How to train your dragon?

Zašto?

Zato što nije lako biti samohrani roditelj, voditi računa o dvoje djece, praviti besprijekornu organizaciju svakog božjeg dana, planirati sve u minut, usput biti zaposlen, misliti jesu li plaćeni računi, je li obezbijeđen ogrijev, živjeti na kraju grada i održavati veliko imanje, orezivati voće, kositi veliku livadu, i da ne nabrajam dalje... Nisam svojom voljom ostala sama, petljam i snalazim se, ali ne žalim se – nemojte pogrešno da me shvatite, jer ja sam sa tim naučila da živim – a šta bih drugo??? Dakle, da ne bude zabune, ovo nisu samosažaljive srceparajuće riječi, koje teže da izazovu nedajbože vaše suze – ne! Ja se sada nalazim na nekom svojevrsnom raskršću i možda je nekome važno da čuje i pročita kako je neka tamo Zmaja odlučila da sve promijeni i da je to moguće. Eto zato ja ovo pišem.

Do nedavno sam imala utisak da sam ja tek nečiji inventar, neko me odozgo mota i zavlači, ja uporno lupam u zid, čas glavom, čas leđima i vidim ja da je to tako, ali nikako da shvatim zašto sam samo statista, koji čak ni tekst nema, puka figura, robot... Onda sam odlučila da ja ne želim da budem inventar nečijeg života – pa ni svog.

Neću vam nabrajati koliko mi se problema nasložilo za ovo vrijeme – a kao da su svi čekali da u isto vrijeme sazriju i umnože se – svi su me, jedan za drugim lupali po glavi, da povremeno nisam znala da li ja živim svoj život ili gledam neki težak film. Nije to neka glupost, tipa: "Nisam uspjela da odem u Tunis, a tako sam željela". Taman posla, ja sam ozbiljan čovjek, ja imam i ozbiljne probleme. Uglavnom, motala sam se i po sudovima, vjerovala advokatima, bila obmanuta, praktično "prodata" i to za neke male pare, podnosila sam i svoje i tuđe neuspjehe, sad vraćam neke tuđe dugove, usput me satire ljudska glupost i zloba, oči su mi ispadale od nevjerice da takav narod postoji, da uopšte šeta kuglom zemaljskom, svi bi da nešto zgrabe, prisvoje, pojaviše se odnekud i nekakve osobe iz nekih prethodnih života, pa i one bi da malo uzmu od tog slatkog kolača koji ja jedem... A ja ćutim, trpim i mislim se kako da ja sve to savladam, ja jedna a njih milion, kako da ja živa preteknem i da đecu podignem... Ma nikoga ja, ljudi moji, ne diram, nikome u tanjir ne gledam (gledam vama ovdje, al to se ne broji :)), ja ne volim ni po komšiluku da idem kafe da ispijam, meni je najljepše sa svojom djecom, pa niko nije srećniji od mene! I što me, kog đavola, onda čačkaju, šta hoće??? Malo im to što imaju? Hoće od ove moje muke nešto da uzmu?

I sad bi ona stara Zmaja rekla: "E ne dam! MRŠ!!!"

Ali ja više nisam ona stara Zmaja. Ja sam odlučila da se promijenim. Ja sam shvatila da čovjek ima svoje granice i da van njih čovjek ne može, kao recimo iz svoje kože i iz svoje priče. Odatle bježanja nema.

Nova Zmaja je rekla: "U redu. Eto vam. Aj sad da vas više nikad ne vidim. Mrš."

Jer, onog dana kad sam odlučila da se promijenim – odluka je bila da se promijenim skroz i za vazda! Ne ono: "samo da dođem ispod ___ kg, pa ću onda lako" ili "daj samo da pritrpim dok to i to ne prođe" – ne, ne, nema toga! To je takva šarena laža, to je kao vazduh iz balona, ne padajte na te fore! Kad donesete veliku odluku, vi se te odluke morate i pridržavati. Ako hoćete da se mijenjate, mijenjajte sve!

Dakle, kako pokrenuti pozitivan ciklus?

Prvo sam nabavila psa. Dugo smo djeca i ja vijećali da li, ili ne, ako da zašto, ako ne zašto ne, kakvog psa, kolikog, i na kraju odlučili da nabavimo Marfija. Baš njega, takvog i tolikog, balavog i zgužvanog, aktivnog i razbacanog dasu, atletski građenog 😉 . Marfi je stigao kao tajni rođendanski poklon mom starijem djetetu, tako smo vješto bubica mala i ja to krile od seke, danima smo šušketale i domunđavale se, da seka ništa ne sazna, da ne posumnja! Čak nismo otišle da navijamo za nju na takmičenju (!!!!!!!!!), jer je te noći trebalo da nakon 400 pređenih kilometara naš Marfi stigne svojoj kući. I nema tih para koje bi mogle da plate taj izraz lica, to iznenađenje, to oduševljenje, tu nevjericu i to radovanje!!! Da vam je bilo da to vidite!!!

Znate ono kad smo učili iz istorije šta su bili uzroci nekog tamo rata, a šta je bio neposredan povod. E, ako to primijenim na priču o Marfiju, neposredan povod za njegovu nabavku je bio rođendan, a uzroci su mnogo kompleksniji i dublji - Zmaja je morala da izađe iz kuće. Ta Zmaja, tj. ja, ona stara ja, tokom godina je stekla naviku da nikud iz kuće ne izlazi ako ne mora. U redu kad mora, obaveze i to – onda je ona izlazila. Ali se iz petnih žila trudila da sve nabavke završi petkom veče, kako subotom i nedjeljom ni slučajno ne bi morala da izađe iz kuće. Ej, iz kuće!!!! Znate li kakvo veliko dvorište je imala ta Zmaja? Ogromno, sa travnjakom koji je sama kosila, pa terasa, pa voćke, pa svašta tako nešto. Jok! Zmaja ne izlazi iz kuće. Zmaja obuče pidžamu i čitav dan ne otvori usta. Ne progovori. Vazdan u mislima kako bi ovo riješila, kako bi iz onoga se izvukla... Djeca skaču, odu sa drugaricama, dođu, ručaju, Zmaja ne promoli nos. E pa neće moći, drugarice Zmajo! Došao ti je Marfi i sad moraš!!!

Marfi je moj bensedin, vjerujte mi. Marfi je čudo jedno od psa, pokrade papuče čitavom komšiluku i sve po jednu donese, a niko ništa ne traži! Ja ga učim ga da uzme makar br. 39, i to čitav par, ali ništa, ne kapira. Ponekad poludim kad skockana izađem iz kuće, a on po meni zabalavi, ali ajde de...  Marfi je to. Ima on i svoj zakon. 👿 

Ne nagovaram ja sad vas da i vi kupite Marfija. Možda vi svog Marfija već imate, a niste toga svjesni! A znate li šta je Zmaja shvatila? Kaže meni moja starija bubica: "Znaš li, mama, koliko ja volim Marfija!!!" A ja se nešto mislim, jeste, mi njega volimo, mnoooogo ga volimo, ali mi volimo i babu i đeda, i ujka i ujnu, i Vasa i Miku, i kumove, i drugarice, i cool prijateljice, a Marfi??? Marfi voli samo nas!!! Možete li da zamislite kolika je to količina ljubavi, usmjerena samo na nas??

 E tako, onda sam prestala da pušim – samo tako, preko noći. Ima tome gotovo četiri mjeseca, nisam poklekla, a nije baš ni da sam bila u iskušenju. Sa tim sam kvit. A mislim da je važno da objasnim i zašto sam prestala da pušim. Sjeća se poneko od vas da sam početkom maja okačila jednu svoju sliku sa cigaretom – bilo je malo polemike oko degutantnosti, iako sam se ja, postavljajući je, izvinila unaprijed svima zbog ružnoće i cigarete... 😉 E, zbog te slike sam odlučila da prestanem da pušim. Ne zbog toga što mi je poneko od vas rekao da je slika neprimjerena ovim stranicama, ili nešto slično, ne! Ja sam tu sliku dugo izučavala i vidjela koliko mi se sitnih bora pojavilo oko usana, kako sam nekako žuta u licu, daleko bilo ko vosak, vidjela sam kako se moje ruke i prsti glupo ukoče zbog te cigarete, vidjela sam i shvatila kako meni, u stvari, ta cigareta ružno stoji! Dva dana kasnije sam izbrisala sliku i popušila svoju posljednju cigaretu, zgužvala paklu i rekla da je sa tim dosta. A ta ekskurzija je trajala gotovo 22 godine...

Sa kilogramima, recimo, muku mučim evo šest godina. To je, bre,rat! I u trudnoćama sam se debljala, ali je to ipak nekako lakše i bezbolnije bilo, brže ili sporije, tek ja sam te kilograme i gubila. Međutim, usljed velikog stresa zbog smrti muža prije šest godina i nešto malo više, ja sam se za pola godine udebljala 35 kg!!! Ne znam jesam li ubilježena u Ginisovoj knjizi, ali ako ima neko ovdje ko je to uradio brže ili bolje od mene – nek se javi, da ga vidim!

Svi nalazi krvi koje sam radila u proteklih šest godina, dakle i oni obični i kompleksniji, i nalazi hormona – sve je bilo u najboljem redu. Nemam povišene trigliceride, nemam holesterol, štitna mi radi ko švajcarski sat – ma sve je u redu! Ali izvinite, ništa nije u redu!!! Jer ja slabo spavam, nervozna sam, depresivna, povremeno agresivna, povremeno apatična, pred djecom uglavnom nasmijana, do u tančine organizovana, ali vidim da pucam po svim šavovima...

Zato je sledeće, što sam željela da promijenim - izgled. Nisam otišla u šoping ili kod frizera zbog toga, to bi bilo previše lako. Meni je trebalo nešto složeno, da se malo pomučim, kako bi sve to bilo valjano. Uradila sam test intolerancije na hranu. Mogu vam reći da još uvijek nisam načisto da li je to čista glupost, ili je toliko genijalno, da mi to u stvari ne kapiramo. Košta mnogo para, ali ako odlučite da to radite, budite pametni, pa tražite listu namirnica koje su obuhvaćene testom. Ne da vam, kao meni, kažu da test obuhvata 343 namirnice, pa vi, da prostite, padnete na dupe od tolikog broja i očekujete da će vam to riješti sve probleme 😁😁 . Jer, Zmaji je pisalo da bi morala da izostavi sa jelovnika pileće meso, mlijeko i mlječne proizvode, jabuke, kruške, šljive, mandarine, pomorandže, krompir, rižu, paradajz, boraniju i tako to, a da ja za Zmaju idealno, recimo, da pase mlade bambusove izdanke! Ili da gricka neke bobice čudnog naziva, internet znadijaše o čemu se radi, ali ja dan danas ne umijem da ponovim kako se TO zove. Dakle, možda taj test nije baš čista glupost, možda je genijalan, ali ne dozvolite da prave magare od vas, ko što napraviše od mene, pregledajte prvo listu namirnica, pa onda vadite novčanik.

Međutim, kad sam već dala pare, ne mogu sad da kažem da neću da se pridržavam tog testa. Ne, nisam počela da pasem mlade bambusove izdanke, ali sam prilagodila ishranu tom testu, i usput počela da gledam na sat – po principima HRONO ishrane. Neću ja sad da reklamiram kako je to vrh vrhova, super ovo ono, sve drugo zaboravite, ovo je prava stvar. Ma kakvi! Ja samo želim da kažem da je meni, u ovakvim uslovima u kojima živim, takav princip ishrane mnogo bliži i lakše izvodljiviji od bilo kog drugog, do sada isprobanog. I daje dobre rezultate. Evo da vam dam i neku brojku. Za prethodna tri mjeseca: 

• Doručak mi je bio u 7 h, ručak u 13, užina u 16.30 i večera u 19. To je bio princip, pridržavala sam ga se 99%, ponekad je zbog sticaja okolnosti moralo da se poremeti.
• Bila je vrućina, pa sam u sebe nalivala vodurinu, po tri litra samo dok sam na poslu, pa poslije još oko litar, litar i po. To kažu svi na svakoj dijeti da je ispravno i dobro. Eto. 
• Dalje, za ova tri mjeseca nisam ni okusila: jaja, krompir, pirinač/rižu, boraniju, bijelo brašno – sve mi je to bilo pod crvenom bojom, dakle zabranjeno, i zaključila sam da se bez toga može.
• Umjesto krompira, jela sam čičoku – al je skupa mnogo, pa nisam baš mogla često, mada mi se strašno dopada. Kažu pametni ljudi da čičoka nema skrob kao krompir, nego ima to „nešto“ što ubrzava metabolizam. 
• Nije da nisam umjela povremeno da se zasladim – svaki mi je slatkiš bio zabranjen, ali sam ponekad umuljala sebi neki kolač, umjesto šećera fruktoza, umjesto brašna kokosovo brašno ili ovsene pahuljice, obično je za takve kolače bila potrebna kašika, ali meni nije smetalo. Podvlačim, to je zaista bilo samo ponekad – recimo jednom u 20 dana. 
• Voće mi je bio najveći problem – sve ono što mi je dostupno, bilo mi je zabranjeno. Bazirala sam se na nektarinama, koje su mi bile neutralne. Mada, izvinite, ali kad mi rode kruške, stvarno neću da ih bacim ili da kuvam džem na sto stepeni, a da kupujem nektarine. I kruške sam jela. Pa šta! 
• Dalje, ono što je bitno je fizička aktivnost – ništa se nisam organizovala, nikakve teretane, nikakvo mjerenje pređenih koraka, gubitka kalorija, trte mrte, ma kakvi! Izvedem Marfija u šest ujutru, jurcam sa njim, ponekad i ne jurcam, nego eto hodam, pa onda širim veš kad njega uvedem (ispostavilo se da nije pametno širiti veš kad je Marfi pušten 😕), pa onda hodam nešto više nego inače, pa malo češće čistim kuću, ne svalim se pravo s posla na dvosjed, nego mrdam – to je sva fizička aktivnost koju sam imala i koju i danas imam. Ja nemam vremena za nešto veće i glamuroznije. 
• Ove godine sam se slatko najela patlidžana i tikvica – nisu mi bili „zeleni“ na listi, nego samo neutralni, ali sam se slatko navukla na njih, i spremala ih sa uživanjem na sve moguće načine i to vam toplo preporučujem. Od mesa sam jela teletinu, ćuretinu, džigericu, a kako jagnjetine uopšte nije bilo na listi (ni kao preporučene, ni kao neutralne, ni kao zabranjene namirnice), išla sam logikom da sve što nije zabranjeno – dozvoljeno je, pa sam nekoliko puta ručala jagnjetinu 👿.

I eto, to bi bilo to.

Ah, da, zaboravih.

Nakon tri mjeseca ovakve ishrane, ja sam 12,5 kg lakša 😎 😉.

I da vam kažem, a to sam pročitala na jednom pametnom blogu, ne slušajte nikoga – nikakve stručnjake koji sve znaju, ne čitajte mnogo knjiga o pravilnoj ishrani, ili su sve slične ili su totalno različite, ne rasplinjavajte se bezveze, samo gubite dragocjenu energiju, ma ne slušajte ni mene – osluškujte šta je ono što vam iznutra govori ono vaše drugo ja. Moje drugo ja je vapilo godinama da ga spasim, ja ga nisam čula, od obaveza, od problema, od zorta! Onog trena kad sam krenula da osluškujem – moj život je krenuo u smjeru zauzimanja ravnoteže.

I kako sad da ja zaključim ovakav jedan tekst??? Šta je, bre, ovo? Ko je ovo pisao? Ona stara Zmaja ili ja??? 😁

Zajedno smo mi to vama jutros sročile, nećemo ni da lektorišemo, ni da provjeravamo jesmo li praznoslovile, baš nas briga, odosmo da se bavimo nečim drugim. A vi – ako hoćete čitajte, ako nećete, opet dobro.

Jubi Zmaja! ❤️❤️❤️

P.S. Vratila sam se samo da vam stavim srciće. 😉