Sami u kući

U stvari, sve dalje napisano nema veze ni sa Deda Mrazom, a ni sa snegom... Samo je par mojih sećanja u vezi Nove godine.  ☃

Volela sam je samo kao dete. Moji roditelji su bili vrlo društveni i veseli, obavezno su se organizovala velika slavlja za doček Nove godine gde su se okupljali sa prijateljima i familijom. Mi deca smo imali svoj doček u nekoj od soba gde je obavezna bila iskinđurena jelka. Uz jelo smo gledali televiziju, slušali gramofon i đuskali uz popularnu muziku sa ploča do iza ponoći. Onda bi u neko doba onako obučeni popadali na kauč i zaspali. Odrasli su se zasebno u najvećoj prostoriji veselili do jutra. Za doček su bili obavezni meze, pečeno prase, ruska salata i kolači. U mojoj familiji su se spremale uglavnom torte, najčešće Vasina, reforma i crna torta od oraha. 😛

Prvog januara se gledao novogodišnji koncert iz Beča (uz koncert sam sa nekih 10 godina od dede naučila da igram valcer), pa onda skijaški skokovi iz Garmiša. Doručkovalo se kasno, ja sam uglavnom jela samo rusku salatu. Za ručak se zna - sve po "propisu"! Supa, sarma, pečenje, salate i kolači, a ja sam opet jela samo rusku salatu.. I torte, naravno.. 😃

Kasnije su mi se mnoge ružne stvari dešavale baš oko Nove godine i prestala sam da je volim. Prvi momak sa kojim sam se nekoliko godina zabavljala me ostavio baš pred Novu godinu. Pa mi se mama teško razbolela i imala ozbiljnu operaciju uoči dočeka jednog decembra krajem sedamdesetih. Oba puta sam išla sa društvom na doček tek da ne očajavam sama kod kuće, sve vreme sa bezveznim mislima u glavi. Momka sam brzo prežalila, mama se skroz oporavila, ali su mi spletom okolnosti narednih godina sva novogodišnja veselja bila prazna - nisam mogla da budem sa onim sa kojim sam želela da budem i na mestu gde sam volela da budem. I pred svaki doček mi je pitanje "Gde ćeš za Novu godinu?" bilo mora.. Jednom sam čak prihvatila da sa drugaricom pevam blok rok pesama na proslavi u čuvenom beogradskom hotelu, a od oduševljenja ni traga. Meni se tamo nije ni pevalo, ni provodilo, niti bilo šta drugo.. 😕

Onda sam se udala. Moj Zoki ne mari mnogo velika slavlja, ne mari ni da igra, ali smo nekoliko puta išli na novogodišnje žurke, kao i na par dočeka u restoranima. Čak smo dva puta čekali Novu godinu napolju, na Trgu. Svuda nam je nešto smetalo - ili je muzika bila preglasna, ili je bilo dosadno, ili su preterano pucali petardama, ili je hrana bila loša (ne jedemo meso, pa nam u gužvi tek nešto sklepaju).. I kao za inat, ni jednom nisam bila nešto posebno raspoložena, sve mi je bilo isforsirano.. Dolazili su nam i gosti u kuću na doček. Do ponoći nekako, od ponoći mi se ko po naredbi uvek spavalo, a kao domaćica sam morala da sedim dok poslednji gost ne ode.. 😳

Na kraju smo rešili da na doček ne idemo nigde i da nikoga ne zovemo! Imamo ostalih 364 dana za druženje i provod sa drugima, a to novogodišnje veče smo nas dvoje sami kod kuće. Ja spremim finu klopicu i torticu, cugnemo bez opterećenja (jer ne moramo nikuda da vozimo), izaberemo na TV program koji nas ne smara, čak zajedno odplešemo koji ples, ja kasnije sama đuskam uz neki rok, ili odcupkam neko kolce i bude nam baš lepo. Padne i stiskavac, a onda poljubac, onaj novogodišnji. Odemo na spavanje kad nam se prispava, pa makar to bilo i pre ponoći.. Tako ćemo i večeras - sami u kući.  😉

Inače, 1. januara već godinama i dalje uporno i za doručak i za ručak jedem samo francusku salatu. Ruska je ispala iz kombinacije zbog mesa, ali je francuska sa dodatim dimljenim kačkavaljem odlična zamena! Nju ne serviram za doček, ona je i dalje zvezda prvog dana Nove godine. Sarma je na programu 2. januara, kada dovršimo i torticu i time stavimo tačku na praznik! 🤐

I na kraju moram da dodam da sam se uvek, ali baš, baš uvek odlično zabavljala i provodila na prednovogodišnjim proslavama i žurkama koje su organizovane par dana uoči dočeka! Samo mi je taj 31. decembar bio nekako baksuzan.. 🤢

Bilo kako bilo i ova Nova će doći čekala je ja ili ne... U svakom slučaju, budite mi zdravi i srećni u 2017. godini !!!  ❤️