ღ Šijun

Ustajali  se dani  si  kot da se skupjaju  i nedovršavaju.

Razvlače se pomalo i se  jedan drugom sličan .

Paučina raste po kantunih.

Niman volje , a nije fjaka.

I  tuge neke se pletu.

Iznad mora igra pjene ,povećava sjetu .

E more moje ,lipo,  ko bi tilo rane ličit  sada  pari  kod da rabi sol na ranu stavit i  šundrat se ča je bilo , aš po buri  ne znam kako dalje .

Brodica  pari  mala, i slomit će se jarbol i kormilo pod naletom  fortunala.

Niš leh čekat, da vrijeme prođe . Ono koje mora po i pravilu pasat .

Veljača  se njaprvo okitila , 

pa se  potle  maškarala,

i najzad otkrila svoje lice.

Rožice  i boje u san  ponovo poterala,
Caruje njena  bjelina, aš i je  krajica leda, princeza bjeline,
ka  pogledom šiba  uokolo  i kamo  god se obrneš … je bjelina. Bjelina snijega ,bjelina morske pjene

Zimi, ni tišina , ni tišina leh pozadina za zvukove  i to  one koje smo zdavna  zaboravili.

Natjera nas   da izoštimo slušne senzore i  lovimo glazbu ku pišu svi ti šijuni,   zapusi vjetra,  kričanje ptic,

huk mora,  

Aš nebo je ionako  šutljivo i sivo,  valovi prijeteći i bijesni,  pučina se pari  beskonačna poput čekanja dok fijuče ovaj vitar , u krošnji bora ...svi ti zvuki , posvećeni su tišinom, i govore  istu stvar – sve je dobro. Život je dobar, ovakav, sad i ovdje.  Je . Va narodu je poznato nekuliko sentenci. Već od Katarinine - Sveta Kata sneg za vrata,pa  prišal je sveti Blaž paj rekal daj' laž.

Ko i ova - Bura fora se do mora ili

 Takoj' zima, da će zec noćas mater iskat.

 Do Božića med, za Božićen led.

Videt ćemo oveh dani ča će se obistinit. Zima je,  držite se  va teplon  👋