Oni koji imaju djecu znaju o čem pričam, a oni koji još nemaju.... Nemojte se uplašit :D
He he... Ma nije tak strašno... Mislim, bit roditelj.... Kolko god sam zamišljala sebe kao roditelja, nisam bila ni blizu 😁
U biti, možda nisam opterećena kao majka, al mislim da puno žena je. Jer se straaaaaašno puno od njih očekuje. Ko da smo neki čudotvorci.. Kuhaj, spremaj, peglaj, čisti... I uz sve, hrani dijete svaka dva sata, nekad više, nekda manje, igraj se s njim, mazi ga, nosi, čuvaj, šetaj... Jooooj, dan ima samo 24 sata... Nekad mislim da to sve ne stane u samo tolko 😁
Jer, većinom, htjela ja to il ne, ne stignem jest prije 4 popodne... A bebač jede već hvala Bogu šesti il sedmi put 😁 Ahhhhhh......Al, nije to sve...
Neznam, uopće nisam zabrinuta kaj ne jedem do popodne, jer znam da dolazi dragi doma 👿... Sad se pitate čemu vražićak 😁
Jer kad dragi dođe doma, predam palicu 🙂 Joj, nemojte me krivo shvatit... Kad dođe doma, ja bebača njemu lijepo predam, a onda se sprema, kuha, čisti i sve kaj se ne stigne dok smo sami... A oni se ljepo poigraju, podruže i uživaju... Hvala Bogu i na tome 🙂
Eh sad, da se osvrnem na trudnoću... Mislila sam da se šale kad kažu da rodit nije ništ naspram onog kaj te još čeka... Da se razumije, nije me bilo strah poroda, jer ak su druge preživjele, znači da ne boli tak strašno 😉 eto, i bolovi se zaborave kad vidiš malo slatko stvorenjce 🙂 I onda dođe ono u rodilištu da trebate preživjet prvu noć skupa... Sami... A niš neznaš... Beba plače, a ti pokušavaš nekak smirit... Naravno, ruke ti se tresu jer neznaš točno kak trebaš primit bebu... Pa ti je neugodno, jer kaj si misle cimerice... I paziš da ne probudiš njihovu djecu... Al i to prođe... Jer uopće netreba bit napet, cimerice ti uvjek uskoće u pomoć, a i sestre su tu... Tak da nema razloga za paniku 🙂
Mene je bilo jedino strah kak će to ić s dojenjem... Al, babica nam je u bolnici odmah sve objasnila i nije se trebala previše mučit oko namještanja bebe, jer je moja beba talentirana za papanje (na tatu) i važno je samo da ima kaj vuć. Nije bitno jel to ide mlijeko, voda il čaj 😁 Samo da ide... Tak da kad je to prošlo, ja se opustila 🙂
Ali, onda dođete doma... I još ak sami živite, ahh... Ma prek dana nije bilo strašno jer mi je mama (hvala joj) kuhala par tjedana (prva dva tjedna, dragi je molio da ja počnem kuhat, jer kao bolje kuham), a sve ostalo smo tak, ko kaj stigne 🙂. Hraniti smo se znali, presvlačit isto, pupak je otpao brzo, pa nije bilo problema... A i onda je još bebač spaval između jela... Al i to je brzo prošlo... S 3 tjedna je već budno pratila, a sad s 2 mjeseca spava večinom samo 2 sata prek dana... Blago meni... A u međuvremenu bi htjela bit centar pažnje 🙂
Nije sve tako sivo 🙂 Jer, dobra je... I draga... I sve vas oko srca stegne kad vas s velkim okama pogleda i nasmije se i ispusti neke neidentificirane zvukove sreće i zadovoljstva... I stvarno, cijeli dan bi ju gledala i dragala i stiskala... Kad je dobra 🙂
U biti, nisam se ni pod razno zamišljala ovako.. Nekak sam opuštena (većinom), a ljudi koji me znaju nemreju vjerovat jer sam većinom živčana 😁 Bilo me je strah kak ću ja to sve znat. Al nekak sam znala... Probaš... Nitko nije sve odmah znao. Samo treba bit strpljiv i sve će doć na svoje... I treba čim više uživat.. Jer kad imaš takav natrpan raspored, vrijeme ti prebrzo prođe i beba samo odraste... I više nije ni slična bebi, nego pravom odraslom čovjeku... Sad već filozofiram 😁
U glavnom,ma beba mi je nekaj najljepše kaj mi se do sad dogodilo 🙂
:(Još nema komentara