Od silnih utisaka i sreće još uvek sam bez teksta, pa utiske sa druženja prepuštam deranu, on je veštiji sa rečima.
Govorit Deran:
- Ovi moji sa Coolinarike prave malo okupljanje početkom devetog?
- Gdje?
- U Varaždinu
- U Varaždinu? Pa imamo 6 sati vožnje do tamo, di ćemo u Varaždin?
- Arašić pravi na svojoj vikendici na Dravi
- Arašić? Na Dravi? Kad idemo?
Ovako je otprilike ukratko tekao dogovor za ovo druženje između Hat i mene.
Као prvo da se zahvalim našem ljubaznom domaćinu, odnosno ljubaznim domaćinima Antunu (Arašiću) i Gordani koje smo nažalost dekomodirali još u petak svojim ranijim dolaskom (ali od Sombora ima dobrih 5 i pol sati ako poštujete prometne propise) pa su dangubili s nama ne bi li nam pripremili prenoćište. I to kakvo prenoćište – na čistom zraku u drvenoj brvnari uz Dravu. Sad je l' to Zagorje il' Međimurje... biće da je Međimurje – učili se me, ali je to jako komplicirano za nas iz ravnice jer se gleda s koje strane brda si došao i štatijaznam. 🙂
Subota prijepodne i polako dolaze učesnici i to niko praznih ruku – e tu počinju moje muke. Naime kad su svi stigli i kad više zbilja nije bilo mjesta gdje staviti raznu hranu što slanu što slatku – šta probati? Zapravo – šta ne probati? I još vele da je to samo doručak.
Ajme meni – nisam još ni pola probao, a već sam bio "sit svega" i to u pozitivnom kontekstu. Ne bih ništa izdvajao jer nije red da zauzmem 2-3 stranice svojim impresijama, a i nešto bih zaboravio. Recimo samo da je sve što sam probao bilo izvrsno, a interesantan je bio mini dvoboj pršuta – Dalmacija vs Zagorje (mada je možda Međimurje, a ne Zagorje) i što se mene tiče mrtva trka – ja sam to prije doživio kao komplementarne nego suprotstavljene mesne prerađevine.
Prisutna ekipa – čista petica. Duhoviti i susretljivi ljudi, začas sam bio kao među starim znancima. Što bi rekli ovdje kod nas – fini neki svet.
Sve u svemu druženje je bilo odlično i vrijedilo je tih 11 sati vožnje. Hvala lijepo svima pa do neke slijedeće prilike...
:(Još nema komentara