-
"Imao sam majku sa jednim okom. Mnogo sam je mrzeo zato što me time dovodila u nezgodnu situaciju. Radila je kao kuvarica u školi kako bi nas prehranila. Jednoga dana, dok sam bio u školi, dođe da me vidi. Dovela me je u veoma nezgodnu situaciju. Kako je mogla da to uradi?!
Ja sam je ignorisao i sa puno prezira pogledao.
Narednog dana jedan učenik mi reče:
“Uh, tvoja majka ima samo jedno oko!”
Tada sam poželeo da nisam živ i da moja majka nestane iz mog života. Sledećeg dana sam joj otvoreno rekao:
“Zašto me ismejavaš?! Zašto jednom ne umreš?!”
Ali, ona nije ništa odgovarala! Nisam nimalo oklevao da to kažem niti sam o tome razmišljao, jer sam bio jako ljut.
Nisam obraćao pažnju na njena osećanja i samo sam želeo da napustim kuću. Marljivo sam učio i dobio stipendiju za studije u Singapuru. Otišao sam tamo, studirao, oženio se, kupio kuću, dobio decu, nakon čega sam bio srećan i zadovoljan svojim životom.
Jednoga dana dođe moja majka da me poseti, jer me godinama nije videla, a svoju unučad nije pre toga nikad videla.
Kada se našla ispred mojih vrata, moja se deca počeše smejati.
Povikao sam:
“Kako si smela da dođeš i da strašiš moju decu?! Napolje! Neću više nikad da te vidim!”
Smireno je odgovorila:
“Oprosti. Izgleda da sam pogrešila adresu. I nestala je!
Jednog dana mi dođe pismo iz škole da se odazovem na porodični skup. Slagao sam supruzi i rekao da imam poslovno putovanje! Nakon sastanka, otišao sam staroj kući u kojoj smo živeli, iz čiste radoznalosti. Komšije me obavestiše da mi je majka umrla. Nisam pustio nijednu suzu. U njenom pismu koje su mi komšije uručile stajalo je:
‘’Dragi sine, dosta sam o tebi razmišljala. Oprosti mi što sam dolazila u Singapur i što sam uplašila tvoju decu. Bila sam jako srećna kada sam čula da ćeš doći na sastanak. Ja se možda neću moći dići sa kreveta kako bih te videla. Oprosti mi što sam te u nekoliko navrata dovela u nezgodnu situaciju u tvom životu. Sećaš li se da si, dok si bio dete doživeo saobraćajnu nesreću i tada izgubio oko? A ja, kao i svaka majka, nisam te mogla ostaviti da odrastaš sa jednim okom. Poklonila sam ti svoje oko. Bila sam presrećna i ponosna što moje dete može videti svet tim okom. S ljubavlju.
Tvoja majka.”
Priča nije istinita , ali je svakako poučna, bar ja tako mislim..
Svakome ko uživa blagodat živih roditelja, poručujem:
Čuvaj ovu blagodat pre nego što budeš tugovao za njenim gubitkom.
Svakome ko je izgubio svoju voljenu majku, poručujem:
Uvek se priseti…
:(Još nema komentara