Postoji jedna interna šala između mene i mojih cool-drugarica da ćemo zajedno da čekamo Halejevu kometu. Šala je nastala prije dvije godine, kad je moje starije dijete tražilo nešto o kometama po internetu, pa smo zajedno čitale i o Halejevoj kometi, koja se, jel te, pojavljuje svakih 76 godina. Sledeći put očekuje se 2061. Pao je dogovor da se tada napravi okupljanje kod Zmaje, đe god to bilo! :)))
Knjigu piše Zmaj od Podgorice,
knjigu piše svojijem drugama,
sitnu knjigu zlatnim krasnopisom:
„Druge moje, vile nagorkinje,
Pročitajte ovu sitnu knjigu,
pročitajte, prst na čelo stav'te
prst na čelo i ruku na srce,
pak vi Zmaji svojoj otpišite,
hoće li se ovo čudo zbiti...
Druge moje, mile posestrime,
sjećate se šta smo govorile,
da ćemo se sve okupit jednom,
da čekamo kometu Haleja,
došla nam je rečena godina,
dvi tisuće i šezdeset prva,
red je, brate, da se okupimo,
pa se sprem'te na velike pute,
spremite se, Zmaji svojoj dođ'te,
da vas Zmaja sve redom ugosti,
neke pitom, neke kačamakom,
patlidžanom, pljevaljskijem sirom,
skorupom i suvom ovčetinom!
Poziva vas Zmaja na druženje,
a vi Zmaju rastužit nećete,
no ćete mi svaka redom doći!“
Piše Zmaja, pa usput planira,
šta da spremi svojijem prijama,
utonula Zmajica u misli,
kalkuliše i računja stručno,
kol'ko mesa, a kol'ko ljebova,
kad otude kapija zaškripa!
Ko to ide, gle koja su doba???
Otud idu Sneca i Pipica,
raskesile osmijehe, puste,
ruke šire, gredom podvriskuju!
Sneca nosi papir i olovku,
hoće ona Zmaju da nacrta.
A Pipici u ručice konci,
trči Pipa na noge lagane,
trči Pipa, usput nešto veze!
Š njima ide Behar-Cveće mlado,
u ruci joj čudna sprava neka,
ne umije Zmaja izgovorit,
no ta sprava pravac pokazuje,
strane svijeta i još koječega,
da se Behar nama ne izgubi,
ko bi Willu na oči izaš'o!
Za njom gordo Unica nam hodi,
i predvodi četu odabranu,
Oprahicu, Meri i Bublicu,
Supericu – a kako bi bez nje!
Četa zoblje kvinoju i proso,
a slatkiše na zub ne uzima,
to je njima drug Monti prepis'o,
i ne bi ti one mimo toga,
ni za živu glavu popuštile!
Pomalja se fino društvo neko,
ide Taja, a za njome Maja,
u Tajane minđuše šarene,
a u Maje veseli sombrero,
idu prije, sve ruku pod ruku,
nose Zmaji knedle sa šljivama,
čule prije – najvolije Zmaja
da se šljive u knedlice ture,
pa na cimet i prezlu proprže,
pa ko vele, nek se sladi Zmaja,
daće ona pita i pogača,
a mi njojzi nekolike knedle.
Korak pruža jedna sitna mala,
kako sitna, tako vatrostalna,
Cinimini nađenula ime,
poznata je među piromane,
vatrogasci – ka braća rođena!
Narandžasta mačka tud se šunja,
Garfi moja, drugarica vjerna,
a š njom Nada sa sve medaljama,
okićena svakim nagradama,
paprenjake u kofere tegli.
Zzzzloćka naša paraglajder jaše,
aterira pred Zmajine dvore,
op, op, op, op! E časti mi, sleće!
Ne promaši terasu Zmajinu!!!
Š njom se zdravi Blejkova gospođa,
lipa, šesna, i sva kriminalna,
za pasom joj četir' revolvera,
među prste cigar ne ispušta,
a u ruke zlaćani darovi,
nosi Lipa dar od kukuruza,
da se Zmaji pođekoji nađe!
Godivica, Pega i Tavuco,
tri gracije spuštena pogleda,
fine, smjerne, malo isplašene,
šta znaš, đa'le, šta im Zmaja smišlja...
Iz ponosne Bosne dvije Brane,
jedna usput po narodu pita,
hoće li joj za gadžet glasati,
neko po dva, neko po tri puta.
Druga Brana nokte manikira,
na štiklice ispela se sitna,
kosu farba u boju ciklama,
da svekrvu jope nasjekira.
Moravke se isto pridružuju,
pleh muziku naravno dovele,
Gaga, Kaja, a s njima i Jeka,
ciče, vrište, rujno vino toče,
to je, brale, veselje za primjer,
u kolo se svaka ufatile,
kolo trese, a dukati zveče!!!
Makedonke – i one nam došle,
Pavloska i Cvetić pod ručicu,
nose tegle, a nose paprike,
da kod Zmaje sad oganj nalože,
sve zajedno ajvar da naprave!
I na kraju, društvu odabranom,
primiču se nekolke prilike,
jedan tuče po limenki „Žuje“,
go do pasa, cigara u zube,
to je Njava, spretnijeg prstića,
nevolju će svaku otkloniti,
otkloniti na Coolčici majci,
da pritužbe nema niti jedne!
Sa Njavom je i tihi Matija,
ćuti, radi, komentara nema,
ma se cure isto uzdrhtale,
okicama jedanak prevrću...
Među njih je ognjene frizure
ka nevjesta među đeverima
drugarica svima nam Karmela,
nogom stupa, a okom presijeca,
svima nam se noge okratiše
Lele, majko, ako koji pisne!
Karmela nam pismo uručuje,
Biser-Bisa pismo opravila,
opravila, ne mogla da dođe,
unučići okupirali je,
za druženja mnogo sad ne mari.
Skupili se sa svih dragih strana,
barjaci se u dvore vijore,
oganj gori, pjesma odliježe,
malo, malo, pa džeferdar pukne,
Crnogorke Bilja, Majorita,
pored Zmaje po kuhinji skaču,
mir miriše od sača i peke,
roštilj, ražanj, ćevapi i pivo,
proje, pite, meke pogačice,
buhtle, ruže, kolači i torte,
mila majko, ko će sve izjesti,
ko preživi, neka pripovijeda!!!
Utom puče nešto iza gore!!!
Zmaja diže glavu sa papira,
diže glavu, gleda u nebesa,
grmi, sijeva, kiša prolijeće,
a oko nje sve sama pustara,
niđe nikog do jednog Marfija,
on očima zbunjeno koluta,
šta je Zmaji, je li poluđela?
Kud se ovaj narod silni đede???
Moja Zmajo, moja avetinjo,
a to si ti prispala, budalo,
to se tebe u san sve prisnilo,
niđe nikog bezbeli da nema,
tvoje druge pored kompjutera,
idi tamo, konektuj se, mlada,
pa im fino sanove opričaj!!!
:(Još nema komentara