Slikom po Engleskoj - Hunstanton

Posto su hoteli na moru u sezoni skupi, uobicajeno odemo na jednodnevne izlete do mora. Uobicajeno smo isli u Skegness, a prosle nedelje smo prvi put otisli u Hunstanton. Do tamo imamo oko 120 kilometara. Dogovor da idemo na more pao je to jutro. Nabrzake sam pogledala informacije za parking parking i posto su svi u blizini mora izabrala sam onaj s najvise parking mesta.

Nakon posete "Farmi lavande" brzo smo stigli do pakinga. Potrefilo se da je parking od 1000 mesta zapravo ogromna livada na samom kraju grada i da se bas tamo nalaze cuvene dvobojne stene po kojima je taj grad poznat.  🙂

Ovaj grad smesten je u zapadnom Norfolku. Nalazi se u zalevu zvanom "The Wash" i gleda na zapad. Iz tog razloga su zalasci sunca u ovom gradu posebni i cesto ovaj grad zovu i "Sunny Hunny". 🙂Postoje 2 verovanja o imenu ovog grada. Jedno je da  je dobio ime po obliznjoj reci Hun, a drugo po "honeystone", odnosno medenoj boji ovih stena.

Posto je bio suncan dan zatekli smo dosta turista. More se poprilicno povuklo pa je do vode trebalo dosta hodati.

Meni je paznju privuklo mnostvo sarenih drvenih koliba u blizni,  a ove 2 plave su mi bile posebno lepe.

Zahvaljujuci oseki mogli smo prosetati duz celog puta gde inace bude sve pod vodom i uzivati u neobicnim pogledima. 

Posebno su mi bile zanimljive stene obrasle mahovinom.

Zatekli smo i ostatke starog ribarskog camca. Zanimljivo je da je "Wreck of the Sheraton" takodjer turisticka atrakcija i da se ne vidi kad naidje plima, a mi smo slucajno naisli na to. Ovaj ribarski camac napravljen je 1907 godine, u II svetskom ratu sluzio je kao patrolno vozilo, a unisten je 1947 godine. 

Sam pogled s mora na litice me je odusevio. Na momente mi je izgedalo kao da se nalazim u nekom kaubojskom filmu. 😉

"Hunstanton Cliff" poznat je po 2 boje. Postoji verovanje da su ove stene lezale na dnu oceana pre izmedju 93 i 112 miliona godina. Tad je nivo mora bio mnogo visi i globalna temperatura mnogo toplija nego danas.

Donji smedji sloj sastoji se od pescenjaka - peska, cementiranog rdjom. Na mestima gde je cement jaci stena je tamnija i manje lomljiva. Gornji sloj sastavljen je od bele krede.

Popeli smo se u gornji deo grada gde nas je docekao neobican pogled na more s visine.

Grad je fino sredjen i ima dosta cveca. Planirana izgradnja pocela je 1846 godine, tako da i dalje ima dosta zgrada u vikorijanskom stilu.

U ovom delu Engleske fasade su drugacije. Izgradjene su od lokalnog kamena, zvanog "carrstone".

"Fish & chips" je specijalitet svih engleskih gradova na moru. Koji miris! 😇 Sva moja pravila o zdravoj ishrani tad su pala u vodu. 😉 Rasirili smo deku na travi i imali mali piknik. 🙂

Poprilicno smo se nahodali taj dan, a tek smo mozda dosli do polovice plaze. Dogovorili smo se da se vratimo nazad i da ovog leta dodjemo jos jednom. Tad cu pronaci parking na suprotnom kraju grada.

Krenuli smo nazad prema parkingu uzivajuci u prekrasnom pogledu na more ovaj put setajuci po travnjaku iznad litica. U severnom delu grada nalaze se jos 3 turisticke atrakcije - statua vuka, svetionik i ostatci "St Edmund's chapel". 

Ova kapela podignuta je 1272 godine u znak secanja na Svetog Edmunda. On je 855 godine u ovom mestu imenovan za kralja Istocne Anglije (East Anglia). Vodio je vojsku protiv vikinskih okupatora no bio je porazen i zarobljen. Smatra se prvim zastitnikom Engleske.

"Old Huntanton Lighthouse" izgradjen je 1840 godine. Sad je privatno vlasnistvo.

Sve u svemu - divno, neobicno mesto! Jedva cekam da idemo opet.... 👋