Kako se mladi tata snalazi u kuhinji :) Preuzeto sa sajta http://www.bitetosatisfaction.com/
Pirinač mi oduvek deluje kao izdanak porodice stiroporskih namirnica. Da, namirnica. Ne znam kako bih ga ikada mogao svrstati u povrće, kad je tako sitan. I tvrd. I potpuno neutralan. A čak i kada se skuva, ima ukus gorepomenutog – stiropora.
Ne bih da dužim silnim impresijama, ali prva pretpostavka za većinu povrća (zna ko je ikada imao baštu) je da ga ubereš i izgrizeš na licu mesta, pa makar to bila blatnjava šargarepa koju si iščupao iz trećeg pokušaja (pošto su ti dve već pukle dok si ih vukao za lišće). Pirinač, s druge strane, nit’ možeš negde ubrati, osim ako baš ne odeš u neki Vijetnam pa tamo nešto načeprkaš. S druge strane, sve i da ga ubereš, probaj da ga grickaš presnog…
Ali, kada je u pitanju RIŽOTO, to je nešto sasvim drugo! Rižoto nekako neumitno vuče ka vulkanu ukusa i pomeranju percepcije uživalaca ovog prekrasnog kulinarskog bisera. Rižoto već u prizvuku ima taj neki ukusni karakter. Kad pitaš babu šta ima za ručak, a ona ti (recimo na sremačkom) odgovori “ima pirindža!”, to baš i ne zvuči obećavajuće.
Ali…šta ako bi ti baba odgovorila, tek ovlaš glasno, nešto ovako: “Ima sine lep rižoto…”??? HA! U tom grmu leži zec! Dakle, da bi vam se pirinač svideo na prvu loptu, nadenite mu ime rižoto. Možda bi to upalilo i sa spanaćem. Eto ideje za revolucionarno jelo koje će trogodišnjaci obožavati – Spanažoto!
No, kada smo se već dogovorili kako ćemo zauvek zvati ukusni, predivni, raspamećujući – pirinač, da pogledamo malo o čemu se radi u receptu “Rižoto u karfiolu”, koji imate priliku da kopipejstujete u svako doba s bloga bitetosatisfaction.com.
Jedan pogled na sastojke kaže: “OK, a gde je tu glavno jelo???”. Mi moderni ljubitelji povrća, odbacivači predrasuda i zdravohraneća bića, s gnušanjem ćemo odbaciti takva pitanja, zabacujući ešarpu u stranu i pripremajući pogled ispod obrva, ali definitivno moramo priznati da deluje malo praznjikavo…te da bi možda neki pileći ražnjići odlično “legli” uz ovo. Ali ne! Oštro odbacujem svaku mesnu ideju koja mi pada na pamet i prijanjam na posao.
Karfiol sam za cirka 19 dinara pazario u jednoj od onih novih piljarnica kojih, čini mi se, ima više nego menjačnica po gradu i koje ubiše zelene pijace cenama i ponudom. Preporučujem, toplo. Još ako plate neku reklamu, ima da ih stavim u podnaslov
Pirinač sam imao, kupih još prošle godine neku dozu, toliko često ga upražnjavam u šerpi da sam otvorio s naočarima za opiljke ako li se nekom žižku smili da mi uskoči u oko. Međutim, toliko je tvrd da mu žižak ni ne prilazi – za ručak može da prođe.
Počinjem da nabrajam u glavi…crni luk – imam! beli luk – imam! paprika – jbt imam! paradajz – e, jbg…
Vrata-lift-prodavnica: Dobar dan, – Dobar dan komšija. Pola kilograma paradajza, pavlaka za kuvanje, kukuruz šećerac, pileći bujon – može kocka za supu…i beli Dunhill. Onda ona dramska pauza dok brojiš novce i kapiraš da te ceo ručak košta manje nego jedna kutija cigareta. Sramota ovisnika ostaje na kasi, da zvecka s kusurom, ostavljenim “za šminku”.
Jedna fusnota mora se izvući BAŠ OVDE, negde na pola teksta, da bude upečatljivija.
*Dakle, kada u receptu piše samo “origano”, a ne piše koliko staviti – budite umereni!
Bez dodatne potrebe da pojašnjavam fusnotu, koja u sebi nema fus, preći ću na postupak spravljanja jela inspirativnog imena, još inspirativnije sličice, koje prosto budi sve užitke u pravim ljubiteljima gastronomije i hedonistima (bio sam ironičan, jer takav sam bio sve dok jelo nije završeno).
Priprema:
(plavim slovima je tekst iz recepta, crnim slovima opažanja mladog kuvara amatera)
Karfiol probariti, ali paziti da se ne raskuva. – ništa lakše.
Kada karfiol bude gotov, dobro ga ocediti i izdubiti na vrhu, opet paziti da karfiol ostane u jednom komadu. – teško, prijatelju. Ako niste primetili, karfiol se sastoji od onih sitnih cvetova, a ja kad počnem da ih dubim, oni počnu da se ljute. Na kraju sam uspeo, ali moj karfiol nije baš bio manekenski kao taj vaš na slici, finoizdubljeni koji samo čeka to povrće u kockicama i pirinač koji će se uskoro transformisati u rižoto.
Svo povrće iseckati na kockice i propržiti ga u tiganju na zagrejanom ulju. – Proprženo, doduše nisam baš seckao kukuruz šećerac, više ga volim u komadu. Verujem da to ne narušava egzotiku našeg malog rižoto-a.
Nakon toga dodati u tiganj sirov pirinač. Pirinač prodinstati par minuta sa povrćem. – Sirovi pirinač! Moje omiljeno povrće! Zaneseno sipam svoj budući rižoto u vreli tiganj, na koji se opekoh u istom zanosu trenutka… Pevušim (pojma nemam zašto) – “Belo, oko mene sve je belo…” U seljačkom zanosu prelazim na sledeći korak koji kaže: Zatim u smesu dodati dve kutlače pilećeg bujona i ostaviti da se krčka. Kada tečnost ispari, dodati opet dve kutlače. Proces ponavljati dok se ne potroši tečnost. – Moj bujon je pileća kocka – tečno pile! Dodavah ga dok se nije potrošio i lepo obojio moj fil za karfiol u zlatno-žutu farbu.
Nakon toga dodati slatku pavlaku i začine i ostaviti sve zajdno još par minuta da se krčka. – Obožavam kad mi u receptu neko napiše “par minuta”. U kulinarskim emisijama to traje sekund i po, u mojoj kuhinji i do pola sata. Prosto mi nije dovoljno “gotovo”! Neka me neko demantuje i ubedi da sam budala.
Na kraju je došlo sjedinjenje. Moj rižoto i izdubljeni karfiol su postali jedno telo. I, moram priznati, da sam bio dovoljno dokon da napravim i onu ružicu od šargarepe, ne bi to tako loše ni izgledalo. O ukusima ne vredi raspravljati, ali moj se vrlo prilagodio stiroporu sa ukusom povrća, budući da je pirinač ispao poput najboljeg pilava moje babe, a to je, verujte mi – značajan kompliment! Karfiol je imao onu smrdljivu notu dok se kuvao, ali je tokom jela bio baš lep. Slanina koju sam naseckao pored bila je…ŠALIM SE!
Nisam ljubitelj ovakvih jela, ali, budući da sam se već potrudio da probam, mogu i da ga preporučim – ako ništa, bar se lagano i brzo sprema.
Pri ja tno!
P.S. Poruka od žene, dok čita ovaj tekst: “Čitam početak, super mi je, samo…pirinač nije povrće nego žitarica…”
Aleksandar Vukovac
:(Još nema komentara