Kome snaga leži u internetu, tragovi mu smrde čamotinjom.
Volim ovu coolinariku, kao što se voli uostalom sve na šta se prvi put u životu nabasa, uglavnom. Shvatam je i kao mesto za recepte, i kao mesto za ljude.Nekad kao kuću, nekad kao okućnicu sa sve torovima i ostalim pratećim sadržajima. Kao i u životu, i ovde me raduju,ali i živciraju iste stvari. Tj, kao živciraju, jer sam od pravog živciranja digla ruke, bolje reći oguglala sam i stvarno me ne dotiče čak i ono na šta po difoltu reagujem. Kao što piše u mom potpisu na forumu, imam svoj mali svet i oko njega kineski zid....
Niz taj zid vrlo rado spuštam uže , ali sam batalila sipanje vrelog ulja na neprijatelje koji vrebaju sa spremnim katapultom.Jer, svaki katapult je zapravo samo praćka. A šta meni može jedna praćka...Da me počeše. Ništa više.
Shvatam takodje da je ovo mesto na kome ima raznog sveta, i u tome je i sva lepota.Pri tome me beskrajno raduje ćaskanje sa članicama i članovima ovog sajta koji su i ovde ono što zapravo jesu, a takvih nije malo.To znači da vremena internetskog foliranja polako prolaze, jer smo se naučili i mi i foliranti da se svako foliranje otkriva i to najčešće zaklinjanjem u iskrene namere.
Moja ćerka je nedavno na psihotestu za prijem na fax imala pitanje „da li ste ikada ogovarali i prisluškivali tudje razgovore“.Naravno da su momentalno na testu pali svi koji su, u želji da se uguraju u prestižnu ustanovu, napisali nešto u smislu „taman posla, nikad, pa zar ja, ni slučajno.“
Da se ne lažemo...Svi ogovaramo. Na internetu, uglavnom u inbox. Neki to rade javno i to nije ogovaranje,ali ipak potpada pod mešanje u tudja posla. Što je skroz prirodno i ljudski.Zamislite svet bez ogovaranja, zamislite da nikome niste interesantni, da vam niko ne mrmlja iza ledja.
Fuj!
Pa ipak, pojave se likovi , i u životu i na internetu, ovo je sad možda pleonazam jer je internet postao sastavni deo realnog života, priznali mi to ili ne, koji ne shvataju gde su ni u jednoj ni u drugoj avliji.
Prosto, što bi današnja mladež rekla – mozga bez.
I idući tako mozga bez od foruma do foruma, od sajta do sajta, seju neko seme koje su genetski modifikovali u sopstvenom genskom zapisu, ostaju bez odgovora i svadje koju tako žarko žele, ostaju bez ičega do čega im je zapravo stalo, i ne odustaju jer je čamotinja, da vam kažem, i na netu i u svetu, jedna strašna stvar.
Onda batale vredjanje, pa krenu sa hvaljenjem.Ja ovo, ja ono. Mljac mljac. Divota, super, veličanstveno.Skoro kao ja. Mozga nemam pa očekujem mrvice vašeg interesovanja.
Kad to izostane, vraćanju se spletkarenju dok im sopstveni život izmiče pred nosom i dok postaju stariji,duhovno ružniji a fizički sve više nalik likovima iz bajki...Jer su konačno u bajci, ali na žalost kao aždahe i zle maćehe.
Ne kažem.Svi šaljemo razglednice i signale kad nam je dobro. Želimo to da podelimo. Normalno. Ali poturanje pod nos, pominjanje nečega što samo mi znamo a niko drugi ne zna, sa željom da se po svaku cenu probudi interesovanje drugih za koje kao ne dajemo ni pišljiva boba – e to je već dijagnoza.
I sa takvim ljudima, na primer, u realu, ne bih nikada ni kafu popila, a kamo li malo duže delila neki prostor, otkad sam ih ispijala da ne ispadnem ovakva i onakva, pa ipak ispadala svakakva..Ovde, medjutm, i oni mozga bez i oni mozga sa, žive u nekakvom suživotu, jer ovde nema zidova, osim onih koje sami podignemo i ogradimo svoje.
Zid ili plot,narodski rečeno, nije nikakva zaštita, jer oni preskaču i upadaju kao Huni mešajući se u sve ono gde u realnom životu ne smeju da se umešaju prosto zato jer ih niko ne sluša.Jer nikome ne znače toliko puno da bi ih bar saslušali. I uopšte primetili.
Onaj koga niko nigde ne sluša, primorava druge da ga čitaju.
Pa dobro bre.
Pročitani ste.
Zadovoljni ?
:(Još nema komentara