Tata, tata, čujem ... ma šta se događa ....
trčim plažom u narandžastim kupaćima, polako ali brzo ustvari , nemam dlakava prsa. nemaju niti one, jedino im idu gore dolje, mislim izvori mlijeka, i meni sprava za proizvodnju, valjda zato što trčimo... imamo narandžaste kupaće i ono naradžasto sa špagom....
Ma tko ti je tata, ja crnomanjast, plav, visok 2 m ... i ono stvarnost ....
Upaljeno svjetlo direkt u oči ....
Šta je, pitam, vidim neku siluetu, tko si, pitam ...
Tvoja kći ...
Nemam ja djece, trčim plažom , i spašavam nekoga od nečega ...
Znaš šta smo se dogovorili ...
Tko, s kime ... govorim ja ...
A ona s pristojne udaljenosti, zna kako se budi tata, uporna.. Pa obećao si mi.
Ja nazirem lik, poznata mi je od nekud, zna pristup ...
Probudi ga, i naglo natrag, jer je opasan kad ga se probudi u popodnevnom drijemežu ....
Pogotovo ako je jeo graha i popio par gemišta i spava ....
Šta je, tko si, ništa ja nisam obećao, i počnem prepoznavati .... i dolaziti u stvarnost ...
Da, ti si moje dijete, ideš na fakultet, trebaš novaca, posao, auto, hoćeš se udati, trebaš negdje živjeti, treba ti netko djecu čuvati .... beskrajna priča, a
lijepo sam sanjao, i nisu me boljela leđa i trčao sam ....
:(Još nema komentara