Zakazan pregled u jednoj zagrebačkoj bolnici,ajd,to se mora obaviti
Kako stići do te bolnice,ajd mogu taksijem,al mi dosadno samoj
-Anko,hoćeš sa mnom,hoću naravno,i podružile se mi kratko ali slatko
Štrecnula me mala na šalteru kad sam kupovala kartu za Zagreb,ponudivši mi sama povoljan popust na kartu za +60 populaciju.
Ma šta se čudiš, rekoh si, ponekad se i sama pitaš koja je ova žena koja te promatra iz ogledala??
Odbacivši nepotrebne misli,vozila sam se u metropolu,radujući sesusretu sa Ankom.
Brzo smo obavile razlog mog dolaska,nalaz dobar,ajmo sad do centra okrijepiti se.
Vozimo se busom,tramvajem,ja bezbrižno zrikam okolo, zadovoljna što me Anka vodi jer moj smisao za orjentaciju je tragičan-nema mora, kako da znam na koju stranu da krenem??
Usput slikam par motiva ovog prekrasnog grada i obećajem sebi dolazak od makar dva dana, jer uvijek žurim i nikad se ne nauživam Zagreba kako spada.
Odabrale smo za ručak grčki bistro u Tkalčićevoj.
Ajme,tko će to sve pojesti,pitamo se impresionirane veličinom porcije??
I onda me Anka raspameti.
Izvadi iz torbe padelicu, a u njoj ljubičanstveni rižot sa borovnicama!!
Rižot koji je Zoilo posvetila meni,a moja Anka ga skuhala i donijela da probam.
Izborile smo se jedva sa svom tom hranom i zaključile da ćemo kod Vinceka na desert nekom drugom prilikom.
Još par sličica sa Marijom Jurić Zagorkom, to ne propuštam, tako odajem počast izuzetnoj ženi koja je svojim razmišljanjima živjela ispred svoga vremena.
Sati prebrzo lete...
Još malo pa naše druženje prestaje.
Kao i svi Primorci,ili makar oni koje ja poznajem,izbezumim se od tramvaja koji se prikradaju tiho,i od svukud.
Doviđenja,Zagrebe, do neke druge prilike! Hvala ti Anko na društvu!
Nadam se da ću slijedeći put imati više vremena za druženje sa mojim Cool prijateljicama.
Jesam li već bezbroj puta rekla, zašto volim Coolinariku?
Donijela mi je divne prijateljice, koje vjerojatno nikada ne bih upoznala da nije naše omiljene stranice.
:(Još nema komentara