O dunji

Dunja (Cydonia oblonga) je jedina vrsta roda Cydonia (Maloideae, Rosaceae). Njeno botaničko ime potiče od grčkog grada Kydonia (danas Hanija). Dunja potiče iz Persije. U grčkoj mitologiji dunja je simbol sreće i ljubavi, plodnosti, lepote, postojanosti i neprolaznosti. 
U antičkim legendama, dunjom su bogovi određivali sudbine. Paris ju je, po obećanju lepe Helene, predala Afroditi kao najlepšoj od svih boginja.
Rimski pesnik Vergilije dunju je zvao zlatna jabuka, a Plutarh je pisao da je grčka nevesta dunju grickala pre prvoga poljupca kako bi susret sa dragim bio što lepši.

Ako dođete do dunje, nemojte da je zaobiđete. Baš je takva kakva izgleda – spoljašnošću nenametljiva, mirisom pokreće dobre emocije, a svojom suštinom daje organizmu značajnu podršku.

U sastavu dunje ima pektina, što je pored fantastične arome čini idealnom voćkom za marmeladu, jer joj daje želatinoznu komponentu. Uostalom, reč marmelada i potiče od portugalskog naziva za dunju – marmelo.

Sadrži vitamine C, karotin, B1,B2,B3,  minerale bakar,kalijum,kalcijum,magnezijum,gvožđe,sumpor, hlor. Spisak vitamina i minerala nije beskrajan, ali ono što vam dunja ponudi traje znatno duže nego kod drugih voćki.

Još jedna komponenta – tanin dobra za rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. 
Zbog oporog ukusa i tvrdoće dunje je teže jesti sirove, ali su veoma ukusne kuvane, pečene, kao kompot, marmelada, voćne kašice. Poseban specijalitet je sir od dunja, kitnikes.    https://www.coolinarika.com/recept/1035621/
Pire od dunja se služi uz meso, a ulazi i u sastav nekih slanih orijentalnih jela. Pečena ili kuvana – pogodna je kod upale želudačne i crevne sluzokože, kao i za lečenje anemije.

Kod dunje su lekovite i semenke: sadrži 15 odsto ulja koje je blagotvorno za ublaživanje rana od dugog ležanja i vitamin B17 (amigdalin) koji ima antikancerogeno dejstvo.
Čaj od cvetova se u narodnoj medicini koristi za umirivanje kašlja.