  Enetrier barova ili restorana je jako bogat i nekako dopunjuje cijelu atmosferu. Vjerovatno njihova hrana ne bi djelovala isto da se poslužuje u nekoj drugoj, drugačije osmišljenoj prostoriji.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Restorani i barovi su ukrašeni sa posterima, slikama, predmetima, neki od njih zaista nemaju neki poseban smisao ali sve zajedno doprinose nekoj posebnoj atmosferi koju se definitivno može nazvati samo francuskom.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Mogu zaista reći da sam se na ovom odmoru prvi put osjaćala kao pravi vegetarijanac jer je gotovo nemoguće naći tipično francusko jelo bez mesa. Moj suprug je bio tu da naruči jela sa mesom i primjetio je da je meso mnogo mekše nego ono koje je probao do sada u drugim zemljama. Neki restorani zaista imaju poseban način služenja mesa.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Meso na slici je posluženo na metalnoj kugli.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Krompir i sir su česta kombinacija, nešto slično našem zapečenom krompiru sa kajmakom. U Francuskoj ipak sir i dalje preovladava nad ostalim sastojcima.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>U slučaju da želite da naručite nešto laganije kao salatu (uzimajući u obzir da su u ovo doba godine temeprature visoke i da je gotovo nemoguće jesti tešku hranu) ona dolazi sa mnogo sira tako da je bolje reći da je to sir uz dodatak salate nego salata sa sirom. Svaka vrsta sira je posebna i ima zaista specifičan okus. Neki sirevi zaista imaju vrlo jak okus tako da je moguće konzumirati tek nekoliko grama.</para><para>Francuska je poznata po vinima ali ih ovaj put nismo mnogo isprobali jer su temperature bile visoke i jednostavno organizmu nije prijalo vino. Za piće smo uvjek preferirali pivo, limunadu ili običnu vodu.</para><para>Jedna činjenica o Francuskoj o kojoj su nam mnogi govorili je da je usluga jako loša tj. konobari ne djeluju ljubazno. Pored toga da veoma mali broj konobara priča engleski, oni se uopšte i ne trude da vas razumiju niti se trude da vam pomognu. Ako vide da ne pričate francuski moguće je i da se neće ni potruditi da vas usluže.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Zemlja koja me definitvno oduševila je Belgija. U Belgiji smo posjetili tri grada Charleroi, Gent i Bruž. Gent (Ghent), prelijep grad u regiji Flandriji me potpuno oduševio, prvenstveno svojom arhitekturom ali i istorijom te duhom. Hrana ima dosta uticaja od francuske kuhinje i meso je jako zastupljeno u ishrani ali isto tako i dosta povrća. Usluga je mnogo bolja nego u Francuskoj i skoro svi pričaju engleski jezik.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>U Belgiji postoji oko 180 pivara (malih i velikih) i svaka proizvodi različitu vrstu piva.</para><para>Iako bi nam trebala vjerovatno cijela godina da isprobamo sve vrste piva ona koja smo isprobali su zaista odlična.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Svako pivo zaista ima drugačiji okus i ne može se reći da je slično sa onim prethodnim.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Svaki dan bi probali po tri do četiri vrste piva i svako je dobro na svoj način. Procenat alkohola je mnogo viši neko kod naših piva i krece se od 7 do čak 12.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Hrana u Belgiji je odlična. Moj suprug je uz pomoć Yelp-a (aplikacije koja prikazuje radnje (u ovom slučaju restorane) u datom gradu i uz njih ima rejting prethodnih korisnika) našao restorane po našem ukusu i na to nismo potrošili vrijeme te smo uvjek imali rezervisano mjesto.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Imali smo osjećaj da u Belgiji obroci nisu veliki već sasvim dovoljni da se zadovolji te da se ne peoptereti sa hranom.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>Poslastice su im takođe odlične i provladavaju tijesta sa kremama ili kreme različitih okusa služene posebno. Probali smo naravo i čuvene Belgijske vafle.</para><para>

</para>
<para>

</para>
<para>U Belgiji je mnogo lakše naći dobro jelo bez mesa koje je jako bogato i ukusno.</para><para>Nikada nisam bila ljubitelj restorana i ako nisam na odmoru u restoran idem manje od 5 puta godišnje (baš onda kada moram). Ovo posebno jer nisam ljubitelj mesa i preferiram kako ja kažem ''pravu hranu'', ona prava domaća jela koja se spremaju u običnom domaćinstvu. Na ovom odmoru su mi se jako svidjela tijesta, tj. poslastice napravljene od lisnatog tijesta, sva jela sa sirom i bogata jela sa tjesteninom. Već sam pokušavala da ''skužim'' neka jela i kada budem imala približne recepte podjeliti ću ih sa vama.</para><para>🙂</para><para> P.S. kopirano sa mog bloga www.mojamalakuhinja.net</para>

Grah gnjeco za Badnji dan

Pita zeljanica sa mladim sirom

O postu

Pripreme za slavu u našoj porodici

Čarolije Francuske i Belgije

Sarma bez suhog mesa

Sarmice

Millefoglie Napoleon - Francuska krempita

Millefoglie Napoleon - Francuska krempita

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme