Struja

Na RTS-u postoji jedna  divna emisija pod nazivom "Kvadratura kruga" autora Branka Stankovića, čoveka koji je osim ove, napravio još mnogo televizijskih emisija i  dokumentarnih filmova. Kad god se pomene ovaj termin,  prve asocijacije su  Anaksagora i  Arhimed. Ali nije ovde reč o matematici, iako je često logika ono što se dovodi u pitanje.

U svakoj od ovih emisija tema je čovek. Običan-neobičan čovek koji je ostavio trag u svom okruženju - kao pronalazač, kao stvaralac, umetnik, multitalenat  ili  samo kao običan borac u kovitlacu života.Tu ćete nabasati na ljude koji nesebično pomažu jedni drugima, oslanjaju se i podupiru tokom svojih ne baš lagodnih života u kojima se bore sa klimom, nemaštinom, divljinom ili vode neku unutrašnju borbu, onu tihu koja mrvi dušu. O deci koja prteći sneg tokom ljutih planinskih zima prelaze po 4 - 5 kilometara do svojih seoskih škola u podnožju, često praćeni očevima ili starijom braćom koji ih sa puškama u rukama čuvaju od divljih zveri. I oni odrastaju - bez računara i igrica, bez skupocenih igračaka i izrastaju u zdrave, pametne i dobre ljude koji svojim poštenjem utiru puteve svojih skromnih života...

Večeras prilog o rudarima u jednom od naših kopova za koji ne znam kako uopšte radi. Kamerman  i autor "putuju" zajedno sa rudarima 200m pod zemlju, silaze pešice, zapravo, više se smandrljavaju što niz nekakve merdevine, što niz nasutu zemlju, nema struje, sve deluje kao da će se urušiti svakog momenta. Rudari rade klečeći, pod kolenima izmiču zemlja, prašina i komadi uglja. Povremeno se čuje: "pazi, mina!" potom detonacija. Oni sa sobom nose komadiće hleba i ostavljaju pacovima, jedinim prijateljima u toj rupčagi. Jer kad pacovi počnu da beže, to je pouzdan znak opasnosti, pa se evakuišu i rudari, jedan po jedan onako kako se u tim uslovima jedino može. I tako dan za prašnjavim danom 40 godina. Ko preživi. Plata? Izmedju 40 i 50 hiljada dinara. Eto tako se pravi struja... Za to vreme, u jednoj od filijala "Elektrodistribucije" gde sve blješti kao u Las Vegasu, kafe kuvarica dolazi na posao liftom, ulazi u mirišljavi hol, pa u opremljenu kuhinjicu. Pristavlja odmah lonac za kafu i prima porudžbine. Nekoliko puta u toku svog radnog dana sa tacnom u ruci provitla iz jedne kancelarije u drugu. Ponekad je pošalju i do nekog kioska, pekare. Taman da se proluftira. Na kraju meseca u džep stavi svoj koverat sa 46 hiljada dinara. Za one 4 ne isplati se hraniti pacove.